Svečanom akademijom u Narodnom muzeju u Kikindi obeleženo je 80 godina od kolonizacije. Uspomenu na zavičaj sada čuvaju nove generacije rođene u ravnici, ali koje su rasle uz priče, pesme, igru i gastronomske specijalitete predaka. Zahvalnost ostaje i domicijalnom stanovništvu, koje je prihvatilo raznolikost, koju su u njihove živote doneli kolonisti.
Pesmu, igru, nošnju i duh Krajine i dalje baštine članovi KUD „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca. Stariji i mlađi zajedno oživljavaju nekadašnju svakodnevicu žitelja Bihaća, Drvara, Ključa, Sanskog Mosta i drugih krajeva Bosne i Hercegovine koji su pre 80 godina došli u ravnicu i započeli nov život.
„Čovek je „zoon politikon“ i mora da pripada nekoj zajednici. I po prirodi i po inerciji, mi kao njihovi potomci smo neraskidiva živa veza između predačkog zavičaja i onog što smo zatekli i na neki način obogatili vitraž vojvođanske ravnice“, rekao je Milan Vašalić iz KUD „Petar Kočić“.
Programom pod nazivom „Kolonizacija 1945 – 1948. godine u Vojvodini“, koji su grad Kikinda i Matica Srpska organizovali u kikindskom Narodnom muzeju, obeleženo je osam decenija od tog važnog događaja, kada je za godinu u Vojvodinu došlo 250.000 ljudi u 114 naselja.
„U trouglu između Jaše Tomića, Velike Kikinde i Zrenjanina u 29 naselja se naseljavaju ljudi sa teritorije Bosne i Hercegovine, to su tačno bili određeni rejoni naseljavanja. Naseljavali su se u nemačkim selima. U pitanju su partizanski kolonisti, koji svojim dolaskom i vitalnošću unose novu energiju i nove karakteristike u banatski prostor“, objasnio je istoričar Milan Micić.
Kolonisti su se navikavali na novu sredinu, reljefno i po mentalitetu drugačiju od rodnog kraja. Njima, ali ni autohtonom stanovništvu nije uvek bilo lako da se priviknu na novu realnost, ali razumevanja nije manjkalo, što je ostalo i do današnjih dana.
„Ovo je i trenutak i dan kada se naš grad zahvaljuje svim ljudima koji su doprineli, odnosno napustili nekad ne baš svojom voljom, ali velikim emocijama, svoja ognjišta i počeli neki sasvim drugi život“, izjavila je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.
Ravnica je bila dovoljno velika da prihvati svoje nove stanovnike. Izmešali su se krompiruša i nasuvo sa makom, glamočko gluvo i malo banatsko kolo i napravili novu sredinu, u kojoj odrastaju generacije znajući da je lepota i radost upravo u različitosti.
Be the first to comment