U Zagrebu postavljen prvi „kamen spoticanja” za Srbina žrtvu ustaške vlasti ;Svaki kamen spoticanja nosi ime žrtve, datum rođenja i njenu sudbinu

Zagreb – „Ovdje je radio Svetozar Milinov, rođen 1869, uhićen 5. 7. 1941, deportiran 1941. u Jadovno, ubijen u kolovozu 1941”, ispisano je na maloj kamenoj ploči dimenzija 10 puta 10 centimetara postavljenoj ove srede u centru Zagreba, ispred hotela „Dubrovnik”. Ovaj čuveni hotel nekada je bio u vlasništvu Svetozara Milinova, čije je prezime i nosio u nazivu sve do 1940. godine.

Svetozara Milinova, svojevremeno jednog od vrlo istaknutih i uspešnih zagrebačkih preduzetnika, zajedno sa suprugom i četvoricom sinova uhapsile su ustaške vlasti i ubrzo nakon toga likvidirale u koncentracionim logorima. Više od osamdeset godina nakon stradanja postavljeno je ovo spomen-obeležje, kako bi se prolaznici zaustavili, pogledali i podsetili i kako bi, po rečima inicijatora njegovog postavljanja, sa javnih površina edukovali ljude o strahotama koje su se događale za vreme NDH.

„Ovaj ’kamen spoticanja’ jeste priznanje da je zlo koje se događalo upravo ovde došlo po njega i odvelo ga na stratište gde je pogubljen. Dok hodamo pokraj hotela, zapinjaćemo o taj mali, ali neizbrisiv trag u kulturi sećanja na Svetozara Milinova, Zagrepčanina koji je trajno promenio vizuru glavnog zagrebačkog trga”, rekao je na svečanosti postavljanja spomen-obeležja ispred hotela „Dubrovnik” Boris Milošević, narodni poslanik iz redova srpske zajednice.

Podsetio je i da je Milinov bio ugledan član društva koji je pomagao srpskoj zajednici u Zagrebu.

„Koliko god da je radio, stvarao i doprinosio društvu i Zagrebu, Svetozaru Milinovu ništa nije pomoglo. Sve mu je oduzeto – imovina, porodica, uspomene, život, samo zato što je bio druge nacije i vere”, naveo je Milošević.

Svečanosti je prisustvovao i bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović, koji je poručio da se mora pamtiti ono što se dogodilo u Hrvatskoj pod vlašću NDH.

„Zadatak svih nas koji delujemo u javnoj areni, bez obzira na našu ulogu, jeste da zaista učinimo sve što možemo da istina o zlu koje se dogodilo od 1941. do 1945. godine uđe u svest ljudi, kako se nešto slično više nikada ne bi ponovilo”, rekao je Josipović.

Svečanosti su prisustvovali ambasadori Nemačke i Austrije, kao i predstavnici Ministarstva kulture i medija i Grada Zagreba, koju su finansijski podržali ovaj projekt. Ovo spomen-obeležje jedno je od hiljada širom sveta posvećenih žrtvama Holokausta, ali prvo te vrste postavljeno u znak sećanja na neku od srpskih žrtava u Hrvatskoj.

Svaki kamen spoticanja nosi ime žrtve, datum rođenja i njenu sudbinu. Tu praksu pokrenuo je nemački umetnik Ginter Demnig, a sprovodi se pod motom „jedan kamen, jedno ime, jedna osoba”. Kameni spoticanja za komemorisanje pojedinačnih žrtava Drugog svetskog rata postavljaju se od devedesetih godina prošlog veka, a u Zagrebu od početka ove decenije. Dosad su u Zagrebu postavljena 62 kamena spoticanja. Prvi je postavljen u kući gde je živela jevrejska porodica Dojč, drugi tamo gde je živeo poznati zagrebački pravnik Lavoslav Šik, koji je završio u Aušvicu. Kamen spoticanja postavljen je i za zagrebačkog atletičara Borisa Hanžekovića, Hrvata antifašistu koji je bio žrtva ustaškog terora.

Kamen spoticanja za Svetozara Milinova prvo je obeležje takve vrste koje je postavljeno u spomen na neku od žrtava srpske nacionalnosti. Kako je istakla Nataša Popović, direktorka Centra za promovisanje tolerancije i očuvanje sećanja na Holokaust, zagrebački Srbi bili su među prvim žrtvama ustaškog terora, a postavljanjem kamena spoticanja Zagreb želi da nove generacije saznaju šta se događalo u jednom od najmračnijih razdoblja u njegovoj istoriji.

Na naše pitanje zašto je za prve žrtve ustaškog terora tek sada došao red da se na svojevrstan način upišu u javni prostor, Nataša Popović je istakla da pripreme u partnerstvu sa Srpskim narodnim većem traju već nekoliko godina.

„Dugotrajan je postupak pripreme – od dogovora s partnerima, pa do izrade kamena (izrađuju se ručno za celu Evropu), izrade arhitektonske podloge i na kraju dobijanja svih potrebnih dozvola za postavljanje, tako da ne postoji neki politički ili sličan razlog koji se odnosi na vreme postavljanja pojedinih kamenova”, rekla je Nataša Popović za „Politiku”.

Još jedan kamen spoticanja postavljen je ovih dana i ispred hotela „Esplanada”, u znak sećanja na Dušana Zelenbabu, koji je na tom mestu 1941. godine radio kao kuvar. U maju 1941. uhapšen je pod optužbom da je ispalio nekoliko hitaca na ustašku stražu. Osuđen je na smrt i streljan u Dotrščini već posle nekoliko dana. Pretpostavlja se da je Dušan prva žrtva streljanja na Dotrščini.

U saradnji Centra za promovisanje tolerancije i Srpskog narodnog veća, u narednim mesecima u Zagrebu će biti postavljeno još 19 kamenova spoticanja za srpske žrtve ustaškog režima, kao i dodatnih pet na privatnu inicijativu članova porodica stradalih. Tako će se prolaznici „spoticati” na imena i tragične sudbine srpskih žrtava na mnogim zagrebačkim ulicama, od Gajeve, preko Ilice, Martićeve, Berislavićeve, Frankopanske, Radićeve do mnogih drugih. Ulice u kojima su živeli ili radili, sa kojih su nepovratno nestali, konačno će se nakon osam decenija ponovo setiti i njihovih imena.