Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, poručili su da se od proizvodnje lekovitog, aromatičnog i začinjskog bilja može obezbediti zavidna ekonomska egzistencija.
Kako su ukazali, teritorija Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.
Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste, a smatra se da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.
U saopštenju Nacionalnog tima za preporod sela se ističe da se do lekovitog bilja dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi.
Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 hektara godišnje, pri čemu se najviše gaji 20 do 25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija… U te površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 hektara.
Procenjuje se da je u proizvodnji lekovitog bilja angažovano oko 50.000 ljudi. Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000 do 5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.
Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva, tri puta veće. Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara, naveo je Nacionalni tim.
U Srbiju se uvoze eterična ulja, kozmetički i drugi prerađeni proizvodi od lekovitog bilja. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara.
Krkobabić je istakao da je za podsticaj proizvodnje lekovitog bilja i rast izvoza neophodno udruživanje i viši stepen prerade.
Be the first to comment