Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je povećanje energetske efikasnosti nacionalni cilj i jedan od ključnih elemenata u ostvarivanju vizije o zelenoj Srbiji.
Autor: mre.gov.rs
Mihajlović je, gostujući na TV K1, istakla da danas u Srbiji trošimo 40 odsto više energije nego što je to prosek u zemljama EU, ukazavši na to da postizanje veće energetske efikasnosti mora da postane nacionalni projekat.
Prema njenim rečima, u narednim godinama će se u ovu oblast ulagati između 200 i 250 miliona evra, sa ciljem da se za nekoliko godina smanji potrošnja energije.
Ako uspemo da pomognemo da barem 80 odsto građana zameni stolariju i izolaciju, eventualno da postave solarne panele, smanjićemo količinu utrošene energije, a procene su da godišnje kroz prozor bacamo proizvodnju jedne termoelektrane, navela je ona.
Prema njenim rečima, država će subvencionisati građane u iznosu od 50 odsto ukupnih troškova zamene solarije, izolacije i postavljanja solarnih panela i potrebno je minimum četiri godine da se poveća energetska efikasnost i dođe na prosek EU.
Ove godine nismo uspeli da obezbedimo svim građanima subvencije u budžetu, s obzirom na to da je interesovanje ogromno, ali smo za narednu godinu spremili 240 miliona evra. Ljudi su svesni značaja ulaganja u energetsku efikasnost, koja dovodi do nižih računa za utrošenu energiju, poručila je Mihajlović.
Potpredsednica Vlade je napomenula da je snabdevanje energijom i energentima u Srbiji stabilno uprkos krizi na evropskim i svetskim tržištima, istakavši da je naša zemlja energetski stabilna i da u rezervama ima dovoljne količine nafte, naftnih derivata i drugih energenata.
Imaćemo do kraja zimske sezone dovoljno električne i toplotne energije i nafte i gasa. Pogledajte šta se u Evropi dešava od marta ove godine. Cene gasa i uglja su visoke, cena gasa na današnji dan je približno 1.000 evra za hiljadu kubnih metara, što je nekoliko puta više u odnosu na prošlu godinu, navela je ona.
Ima dosta razloga zbog kojih imamo energetsku krizu u celom svetu. Ona je nastala zbog rasta tražnje, problema sa LNG terminalima, ali i politike, rekla je Mihajlović.
Prema njenoj oceni, energetika je oduvek bila povezana sa politikom i ekonomijom i zbog toga je veoma važno da li imate dovoljno novca da ostvarite nabavke i da budete mudri prilikom planiranja.
Srbija je energetski stabilna. Ne kažem da smo potpuno bezbedni, ali smo ostvarili stabilnost. Pregovaraćemo sa ruskom stranom o nabavci gasa za narednih deset godina, a trenutno procenjujemo količine koje će nam biti potrebne, objasnila je potpredsednica Vlade.
Mihajlović je ukazala na to da je Srbija obezbedila energetsku stabilnost tokom energetske krize, ali da mora da ulaže sredstva u proširenje skladišta „Banatski dvor“ i izgradnju novog skladišta gasa.
Čim budemo potpisali ugovor, imaćemo stabilno snabdevanje gasom, ali istovremeno moramo da proširimo kapacitete „Banatskog dvora“ i da izgradimo novo skladište kako bismo obezbedili najmanje jedan mesec sigurnog snabdevanja koji nas osigurava od potencijalnih budućih kriza. Nedavna havarija u Bugarskoj pokazala je koliko je pitanje energetske bezbednosti značajno, naglasila je ona.
Ona je istakla da je učešće Srbije u izgradnji nuklearnih elektrana u zemljama u okruženju za sada samo ideja, ali da je neophodno da se razmatra i taj izvor energije, jer se, od kada je donet zakon kojim je uspostavljen moratorijum na razvoj nuklearnih elektrana pre više od 25 godina, mnogo toga promenilo.
Pre svega, napredovali su tehnologija izgradnje i bezbednosni sistemi, i ovaj izvor energije je aktuelan, pa bi o tome svakako trebalo da se razgovara, zaključila je Mihajlović.
Be the first to comment