Nove izmene Zakona o strancima, koje su posle četiri godine priprema stigle u Skupštinu, značajno ograničavaju produženje boravka stranim državljanima – moraju da imaju aktivne firme, redovno plaćen porez, da zaposle makar jednog crnogorskog državljanina na puno radno vreme, da imaju skupe nekretnine.
Stranci koji su dobili boravak na osnovu osnivanja preduzeća u Crnoj Gori moći će da ga produže za sebe i članove porodice samo ako firma ima najmanje troje zaposlenih na puno radno vreme, od kojih najmanje jedan mora biti crnogorski državljanin, pišu Vijesti. Takođe, firma će morati da redovno posluje i plaća poreze i ostale obaveze da ne bi izgubili pravo boravka. Stranci koji su dobili pravo boravka na osnovu vlasništva nad nekretninom produženje će dobiti zavisno od vrednosti i veličine te nekretnine, o čemu će se doneti podzakonski akti. Stranci koji su dobili boravak na osnovu zaposlenja moraju imati ugovore na puno radno vreme, plate veće od minimalca, redovno obavljati radne zadatke kod poslodavca i da se za njih redovno plaćaju dažbine, inače će izgubiti pravo boravka. Bilo kakvo kršenje propisa ili selidba mimo prijavljene adrese značiće gubitak prava na boravak.
To su neke od novina iz poslednje verzije predloga izmena Zakona o strancima koji se nalazi u skupštinskoj proceduri i o kojem će poslanici odlučivati na zasedanju koje počinje 7. novembra.
EU tražila izmene
Izmene zakona pripremaju se već četiri godine, bile su na javnoj raspravi u junu i julu 2023. godine, a poslednje dve godine norme se usklađuju sa Evropskom unijom. Predlog je usklađen sa 12 direktiva EU, a njegovo usvajanje neophodno je za zatvaranje Poglavlja 24 – pravda, sloboda i bezbednost i Poglavlja 2 – sloboda kretanja radnika.
U Crnoj Gori boravi 100.000 stranaca, od čega je 30 hiljada sa stalnim boravkom – većinom iz bivših jugoslovenskih republika, i 70 hiljada sa privremenim boravkom, uglavnom iz Rusije, Srbije, Ukrajine, Turske… Zaposleno je oko 40 hiljada stranaca, pišu Vijesti.
Pitanje stranaca u Crnoj Gori došlo je u žižu javnosti posle sukoba grupe azerbejdžanskih i turskih državljana sa grupom Crnogoraca, kada je jedan Podgoričanin zadobio više uboda nožem. Usledila je odluka Vlade o ukidanju bezviznog režima za turske državljane, ali i više napada na njihovu imovinu u Podgorici, Baru i Herceg Novom, kao i protesti sa antiturskim parolama.
Predlog izmena zakona o strancima juče je dobio zeleno svetlo na Zakonodavnom odboru, bez glasova protiv.
Predstavnik predlagača izmena Zakona – Ministarstva unutrašnjih poslova, vršilac dužnosti direktora Direktorata za građanska stanja i lične isprave, Dragan Dašić, rekao je pred poslanicima da je cilj izmena ispunjenje zahteva i direktiva EU. On je naveo da će, danom ulaska Crne Gore u EU, stranci koji u Crnoj Gori imaju registrovan boravak imati određena prava i u celoj uniji, zbog čega su iz EU bili veoma zainteresovani za izmene zakona, ali i upozoravali na veliki broj stranaca iz neevropskih država koji zatim kao migranti odlaze u države EU.
Mnogo zloupotreba kod osnivanja firmi
Dašić je naveo da su izmene zakona ispravile nedostatke prethodnog zakona koji su mnogi stranci zloupotrebljavali fiktivnim osnivanjem firmi i zapošljavanjem, te da će ubuduće MUP i Poreska uprava tesno sarađivati kako bi sprečili takve zloupotrebe, prenose Vijesti.
Trenutno privremeni boravak na osnovu zaposlenja ima 21.425 stranaca, 9.407 jer su osnivači i direktori preduzeća, 2.341 na osnovu dozvola za sezonski rad, 494 po osnovu ugovorenih usluga…
Boravak ima 13,3 hiljade turskih državljana, a u toku je odlučivanje o još dve hiljade njihovih zahteva. Po osnovu zaposlenja boravak je dobilo 5.477 Turaka, 5.383 po osnovu osnivanja firmi, 1.984 zbog spajanja porodica, a 193 na osnovu vlasništva nad nekretninama.
Dašić je dodao da će nova ograničenja biti blaža od onih u zemljama EU.
„U Hrvatskoj stranac mora da ima najmanje tri zaposlena, od kojih su dva hrvatski državljani, dok će kod nas biti dovoljno troje zaposlenih, od kojih je jedan Crnogorac. Odlučili smo se na ovo jer su stranci u poslednje dve-tri godine zloupotrebljavali ovu odredbu“, rekao je on.
Osnuju firmu za evro pa dovedu porodice
Dodao je da je u zakon trebalo da uđe i odredba o minimalnom osnivačkom kapitalu, ali da Ministarstvo finansija nije dalo saglasnost.
„U Hrvatskoj je minimalni kapital 27 hiljada evra, u Sloveniji 50 hiljada. Kod nas dođu sa deset evra, osnuju firmu sa jednim evrom i to im bude osnov za boravak. Država od njih mesečno ima oko 117 evra jer prijavljuju minimalne plate, a na teretu imamo celu porodicu od šest članova“, rekao je Dašić, a prenose Vijesti.
On je dodao da će strancima biti teško da sada pronađu Crnogorca za zapošljavanje, ali da to mora da se uvede radi fiskalne koristi države.
„Nemamo luksuz da primamo strance koji nemaju novac“
Dašić je istakao da je krajnje vreme da se uvedu ograničenja.
„Imamo 100 hiljada stranaca na 620 hiljada stanovnika. Nije problem što ih ima mnogo, nego što nas ima malo. Primali smo izbeglice 1992, sa Kosova 1999, Ukrajince 2022 – sedam hiljada bez ograničenja. Opteretili smo zdravstvo i školstvo. Više nemamo luksuz da primamo izbeglice i strance bez novca. Sistem funkcioniše, ali treba uvesti granice“, naveo je Dašić.
Fiktivnih firmi ima i kod Rusa
Na pitanja poslanika rekao je da privremeni boravak ima oko 19.000 Rusa, od kojih 4.375 po osnovu osnivanja firmi, i da i među njima ima fiktivnih slučajeva.
Takođe je istakao da bi, ukoliko Crna Gora želi da sačuva demografsku strukturu, trebalo menjati i Zakon o državljanstvu, jer će strani državljani koji su dobili boravak 2018. godine, 2028. imati pravo na crnogorsko državljanstvo.
IZVOR:N1
Be the first to comment