Sabotaža na Baltičkom gasovodu – Finska tvrdi da sve ukazuje na kineski teretni brod

Anders Alderkrojc je za Politiko rekao da sve ukazuje na to da je za inicident u kome su početkom oktobra oštećeni gasovod i telekomunikacioni kabl koji povezuju Finsku i Estoniju bio nameran čin.

„Ja nisam pomorski kapetan. Ali mislim da biste primetili da vučete sidro za sobom stotinama kilometara. Mislim da sve ukazuje da je to bilo namerno. Ali naravno, do sada to niko nije priznao“, naveo je finski ministar.

Finska i Estonija istražuju pucanje Baltičkog konektora, 77 kilometara dugog gasovoda koji povezuje dve članice NATO-a ispod Baltičkog mora.

Gasovod je oštećen 7. ili 8. oktobra, zajedno sa dva telekomunikaciona kabla koja povezuju Estoniju sa Finskom i Švedskom.

Istraga finskih vlasti kao glavnog osumnjčenog identifikovana je kineski teretni brod „Njunju polar ber“, za koji se veruje da je vukao svoje sidro preko dna Baltičkog mora, presecajući kablove i gasovod.

Kako se ističe, sidro, teško 6.000 kilograma, izvađeno je nekoliko metara od mesta oštećenja.

Helsinki i Talin traže pristup spornom plovilu

Finska i Estonija su od tada u kontaktu sa kineskim vlastima tražeći njihovu saradnju u istrazi.

Baltik tajms preneo je ranije ove nedelje da su dve evropske zemlje zatražile da pošalju izaslanike u Peking da ispitaju brod, koji je trenutno na putu ka kineskoj luci.

Adlerkrojc je rekao da ne može da spekuliše o tome da li je kineska vlada odobrila tu inicijativu. Kako je ocenio, najavljeni povratak broda u Kinu nameće neka pitanja.

„Ako bih ja kao kapetan uradio nešto što kineska vlada ne bi odobrila, onda bih bio zabrinut da se vraćam kući sa svojim brodom“, dodao je Adlerkrojc.

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur slično je govorio za švedski javni servis SVT prošlog meseca, rekavši da je „kapetan broda sigurno shvatio da nešto nije u redu” nakon što je vukao sidro duže od 180 kilometara.

Nakon više od godinu dana nakon što su gasovodi Severni tok 1 i 2 koji povezuju Rusiju i Nemačku oštećeni u nekoliko eksplozija, incident na „Baltik konektoru“ izaziva veću zabrinutost u pogledu bezbednosti vitalne podvodne infrastrukture i mogućih mera za njenu zaštitu od spoljne sabotaže. Uprkos međunarodnoj istrazi, još nije indentifikovan krivac za napad na „Severni tok“, podseća Politiko.

Adlerkrojc je rekao da bi trebalo da postoji „više zaštite“ te vrste infrastrukture, apelujući na bolji nadzor „sumnjivih“ brodova. Ali postoje ograničenja za ono što se može učiniti, zaključio je finski ministar.