Žrtvi trgovine ljudima odšteta od 1,1 milion dinara

Sudovi u Srbiji počeli su da donose odluke o naknadi štete žrtvama već u krivičnim presudama, bez upućivanja na parnični postupak, a nekoliko odluka o obeštećenju doneto je i u okviru sporazuma sa tužilaštvom o priznanju krivičnog dela, kaže za „Politiku” sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić, povodom 22. februara – Evropskog dana žrtava krivičnih dela.

Kao primer dobre prakse navodi presudu Višeg suda u Novom Sadu, kojom je prihvaćen sporazum Višeg javnog tužilaštva o priznanju krivičnog dela sa optuženim za trgovinu ljudima. Pored toga što je ovim sporazumom osuđen na kaznu zatvora od pet godina i tri meseca, okrivljeni se obavezao da žrtvi nadoknadi štetu u iznosu od 1.117.000 dinara. Reč je o ženi koja je, kao žrtva trgovine ljudima, bila primorana na rad i prostituciju, a njen zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete nije je izložio sekundarnoj viktimizaciji u krivičnom i parničnom postupku već je rešen u okviru sporazuma tužilaštva sa okrivljenim.

– Za ostvarivanje prava žrtava u krivičnom postupku izuzetno je značajan javni tužilac koji po pravilu prvi dolazi u kontakt sa žrtvom. Zato smo se posebno fokusirali na sporazume o priznanju krivice, u koje sada tužioci „ugrađuju” i obavezu okrivljenog da žrtvi nadoknadi štetu. Već imamo nekoliko takvih sporazuma u Vojvodini – kaže sudija Dragičević Dičić, koja je član Radne grupe za izradu „smernica”.

Reč je o dokumentu Vrhovnog kasacionog suda pod naslovom „Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku”. Na osnovu ovih smernica, mnoge sudije i tužioci su prošle kroz jednu vrstu obuke kako bi već u krivičnom postupku, bez odugovlačenja i izlaganja žrtava dodatnim traumama, doneli i odluku o materijalnoj odšteti, kao i o naknadi nematerijalne štete zbog pretrpljenog straha i bolova.

– Kroz obuke su prošli i pripadnici policije, isto kao i tužioci i sudije, kako bi mogli da prepoznaju potrebe žrtava i budu posebno senzibilisani za rad sa njima. Značajno je unapređeno informisanje o njihovim pravima i detaljima krivičnog postupka. Više njih je u poslednje vreme dobilo status posebno osetljivog svedoka i pravo na punomoćnika, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Posebna pažnja obraća se na žrtve krivičnih dela sa elementima nasilja i naročito trgovine ljudima – kaže sudija Radmila Dragičević Dičić.

Između Vrhovnog kasacionog suda i četiri apelaciona suda još pre nekoliko godina potpisan je poseban protokol koji ima cilj da se u što više sudova obezbede posebno opremljene sobe za žrtve i osetljive svedoke, a sada će uz pomoć donacije OEBS-a ove prostorije biti povezane sa sudnicom uz pomoć video-konferencijske veze, istakla je naša sagovornica.

Prva takva prostorija biće otvorena u Palati pravde u Beogradu danas, kada se obeležava Evropski dan žrtava krivičnih dela. Misija OEBS-a i Delegacija EU u Srbiji najavili su da isporučuju opremu za video-konferencijsko svedočenje žrtava i svedoka u još četiri suda.

„Viši sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Novom Pazaru dobili su i posebno opremljene prostorije u kojima će biti omogućeno svedočenje putem audio-video linka”, saopštili su iz Misije OEBS-a.

Žrtve i svedoci će od sada, po proceni suda ili kada dobiju status posebno osetljivih svedoka, umesto u sudnici, svedočenje moći da obavljaju putem video-linka u prijatno opremljenoj prostoriji, uz prisustvo advokata koga mogu dobiti i o trošku države, uz podršku ili prisustvo stručnjaka poput psihologa, socijalnih radnika ili osoba iz nevladinog sektora osposobljenih za pružanje podrške.

Obezbeđivanje posebnih prostorija u sudovima za ovu vrstu svedočenja, kao i njihovo opremanje video-konferencijskom opremom prati dinamiku osnivanja službi za podršku žrtvama i svedocima i usklađena je sa Akcionim planom Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela.

Video-konferencijska oprema u vrednosti od 150.000 evra, obezbeđena je u okviru projekta „Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Republici Srbiji”, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji kao izabrani partner Ministarstva pravde.

Cilj projekta je i podrška sprovođenju petogodišnje Nacionalne strategije za unapređenje položaja žrtava i svedoka, koja je usvojena u julu 2020. godine. Misija OEBS-a pomogla je Radnoj grupi Ministarstva pravde u izradi strategije čiji je cilj uspostavljanje nacionalne mreže usluga podrške žrtvama i svedocima i postizanje efikasnog umrežavanja i koordinacije između sudova, tužilaštava, policije i različitih institucija i organizacija civilnog društva.

Rast kriminala u doba pandemije

Evropski dan žrtava kriminala obeležava se širom Evrope od 1991. godine, u nameri da se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe, učine vidljivim široj javnosti i da se društvo podstakne da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.

Procene su da u Evropi na godišnjem nivou oko 75 miliona ljudi postanu žrtve kriminala.

U periodu pandemije registrovan je i dodatni porast kriminala, što zabrinjava, ali i opominje da države i svako društvo o ovom pitanju moraju da posvete još više pažnje, navode u OEBS-u.