Vučić u Kragujevcu: Sretenje najvažniji dan u našoj istoriji, potrebno je da budemo jedinstveni

Na Sretenjskoj akademiji Knežev zapis u Kragujevcu, na ceremoniji obeležavanja Dana državnosti u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, Vučić je istakao da Srbi danas, 40 dana posle Božića, slave Sretenje, najbitniji datum ne u verskom, već i u političkom, kulturnom, istorijskom kalendaru „naše lepe Srbije“.

„Za nas je to crveno slovo, mnogo toga smo započeli, uradili baš na Sretenje. Narodna mudrost kaže da je mudrost da ne radiš šta hoćeš, već da ne radiš šta nećeš. U tom duhu Meša Selimović poručuje da je svako slobodan svojom odlukom, hrabrošću i nepristajanjem. Lična hrabrost Karađorđevih ustanika iz 1804. nije bila ništa manja od hrabrosti Spartanaca koji su sa Leonidom pali braneći zakone Sparte“, poručio je Vučić u besedi.

Podsetio je da je na današnji dana pre 219 godina održan zbor na kome je bilo prisutno oko 300 ljudi, na kojem je za vožda izabran Đorđe Petrović, čija je prva zapoved bila „svaki svoga ubite subašu“.

Vučić je podsetio na veličanstvenu pobedu na Ivankovcu koja je značila početak ratne epopeje u kojoj se ređaju herojske pobede poput Mišara, Deligrada…ustanici oslobađaju Kladovo, Negotin, Aleksinac, Ražanj, Kruševac, Beograd.

„Iako je u početku imao karakter bune protiv dahija, od 1805. on postaje javno deklarisani rat za nezavisnost od Otomanskog carstva. Članovi Upraviteljstvujuće Sovjeta Srpskog, prve Vlade, bili su najmudriji ljudi tog vremena poput Prote Mateje Nenadovića, Dositeja Obradovića, Petra Nenadovića, Luke Lazarevića“, istakao je Vučić.

Sretenjski ustav stavio Srbiju u red najdrevnijih istinskih demokratija

Predsednik Srbije je rekao da je Sretenjski ustav dao Srbiji za pravo da sebe trajno ističe u red najdrevnijih istinskih demokratija ne samo na Balkanu već i u Evropi.

„Na Sretenje 1835. godine usvojen je prvi moderni ustav, Drugi srpski ustanak dao nam je za pravo da pišemo svoje zakone, iako Kneževina pre Berlinskog kongresa de jure nije bila suvereni subjekt međunarodnog prava“, rekao je Vučić.

Dodao je da je Dimitrije Davidović napisao Sretenjski ustav uzimajući za polazište ustave Francuske i Belgije, i naglasio da je otišao i korak dalje.

„Ustav jasno predviđa da svaki je Srbin jednak pred zakonima srpskim kako u odbrani tako i u kazni. Na svim sudovima od najmanjih do najvećih“, istakao je Vučić.

Kako je rekao, Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija zemlja slobodnih seljaka čije je pravo na imovinu potvrđeno najvećim pravnim aktima.

„Davidović čini čast našoj otadžbini kada u Ustavu zapisuje reči: Kako rob stupi na srpsku zemlju onoga časa postaje slobodnim“, ističe Vučić.

Vučić je naglasio da „vekovima i pre Miloša srpskom narodu nije manjkalo hrabrosti“.

„Ali postavilo se pitanje zašto je srpska revolucija bila uspešna i zašto se okončala obnavljanjem državnosti. Neki će reći zato što su nam u prilog išle međunarodne okolnosti, jer kao što znate kada mi Srbi nešto postignemo nikada to nije zato što smo mi bili umešni, uspešni, već zato što se nešto drugo dogodilo“, rekao je Vučić.

Kako je rekao, „kada su nam neki drugi stvarno krivi za nešto nikada ti drugi nisu krivi, uvek smo mi krivi“.

„Nemojte da vas podsetim čak i kada su nam bombardovali zemlju i ubijali decu mi smo uvek tražili u svom komšiluku krivca, a tek onda krivca u onome koji je bacao bombe na našu zemlju. Tako nam je bilo lakše. Treći, a verovatno su oni u pravu, reći će vam da je naš uspeh vezan za Milošev politički genij i činjenicu da njegov talenat nije imao premca među savremenicima“, istakao je Vučić.

Država se ovde rađala i od tada Srbija nikada nije umirala

Vučić je, ukazujući da je u Kragujevcu rađana država Srbija, izjavio je danas da bez države kao narod bili bi u poziciji i onih naroda većih od nas koji žive po tuđim teritorijama i zakonima i koji su prepušteni na milost i nemilost tuđih interesa.

„Bez države i zato govorim država jer država je rađana ovde i od tada država Srbija nikada nije umirala, bez principa na kojima počiva, bez institucija i mehanizama na kojima su izgrađeni ekonomija, prosveta, zdravstvo, sloboda ne bi bila reč za koju živimo i koju živimo, nego san za koji umiremo bez nade da će se ikada ostvariti“, rekao je Vučić.

Kako je naveo, danas suočeni sa posledicama rata u kojem ne učestvujemo na istoku Evrope i sa pritiscima u vezi Kosova i Metohije, svoj spas možemo da nađemo u činjenici da smo u poslednjih 10 godina uspeli baš ono što su naši preci hteli – da stvorimo jaku državu, samostalnu, demokratsku, suverenu koja je u stanju da raste, razvija se, jača i da se istovremeno bori i čuva svoje nacionalne interese.

„Stvorili smo državu koja ima pravo na reč, poštovanje i koja to pravo crpi iz poštovanja principa na kojima bi trebao čitav demokratski svet da počiva, da počiva, ali i da ih poštiva. Ne oduzimajući nikome slobodu da sam odlučuje i da se bori za svoje, mi možemo da zahtevamo da se poštuje i naša sloboda da budemo suvereni, sami odlučujemo i borimo se za svoje. Bez države, samo kao narod, to ne bismo uspeli“, naglasio je predsednik.

Navodeći da narodi stvaraju države, a da države čuvaju narode i omogućavaju im da postoje i budu subjekti, a ne puki objekti svake politike, Vučić ističe da su zbog tih činjenica, zbog države Srbije danas, ta 1835. godina, taj Ustav i ovaj praznik toliko važni.

Kako kaže, oni nam pokazuju način, oni nas uče da se ne igramo ni sa državom, ni sa sudbinom, pogotovu ne sa istorijom.

„Oni nas drže postojanim i čvrstim do cilja, putem kojim hoćemo da idemo – slobode i nezavisnosti i vrlo je jasno da to možemo samo ako je država dovoljno jaka i sposobna da ostane slobodna i na jasnom putu i ka jasnom cilju“, istakao je Vučić.

Poručio je i da ne postoji važniji zadatak za nas nego da se prema onome što je stvoreno našom voljom, odnosimo odgovorno, da je čuvamo i jačamo i ne dozvolimo da iko ugrozi suštinu našeg postojanja i našeg opstanka.

Za to, kako kaže, nemamo drugi garant od države Srbije.

„Nemamo drugi garant za sve nas u centralnoj Srbiji, ni za naš narod na KiM, ni za naše ljude u Republici Srpskoj, ni za Srbe u Crnoj Gori, ni za one koji žive u mnogim drugim državama, od same države Srbije, demokratske, suverene i slobodne“, kazao je.

Ukazuje da ne može za njih prava da obezbedi nikakva „kozačka skupština“, prazne parole, nikakav lažni, a glasni patriotizam i nikakvi divlji pozivi na novi krug rata i smrti.

Poručio je da Srbi nemaju prava da pred senima predaka se ne prisete koliku su žrtvu podneli na oltar otadžbine i koliko moraju da vode računa čuvajući svoju zemlju.

Stvaranje države jeste avantura, ali stvorena ne trpi avanturizam

Predsednik Srbije je istakao da stvaranje države jeste avantura, najveća koja postoji, ali kada je država stvorena nikakav avanturizam više ne trpi.

Vučić je rekao da su umesto avanturizma potrebne jasne odluke bazirane na principima, ozbiljnosti i odgovornosti, kao i državna politika koja zna da štiti nacionalne interese ne ugrožavajući pritom ni opstanak, ni budućnost države, ni naroda koji čuva i štiti.

Izvor: Tanjug