U srpskim sredinama Južno od Ibra već godinama unazad ne postoje knjižare, pa su gradske biblioteke, koje funkcionišu u okviru Ministarstva kulture Vlade Srbije, jedini način da Srbi ostvare pravo na čitanje, a time i na intelektualnu slobodu.
U uslovima zabrane unosa knjiga putem pošte, biblioteka u Gračanici već 6 godina snalazi se na različite načine kako bi knjige stigle do čitalaca u enklavi.
„Takozvana Carina Kosova nama već duži niz godina osporava da se štampana izdanja dostavljaju putem poste, knjige se vraćaju izdavačima i mi gubimo na izdanjima“, navodi direktorka Biblioteke u Gračanici Brankica Kostić.
Pod izgovorom da je reč o propagandnim izdanjima, dešavalo se da čak i publikacije namenjene deci budu zaplenjene i da im se izgubi svaki trag.
„Otišli smo da podignemo knjige, iako vide da su to dečije publikacije, poput pesmi Jovana Jovanovića Zmaja, dečiji romani, tražili su da zadrže te knjige, da nije slučajno reč o propagandi. Kada smo otišli da podignemo knjige one su se izgubile bez traga. Samo su rekli da se knjige kratko zadržavaju u njihovom magacinu, ali nam nisu rekli gde su ih prosledili“, navodi Kostićeva.
U novonastaloj situaciji sa pandemijom korona virusa u problemu su i studenti koji pohađaju fakultete u gradovima centralne Srbije, jer se literatura šalje poštom, što u ovom slučaju nije izvodljivo.
Tamara Vučić je apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Nišu.
„Svaki mladi čovek zaslužuje jednake šanse, zato moramo da pronađemo način kako da ovo rešimo, jer smo uskraćeni kako za stručnu literaturu, tako i za knjige koje iz ljubavi želimo da čitamo“, navodi Tamara.
Među nepoželjnim knjigama za tzv. carinu Kosova bio je i klasik američke književnosti “ Ubiti pticu rugalicu“, dobitnice pulicerove nagrade Harper Li, koja kritikuje rasne i klasne predrasude, knjiga o hrabrosti, etici i pravdi.
IZVOR:RTV
Be the first to comment