Selaković: Amandmanom sprečeno da se ponovi slučaj „Aerodrom keteringa”

Otvoreno tržište radne snage je nešto na šta je ova zemlja pristala kada se opredelila za politiku evropskih integracija, činjenica je da bez toga nema napretka Srbije, pošto smo svedoci da nam godinama unazad nedostaje radna snaga u građevinskoj industriji, rekao je juče u Skupštini Srbije resorni ministar Nikola Selaković. Odgovarajući na primedbe opozicionara, kazao je da je usvajanjem amandmana Sandre Božić (SNS) onemogućeno ponavljanje slučaja „Aerodrom keteringa” piše Politika.

Obrazlažući svoj amandman na izmene Zakona o zapošljavanju stranaca, Nikola Nešić (M–Z) kazao je: „Umesto da se bavimo uzrocima odlaska naših ljudi i stvaranjem uslova da ne odlaze, uvešćemo jeftinu radnu snagu, koja će biti zadovoljna platama i uslovima rada kakvi su danas u Srbiji. Odnos ponude i potražnje treba da važi i za tržište rada, pa ako je nešto deficitarno, cena mu raste. Kako je kod nas sve nenormalno, pa i tržište rada, nedostatak radne snage nije proizveo takav efekat. Imamo primer firme ’Aerodrom ketering’, gde je 40 ljudi dobilo otkaz preko noći, a sutradan su na njihova mesta zaposleni ljudi iz Nju Delhija da rade za deset hiljada manju platu, 12 sati dnevno, šest dana u nedelji. U zakonu se stalno govori o usklađivanju s propisima EU, ali se vladi daje pravo da može da preskoči sve procedure i da ne mora da proverava ima li naših radnika na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje.”

Biljana Đorđević (ZLK) kazala je da nije protiv zapošljavanja stranaca, „već protiv izrabljivanja njih, koji bi se ovde dovodili kao jeftina radna snaga, da bi se smanjila cena naših radnika. Primer ’Aerodrom keteringa’ pokazuje da nam se to već dešava. Ljudi u ’Aerodrom keteringu’ nisu otpušteni zato što nisu dobro radili, već zato što im poslodavac više od godinu dana nije uplaćivao zdravstveno i socijalno osiguranje.”

Ministar Selaković je rekao da se pomenuti slučaj desio baš u vreme kada je vlada usvojila izmene Zakona o zapošljavanju stranaca, da je Inspektorat rada proverio šta se dogodilo, te da je baš na osnovu njegovog nalaza prihvaćen amandman Sandre Božić, „koji značajno doprinosi zaštiti naših radnika”. Kazao je i da je slučaj radnika „Aerodrom keteringa” rešen tako što je 13 njih vraćeno na posao, a 27 njih je u međuvremenu našlo drugi posao, pa nisu bili zainteresovani da se vrate. Prema ovom amandmanu, kako je rekao ministar, „poslodavac koji je otkazao ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, ne može na istim ili sličnim poslovima tri meseca posle proglašenja zaposlenih tehnološkim viškom za obavljanje istog ili sličnog posla angažovati stranca u povezanom licu na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji”. Odgovarajući na primedbe o odstupanju od redovne procedure, kazao je: „Prihvaćen je amandman prema kome je potrebno odobrenje Socioekonomskog saveta, kao organa u kome se reprezentativni predstavnici sindikata, poslodavaca i vlade, bez tog odobrenja to ne može da se uradi.” Zaključio je: „Usvajanjem ovog zakona osujećujemo mogućnost poslodavca da postupi kao što je postupio u slučaju ’Aerodrom keteringa’, zato što takav način postupanja nije bio sankcionisan važećim propisima.” Poslanici su usvojili izmene Zakona o zapošljavanju stranaca.

Usvojeni zakoni

Poslanici su usvojili 13 zakona, među kojima je i onaj koji će omogućiti isplatu pomoći od 10.000 dinara mladima do 16 godina. Usvojeni su propisi koji, između ostalog, omogućavaju bolji položaj majki preduzetnica, privremeno priključenje na na infrastrukturu objekata u procesu ozakonjenja, kao i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se ukida naplata konverzije zemljišta, utvrđuje obaveza investitora da pre prijave radova, koja se daje posle građevinske dozvole, preda polisu osiguranja od štete trećim licima, kontrola kretanja građevinskog otpada, zeleni pasoši… Usvajanje izmena Zakona o planiranju i izgradnji o kome se žestoko polemisalo tri dana, prisutni opozicionari propratili su glasnim negodovanjem, a predsednik parlamenta Vladimir Orlić je to prokomentarisao: „Ko dosad nije znao, glasa se pritiskom na dugme, a ne glasovnim signalima.” Skupština je potvrdila i više međunarodnih sporazuma o zajmovima, koji su uglavnom namenjeni izgradnji infrastrukture.