Badnje veče, ispred Hrama Svetog Save nalaganje badnjaka

BEOGRAD –

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Ispred Hrama Svetog Save i ove godine su tradicionalno, na Badnje veče, zapaljeni badnjaci, koji su prethodno osvešćeni tokom službe koju je služilo sveštenstvo tog hrama, a predvodio vladika Stefan.

Paljenju badnjaka prisustvovao je veliki broj vernika, među kojima je bilo dosta mališana.

Službu kojom su badnjaci osvešteni uveličalo je pevanje crkvenih pesama, koje slave rođenje Isusa Hrista, u izvođenju crkvenog hora.

badnjak, badnje, vece, hram, svetog, save

Izvor: TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ/

Vladika Stefan poručio je da je u slavu rođenja Isusa Hrista zapaljeno hrastovo drvo, koje je najzdravije i najsnažnije u našem rodu i našem narodu, a simbol je beskrvne žrtve koju svake godine prinosimo zato što želimo da sve što nije dobro ostavimo iza nas, a da nam Bog pošalje svaki blagoslov.

On je poručio vernicima da se večeras proslavlja najveće rođenje u istoriji čovečanstva i istakao da je to istinito i realno rođenje.

„Mi rođenje Isusa Hrista doživljavamo kao nešto realno, ne samo zato što smo pobožni već zato što je to istinsko rađanje. Svi zajedno ovde okupljeni prizivamo blagoslov i očekujemo da se u našim srcima i našoj duši rodi svaka dobra misao i da dočekamo to rođenje noćas i sutra u svim krajevima u kojima naš narod živi – od Australije, Kanade….do mesta gde je rođen i gde je živeo do sada najveći Srbin Sveti Sava“, rekao je vladika.

Pozvao je sve vernike da u hramu zajedno dočekaju rođenje Isusa Hrista i pozdravio ih na tradicionalan način: „Mir Božiji, Hristos se rodi! Vaistinu se rodi!“

Hrišćani koji poštuju julijanski kalendar večeras proslavljaju Badnje veče, koje se obeležava unošenjem badnjaka u domove i porodičnom posnom večerom.

U svojim domovima ili crkvi vernici dočekuju Božić.

U Hramu Svetog Save večeras će biti služena ponoćna božićna liturgija, dok će svečanu božićnu liturgiju sutra od devet časova u tom hramu služiti patrijarh Porfirije.

badnji, dan

Izvor: TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIĆ/

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, unosi u kuću.Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.

Badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božiji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po neki listić.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

Iako je većina nas ove običaje naučila od svojih najbližih predaka, njihovi koreni su daleko dublji, a neki sežu u doba pre Hrista.

 

 

 

IZVOR:RTV

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*