Stravičan album fotografija iz Drugog svetskog rata napravljen od kože žrtava nacističkog logora smrti pronađen je na tržištu antikviteta u Poljskoj.
Izgubljeni album iz Drugog svetskog rata predat je osoblju u Memorijalnom muzeju u Aušvicu nakon što je kupac primetio da na omotu ima „tetovažu, ljudsku kosu i loš miris“.
Muzejski stručnjaci su nakon analize saopštili da je verovatno da je koža potekla od zatvorenika ubijenog u nacističkom koncentracionom logoru „Buhenvald“ u Nemačkoj.
Osnovan 1937. godine kao Hitlerov prvi koncentracioni logor, Buhenvald je bio sinonim za pogubljenja, eksperimente, bestidne uslove i pokvarenost svojih stražara.
Među njima je bila i Ilse Koh, među zatvorenicima poznata kao „Veštica iz Buhenvalda“, koja je kasnije postala inspiracija za lik čuvare nacističkog logora Hane Šmic koju je glumila Kejt Vinslet u nagrađivanom filmu „Čitač“.
Bila je supruga komandanta logora Karla-Ota Koha, a specijalno za Ilse ubijani su zarobljenici sa zanimljivim tetovažama, a zatim je njihovu kožu koristila za ukrašavanje predmeta.
Tako je delove ljudskog tela koristila za knjige, albume, prekrivače za stolove, palčevi su služili kao prekidači za svetlo…
Svedoci kažu da je pomagala nacističkom lekaru Erihu Vagneru koji je u kampu sakupljao ljudsku kožu za istraživanja. Od 100 neobičnih koža koje je Vagner skupio, veliki deo je pretvoren u poklone.
Nakon što su ga na kraju rata zarobile američke trupe, on je pobegao i nastavio da se bavi medicinom u Nemačkoj pod pseudonimom sve do svog ponovnog hapšenja 1958. godine. Godinu dana kasnije počinio je samoubistvo.
Prema izveštajima preživelih iz Buhenvalda, ljudska koža se tretirala kao materijal za proizvodnju predmeta koji se koriste svakodnevno poput korica za knjige, novčanike .
„Vezivao sam knjige stvarima koje sam dobijao od drugih zatvorenika iz radionice“, seća se bivši zatvorenik Karol Koniczni.
Naravno, kao što se lako može pogoditi da su korice napravljene od ljudske kože.
„Istraživanje sugeriše da je veoma verovatno da su obe korice, sudeći po sastavu i načinu rada, nastale u istoj radionici. Upotreba ljudske kože kao proizvodnog materijala direktno je povezana sa likom Ilse Koh, koja je zajedno sa suprugom upisala svoje ime u istoriju kao ubica iz logora u Buhenvaldu“, rekla je Elizabeta Cajzer, šef muzejskih zbirki u Aušvicu.
Uprkos dokazima protiv nje „Veštica Buhenvalda“ oslobođena je optužbi na suđenjima u Nirnbergu.
Kao deo svoje analize, istraživači muzeja su sproveli uporednu analizu sa beležnicom u svojoj zbirci, takođe napravljenom od kože žrtava holokausta.
„Uporedna analiza otkrila je sadržaj ljudske kože i vrlo slične količine poliamida 6 i poliamida 6.6. Sadržaj polimera koji se koriste za proizvodnju sintetičkih vlakana je još važniji, jer su izumljeni najkasnije 1935. godine. To nam pože da utvrdimo kada je napravljena. Tokom Drugog svetskog rata poliamidi su bili tehnička novost i pristup njima je bio ograničen“, objasnila je Cajzer.
Album sadrži više od 100 fotografija i razglednica, a sastojao se uglavnom od pogleda i panorama. Prema istraživanju muzeja, album je prvobitno pripadao bavarskoj porodici koja je upravljala pansionom u letovalištu tokom Drugog svetskog rata.
Vlasnicima ih je najverovatnije poklonio čuvar u kampu Buhenvald.
Kurir.rs/Daily mail Foto: Profiemdia
Be the first to comment