Više od 80 posto anketiranih u kontejnerskim naseljima i nakon dve godine od razornog zemljotresa koji je pogodio Baniju trpi psihičke posledice potresa – najčešće i danas osećaju strah i muči ih nesanica, saopštila je danas Koordinacija humanitaraca za Sisačko-moslavačku županiju.
Svi krizni oblici podrške potrebni su danas, jednako kao i u prvim mesecima posle potresa, pokazala je procena potreba pogođenih u zemljotresu što je ovoga leta i jeseni provela Koordinacija humanitaraca za SMŽ, prenela je Hina.
Čak 70 posto pripadnika ranjivih grupa ima problem s kupovinom potrebnih lekova zbog niskih primanja, a više od 50 posto ispitanika izjasnilo se da im je potrebna finansijska pomoć.
Obroci nisu adekvatni, u nekim naseljima loše funkcionišu servisne usluge pa ljudi, na primer, nemaju gde i kako da operu odeću. Kontejneri su zimi izrazito hladni, uz neizbežni kondenz na zidovima i stalni šum klime za grejanje.
Više od 70 posto ljudi smatra da im informacije nisu dostupne na pravi način, a posebno je naglašen problem slepih osoba u SMŽ koje nijednu relevantnu informaciju u vezi obnove, pravne i humanitarne pomoći nemaju dostupne na Brailleovom pismu.
Više od 50 posto ispitanika ranjivih grupa nema poverenje u institucije koje pružaju zaštitu osobama u riziku od nasilja.
Čak 40 posto pripadnika ranjivih grupa ima problem s dostupnošću javnog prevoza, a time i sadržajima koji su im potrebni: zdravstvo, socijalna zaštita, trgovine.
Oko 20 posto pogođenog stanovništva i dalje zavisi od pitke vode iz bunara čiji kvalitet i dalje varira.
Stoga je 35 potpisnica saopštenja poručilo vlasti da je krajnji čas da se preuzme puna politička odgovornost za zastoje u obnovi.
Potrebno je značajno, i odmah, pojačati efikasnost javnih službi u obnovi i oporavku zajednica u njihovom punom spektru od gradnje i stanovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, preko obrazovanja i prilika za zapošljavanje, do besplatne pravne pomoći i podrške poljoprivrednicima.
Biće to, poručuju, neizvodivo bez efikasne koordinacije i centralne tačke upravljanja.
Efikasno provođenje zahteva više ljudi u lokalnim službama, puno više izvođača radova uz kvalitetan nadzor, jačanje lokalnih organizacija civilnog društva kroz primerenije programe finansiranja, više terenskih vozila i mobilnih timova, stvarnu saradnju javnoga sa neprofitnim i poslovnim sektorom te daleko manje birokratije, navodi se u saopštenju Koordinacija humanitaraca.
IZVOR:RTV
Be the first to comment