Zanatlije još čekaju svoj zakon i šifru u APR-u

U važećem pravilniku o zanatima postoji tridesetak starih zanata, toliko je i umetničkih, a navodi se i osam zanata domaće radinosti. Nijedan od njih, ipak, nije prepoznat Zakonom o klasifikaciji, a ne postoji ni Zakon koji uređuje oblast zanatstva, piše 021.rs

 

Zanatlije još čekaju svoj zakon i šifru u APR-u

Foto: 021.rs
Ovo je problem sa kojim se suočavaju mnoge zanatlije. Ana Filipović koja već decenijama pravi šešire i prodaje ih u „Prodavnici šešira i kapa Kovač“, pričala je za 021.rs da se u Agenciji privrednih registara vodi pod šifrom „izrada ostalih odevnih predmeta“, što nije baš najtačnija definicija njenog posla, navodi 021.rs
„Vodim se kao preduzetnik stariji od 55 godina, ne pod šifrom, jer ne postoji zanat“, navela je.
U radu je održava ljubav prema samom poslu, jer ljudi više ne kupuju toliko ručno rađene šešire.
Pomoglo bi, možda, da postoje posebna davanja ili podsticaji za stare zanate, kao i neki vid promocije koji bi doprineo popularizaciji zanatskih proizvoda.
Veljko Anđelić, sekretar Udruženja zanatlija Novog Sada, u razgovoru za 021.rs istakao je da u našoj državi postoji jedinstvena situacija u kojoj ne postoje propisi koji uređuju šta je to zanat, a još manje šta je to stari zanat.
„To je sve nešto što je definisano nekim sporednim propisima sa aspekta obaveza koje zanatlije imaju ili eventualno u okviru preduzetništva što i ostale preduzetnike tretira. Uporno pokušavamo da se izborimo da se donese Zakon o zanatstvo koji bi pre svega definisao šta je zanat, a zanat je po nekom našem shvatanju je pre svega struka za čije obavljanje je neophodna jedna duža dugogodišnja praksa ne samo kroz obrazovanje, pre svega dugogodišnja praksa koja bi razvila manuelne veštine. Jer zanat je u stvari veština. Mi pokušavamo da stvorimo formalne preduslove da se zanati u tom smislu definišu, a onda pre svega da se pronađu i druga zakonska rešenja„, naveo je Anđelić.
Definicija zanata bi pre svega, smatra Anđelić, morala da podrazumeva ljude koji rade u okviru svojih radionica i prave proizvod ucelo – od početka do kraja, sa unošenjem svih svojih kreativnih sposobnosti.
„Zanat se kao takav može jedino naučiti u zanatskim radionicama, ne u industriji gde se radi samo jedan segment određenog proizvoda. Stari zanat ne podrazumeva starog čoveka, nego mladog čoveka koji može tu da pronađe perspektivu“, istakao je.
Neophodno je, ocenio je, menjati i Zakon o klasifikaciji delatnosti, kako bi se pre svega mogla izvršiti kvalitetna analiza u ovoj oblasti.
„Privrednik danas dobija šifru pretežne delatnosti, i mi nemamo pojma čime se ljudi bave. Mi ni ne znamo koliko ima zanatlija, to se može desiti tek ako se šifre definišu na pravi način. Ovako analiziramo na bazi ljudi koji funkcionišu u našem okruženju. Pravilnik o starim zanatima mora da se inovira u skladu sa potrebama društa i razvoja starih zanata“, rekao je Anđelić.
On je ocenio da se mora uticati i na samo shvatanje zanata kao opcije za učenike koji su pokazali slabije znanje u osnovnoj školi.
„Zanat je u stvari život za čoveka, jer ljudi rade od početka do kraja života u svojim zanatskim radionicama“, zaključio je.
Više puta u toku poslednjih godina pričalo se o stavljanju zanata u zakonske okvire. Poslednji put je prošle godine Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštila da bi se Nacrt zakona o zanatstvu mogao naći u skupštinskoj proceduri čim se formira Vlada Srbije. Od toga je, međutim, prošlo više od pola godine, Vlada je formirana, a o zakonu više nije bilo reči.
IZVOR:021.RS

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*