Šef predsedničke garde koja je ranije ove sedmice svrgnula predsednika Nigera, general Abduraman Tijani, izjavio je danas da su se vojnici odlučili na takav potez kako bi sačuvali nacionalnu bezbednost.
On je takođe kritikovao nedostatak “istinske saradnje“ sa vojnim vladama u Maliju i Burkini Faso u borbi protiv pobunjenika, prenosi Rojters.
“Surova nesigurnost u Nigeru, koju doživljavaju naše odbrambene snage i stanovništvo, sa svojim brojem smrtnih slučajeva, raseljavanjem, poniženjima i frustracijama, svakodnevno nas podseća na oštru realnost. Kakav smisao leži u bezbednosnom pristupu protiv terorizma koji isključuje bilo kakvu istinsku saradnju sa Burkinom Faso i Malijem, iako delimo zonu Liptako-Gourma, gde je koncentrisana većina aktivnosti terorističkih grupa protiv kojih se borimo“, rekao je Tijani.
| UN: Pomoć se i dalje isporučuje u Niger, pored toga što nema kontakta s vojskom |
Ujedinjene nacije i dalje isporučuju pomoć u Nigeru, iako su zvaničnici UN u toj zemlji saopštili da nakon vojnog puča nisu bili u kontaktu sa predstavnicima predsedničke garde ili vojske. “Nismo u kontaktu sa vojskom. Što se tiče predsednika (Mohameda Bazuma), naše informacije iz njegove kancelarije govore da je on dobro i da je u svom domu“, rekla je najviša zvaničnica UN u Nigeru Nikol Kuasi, a prenosi Rojters. Ona je dodala da su svi od 1.600 zaposlenih u UN u Nigeru na bezbednom. UN su pozvale da Bazum bude pušten na slobodu. Iz UN je poručeno da je oko 4,3 miliona ljudi potrebna humanitarna pomoć u Nigeru, gde je više od 370.000 ljudi raseljeno unutar zemlje, u kojoj se nalazi i više od 250.000 izbeglica, i to uglavnom iz Nigerije, Malija i Burkine Faso. Ranije danas komandant predsedničke garde Nigera Abduraman Tijani proglasio se za novog šefa države, a garda je saopštila da suspendovan ustav i raspuštene sve bivše institucije nakon što je ranije ove sedmice svrgnula i zatvorila predsednika Mohameda Bazuma. Predsednička garda je ranije ove nedelje zatvorila Bazuma u predsedničkoj palati, a zatim objavila da je on zbačen zbog lošeg vođenja države i pogoršanja opšte bezbednosti. Svrgnuti predsednik Mohamed Bazum bio je prvi izabrani lider koji je nasledio drugog od proglašenja nezavisnosti, a smatra se da je dobrog zdravstvenog stanja i da je još uvek u zatočeništvu u predsedničkoj palati. Rojters je preneo reči vlasnika i komandanta ruske paravojne formacije “Vagner“ Jevgenija Prigožina, koji je ocenio da je vojni puč u Nigeru dobra vest, i koji je ponudio usluge svojih boraca “da uvedu red“ u Nigeru. “Za sada nema traga od Vagnera, iz perspektive UN“, rekla je Kuasi. |
Predsednička garda je ranije ove sedmice zatvorila predsednika Nigera Mohameda bazuma u predsedničkoj palati, nakon čega su njeni pripadnici putem televizije saopštili da su zbacili vladu.
Bezbednost u Nigeru veliki je problem i nakon što je Bazum 2021. izabran za predsednika, usled stalnih napada džihadista iz susednog Malija, koji su od 2012 ubili na hiljade i doveli do raseljavanja preko šeset miliona ljudi.
Niger je ključni saveznik zapadnih zemalja u borbi protiv islamističkih pobuna u zapadnoj Africi i tamo se nalazi veliki broj stranih trupa, uključujući one Francuske i SAD.
Tijani novi predsednik Nigera, ustav suspendovan, vlada raspuštena
Komandant predsedničke garde Nigera Abduraman Tijani proglasio se za novog šefa države, a garda je saopštila da suspendovan ustav i raspuštene sve bivše institucije nakon što su ranije ove sedmice svrgnula i zatvorila predsednika Mohameda Bazuma.
“Predsednik Nacionalnog saveta za zaštitu otadžbine (CNSP) je šef države. On predstavlja državu Niger u međunarodnim odnosima“, rekao je jedan oficir tokom obraćanja na državnoj televiziji, i dodao da je ustav suspendovan, vlada raspuštena, i da će CNSP vršiti svu zakonodavnu i izvršnu vlast, prenosi Rojters.
Predsednička garda je ranije ove nedelje zatvorila Bazuma u predsedničkoj palati, a zatim objavila da je on zbačen zbog lošeg vođenja države i pogoršanja opšte bezbednosti.
Tijani je bio na čelu predsedničke garde od 2011, a general je postao 2018, kada ga je unapredio bivši predsednik Nigera Mahamadu Isufu.
Tijani je tokom televizijskog obraćanja saveznicima Nigera u svetu poručio da će poštovati sve međunarodne obaveze zemlje, kao i ljudska prava.
Niger se graniči sa tri zemlje u kojima je u poslednje dve nedelje takođe došlo do državnog udara – Malijem, Burkinom Fasom i Čadom.
Rojters navodi da je, pre nego što je došlo do pobune, Niger smatran najstabilnijim i najčvršim saveznikom Zapada u regionu Afrike koji ima veliki problem sa islamističkim teroristima.
Ovo je peti državni udar u Nigeru od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, pored drugih neuspešnih pokušaja preuzimanja vlasti, naveo je Bi-Bi-Si.
Svrgnuti predsednik Mohamed Bazum bio je prvi izabrani lider koji je nasledio drugog od proglašenja nezavisnosti, a smatra se da je dobrog zdravstvenog stanja i da je još uvek u zatočeništvu u predsedničkoj palati.
Predsednička garda je ranije ove nedelje zatvorila Bazuma u predsedničkoj palati, a zatim objavila da je on zbačen zbog lošeg vođenja države i pogoršanja opšte bezbednosti.
Afričke zemlje i zemlje Zapada kritikovale su događaje u Nigeru, i insistirale da se uspostavi i sačuva ustavni poredak u zemlji.
Francuska spremna da podrži sankcije Nigeru zbog državnog udara
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da je spreman da „podrži sankcije protiv počinilaca opasnog puča u Nigeru“, nakon što je njegov ministar spoljnih poslova rekao da preuzimanje vlasti nije definitivno.
Francuska je u Nigeru oformila glavno bazno mesto za dugogodišnje operacije protiv pobunjenih islamističkih militanata u regionu Sahela, preneo je Rojters.
Francuska ima oko 1.500 vojnika u zemlji, koji podržavaju lokalnu vojsku, nakon što su se mnogi povukli iz susednog Malija i Burkine Faso zbog tamošnjih državnih udara.
Ako uspe puč u Nijameju, koji se dogodio u sredu, francuske trupe možda bi bile prinuđene da se povuku i odatle, kažu diplomate i analitičari.
Puč je već sutradan naišao na široku osudu, a francuski predsednik rekao je da ce podržati zapadnoafrički regionalni blok ECOVAS ako odluči da uvede sankcije.
„Ovaj državni udar je potpuno nelegitiman, izuzetno opasan za za Niger, Nigerijce i ceo region“, rekao je Makron novinarima u Papui Novoj Gvineji.
Francuski zvaničnici istakli su da još uvek nije jasno ko je trenutno glavni u Nigeru, uprkos tome što se vojni lider u četvrtak pojavio kao vođa zaverenika.
„Kada govorim o pokušaju državnog udara, to je zato što ne smatramo da su stvari definitivne“, navela je ministarka spoljnih poslova Ketrin Kolona.
Makron je rekao da je razgovarao sa predsednikom Nigera Mohamedom Bazumom, koji se nalazi u svojoj palati, i pozvao da bude vraćen na funkciji.
Francuska ima dodatnih 1.000 vojnika stacioniranih u Čadu.
Bela kuća: SAD nisu videle znake umešanosti Rusije i Vagnera u puč u Nigeru
Sjedinjene Američke Države nisu videle nikakve verodostojne indicije o umešanosti Rusije ili privatne ruske „Vagner“ grupe u državni udar u afričkoj državi Niger, izjavila je portparol Bele kuće Karin Žan-Pjer.
Ona je napomenula i da je Vašington pozvao građane SAD u Nigeru da budu oprezni, preneo je Rojters.
Predstavnici vojske Nigera saopštili su sinoć da je predsednik zemlje smenjen i da su granice zemlje zatvorene.
Komanda vojske Nigera saopštila je u četvrtak da podržava puč, koji su prethodnog dana izveli pripadnici predsedničke garde i navela da je njen prioritet izbegavanje destabilizacije zemlje.
Vojska je morala da „očuva fizički integritet“ predsednika i njegove porodice i da izbegne „smrtonosnu konfrontaciju koja bi mogla da izazove krvoproliće i utiče na bezbednost stanovništva“, navodi se u saopštenju vojske, prenosi Rojters.
Predsednik Nigera Mohamed Bazum i šef diplomatije Hadumi Masudu ranije su pozvali demokratske snage u zemlji da se odupru preuzimanju vlasti.
Blumberg: Vojni udar u Nigeru prilika za Vagner
Dok je ruski predsednik Vladimir Putin dočekivao šefove afričkih država na samitu u Sankt Peterburgu, odmetnuti vojskovođa paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin razgovarao je sa zvaničnicima na samitu i podržao vojni udar u Nigeru.
Vođa Vagnerove plaćeničke grupe trebalo je da ode u egzil u susednu Belorusiju prema dogovoru o okončanju prošlomesečne oružane pobune koja je uzdrmala Putinovu vladavinu i u kojoj je stradalo desetak pripadnika ruskih vazduhoplovnih snaga, dok su trupe Vagnera napredovale na 200 kilometara od Moskve, piše Blumberg.
Umesto toga, on je samo nekoliko dana nakon pobune slobodno ulazio u Rusiju i putovao van nje, a bio je i pozvan na razgovore sa Putinom u Kremlj zajedno sa najvišim komandantima Vagnera.
Prigožinovo prisustvo u rodnom gradu Sankt Peterburgu, dok je Putin bio domaćin rusko-afričkog samita, izgledalo je sračunato da zaseni ovaj događaj.
Pošto je godinama vodio internet fabriku trolova koja je objavljivala materijale kako bi nanela štetu protivnicima Kremlja, pojavljivanje fotografije na društvenim mrežama sastanka Prigožina sa zvaničnikom Centralnoafričke Republike odvuklo je pažnju od sati ozbiljne diskusije Putina i afričkih lidera.
To je takođe doprinelo kontroverzi oko pobune koju je Putin opisao kao dovođenje Rusije na ivicu građanskog rata. Uprkos ozbiljnosti pretnje, Prigožin je izašao nepovređen iz sukoba i zauzet je razvojem svog poslovnog carstva u Africi.
Druga fotografija na Telegramu prikazuje Prigožina kako se sastaje sa šefom panafričkog TV kanala na marginama samita.
Dok se Rusija pridružila drugim silama u pozivu na oslobađanje svrgnutog predsednika Nigera Mohameda Bazuma, vođa plaćenika pozdravio je ovonedeljni vojni udar kao deklaraciju nezavisnosti u audio izjavi na Telegram kanalu Vagnera.
To je oslobađanje od kolonizatora, rekao je Prigožin.
Putin je odlučio da ne kazni Prigožina nakon pobune jer ona nije bila usmerena protiv njega, već protiv ministra odbrane Sergeja Šojgua, a ruskom predsedniku su i dalje potrebne veštine osnivača Vagnera u Africi, tvrde izvori upoznati sa situacijom.
Vagneru je dozvoljeno da zadrži neke od svojih obimnih operacija na afričkom kontinentu, uključujući i Centralnoafričku Republiku, uprkos pobuni, kažu dobro upućeni izvori.
Osoba koja je najviše propatila kao rezultat pobune bio je sam Putin. Stvorio je čudovište koje se otrglo kontroli i prestrašilo elite. Svi su videli da je Kremlj paralizovan neodlučnošću i da je Prigožin izbegao svaku pravu kaznu. Mnogi se trenutno pitaju da li je Putin kao lider potreban Rusiji u teškim vremenima, rekla je viši naučni saradnik Centra za evroaziju Karnegi Rusija Tatjana Stanovaja.
Rusija se bori za uticaj u Africi sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i Kinom. Vagnerova vojska je godinama davala Kremlju jeftin instrument za vršenje uticaja, čineći prodore na račun SAD i bivše kolonijalne sile Francuske.
Putin je zaista pametan što je rešio spor sa Vagnerom. Moramo da zadržimo najefikasniju vojsku na svetu, da ona postane jača i da se više bori za Rusiju. Ali unutar Rusije će, naravno, postojati disciplina, napisao je na svom Telegram nalogu Sergej Markov, politički konsultant sa bliskim vezama u Kremlju.
Kako podseća američka agencija, Vagner već ima bezbednosne veze sa dve bivše francuske kolonije, Centralnoafričkom Republikom i Malijem, nakon sporova koji su doveli do proterivanja francuskih i međunarodnih snaga koje se bore protiv džihadista u regionu Sahela. Privatna vojna kompanija je razgovarala sa vojnim vladarima u Burkini Faso koji su takođe proterali francuske trupe i poslala mali kontingent u Demokratsku Republiku Kongo da ponudi obuku i pomoć snagama koje se bore protiv pobunjenika.
Zapadni zvaničnici kažu da je razvoj događaja u Nigeru veoma loša vest za Francusku, pošto je Bazum viđen kao ključni saveznik u grupi od pet sahelskih država.
Rusija je odmah videla priliku za sebe. Za tu zemlju je velika pobeda ako Niger postane novi klijent, rekao je Lu Ozborn, analitičar u „All Eyes on Vagner“, konzorcijumu koji prati aktivnosti te paravojne grupe.
IZVOR:RTV
Be the first to comment