Arakči: U protestima u Iranu mnogo žrtava; Tramp još nije dobio garancije za vojnu intervenciju

Hitna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Iranu biće održana večeras na zahtev Sjedinjenih Američkih Država, rečeno je za RIA Novosti iz somalijske misije u UN koja predsedava Savetom bezbednosti.

Kako je navedeno, sednica će, kako je navedeno, početi u 15 časova po njujorškom vremenu, odnosno 21 sat po srednjeevropskom vremenu.

„Predsedništvo namerava da zakaže sastanak o situaciji u Iranu u okviru tačke dnevnog reda ‘Situacija na Bliskom istoku’, rečeno je iz somalijske misije.

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je u ponedeljak da će napasti Iran ako budu napadnuti američki vojni i komercijalni objekti.

Prethodno je izjavio da su Sjedinjene Države spremne da odgovore ako se snagama bezbednosti naredi da otvore vatru na demonstrante u Islamskoj Republici.

Krajem prošle godine, u Iranu su izbili protesti zbog devalvacije iranskog rijala, što je uticalo na veleprodajne i maloprodajne cene i izazvalo oštre fluktuacije deviznog kursa.

Reza Pahlavi, sin šaha Irana, koji je svrgnut 1979. godine, pozvao je prošle nedelje na generalni štrajk i okupaciju strateški važnih ulica i zgrada i zatražio od Trampa da interveniše.

U nekim iranskim gradovima, protesti su eskalirali u sukobe sa snagama bezbednosti i praćeni su skandiranjem protiv aktuelnog političkog sistema, a na obe strane zabeležen je veliki broj žtrava.

– Administracija SAD uvela nove sanakcije Iranu

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa uvela je danas nove sankcije Iranu, koje su usmerene na kompanije iz oblasti pomorskog transporta, trgovine i energetike, navodi se u objavi na sajtu američkog Ministarstva finansija.

Kako je navedneo na sajtu, sankcijama je obuhvaćeno i 11 pojedinaca, kao i zatvor Fardis, prenosi Rojters.
Nove sankcije uvedene su u jeku obračuna iranskih vlasti sa demonstrantima u zemlji, navodi agencija. Protesti u Iranu počeli su 28. decembra 2025. godine zbog devalvacije lokalne valute, iranskog rijala, a 8. januara, nakon poziva Reze Pahlavija, sina iranskog šaha, koji je svrgnut 1979. godine, protestni marševi su se intenzivirali širom zemlje.

Istog dana, internet je isključen, a u nekoliko iranskih gradova, protesti su se pretvorili u sukobe sa policijom i praćeni su skandiranjem protiv iranskog političkog sistema. Prijavljeno je da je bilo žrtava i među snagama bezbednosti i među demonstrantima.

– Vang Ji: Kina poziva na dijalog i uzdržanost u rešavanju sporova u vezi sa Iranom

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji pozvao je danas, u telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, na dijalog i uzdržanost u rešavanju sporova u vezi sa Iranom i poručio da je Peking spreman da igra konstruktivnu ulogu u tom procesu.

„Kina se protivi upotrebi pretnji silom u međunarodnim odnosima i veruje da iranska vlada i narod mogu da prevaziđu teškoće i očuvaju nacionalnu stabilnost“, rekao je Vang, prenosi Sinhua.

Vang je istakao da se Kina nada da ce sve strane negovati mir, pokazati uzdržanost i rešiti razlike kroz dijalog.

– Pentagon premešta grupu nosača aviona ka Bliskom istoku

Pentagon premešta udarnu grupu nosača aviona iz Južnog kineskog mora u zonu odgovornosti Centralne komande Sjedinjenih Američkih Država, koja uključuje Bliski istok, potvrdio je izvor upoznat sa tim pitanjem.

Očekuje se da ce premeštanje udarne grupe nosača aviona, što je pomorska formacija koja se sastoji od nosača aviona, sa raznim drugim brodovima, uključujući najmanje jednu podmornicu za napad, trajati oko nedelju dana, rekao je izvor za Njuz nejšn.

Kako je saopšteno, u zonu odgovornosti Centralne komande SAD krenuo je nosač aviona „USS Abraham Linkoln“.

Ovaj značajan transfer američkih vojnih snaga dolazi usred povećanih tenzija između SAD i Irana, zbog protesta u toj zemlji koji su izbili krajem decembra prošle godine, zbog pada vrednosti nacionalne valute i teške ekonomske situacije, a koje su, prema izveštajima organizacija za ljudska prava, vlasti pokušale da uguše nasilnim putem.

– Fidan: Turska ne odobrava upotrebu nasilja protiv Irana,problemi da se reše dijalogom

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je danas da Turska ne odobrava mogućnost da se upotrebi nasilje protiv Irana i da je prioritet sprečavanje destabilizacije.

On je na konferenciji za novinare u Istanbulu, a nakon sastanka sa predstavnicima nacionalnih i međunarodnih medijskih organizacija rekao da će Turska nastaviti svoje diplomatske inicijative u vezi sa Iranom i dodao da se Ankara nada da bi Iran i Sjedinjene Američke Države mogle da pronađu rešenje za međusobni spor, prenosi Hurijet.

„Apsolutno želimo da se problemi rešavaju dijalogom. Verujem da je široko rasprostranjena nestabilnost u Iranu daleko izvan kapaciteta regiona da je izdrži. Zato ćemo nastaviti diplomatske napore. Nadamo se da će Amerika i Iran rešiti ovo pitanje između sebe, bilo putem posrednika, drugih aktera ili direktnih razgovora. Protiv smo vojne intervencije u Iranu“, rekao je Fidan.

– Iransko pravosuđe: Erfan Soltani nije osuđen na smrt

Iranac Erfan Soltani (26), koji je uhapšen 10. januara tokom protesta, nije osuđen na smrt, saopštili su iranski državni mediji, pozivajući se na izvore iz pravosuđa.

Kako je saopšteno, Soltani, koji se trenutno nalazi u centralnom zatvoru u Karadžu, optužuje se za „zaveru protiv unutrašnje bezbednosti zemlje i propagandne aktivnosti protiv režima“, ali da se smrtna kazna ne primenjuje na takve optužbe ako ih sud potvrdi, prenosi Rojters.

Tužioci u Teheranu ranije su najavili da će protiv uhapšenih tokom protesta podići smrtnu optužnicu za „moharebeh“, odnosno za vođenje rata protiv Boga, preneo je juče američki Stejt department.

Mediji su juče preneli da je pod tom optužnicom osoba identifikovana kao Erfan Soltani (26) osuđena na smrt, što bi ga učinilo prvim demonstrantom kojem je izrečena smrtna kazna, dok je više od 10.600 Iranaca uhapšeno tokom protesta koji su počeli 28. decembra prošle godine, zbog pada vrednosti iranske valute i teške ekonomske situacije.

Amnesti internešenel pozvao je nakon toga iranske vlasti da odmah obustave sva pogubljenja, uključujući i Soltanijevo.

 – Tramp još nije dobio garancije za američku vojnu intervenciju u Iranu

Američki predsednik Donald Tramp rekao je svom timu za nacionalnu bezbednost da bi želeo da američka vojna akcija u Iranu zada brz i odlučan udarac režimu, a ne da izazove dugotrajan rat koji bi trajao nedeljama ili mesecima, ali do sada nije dobio takve garancije, kazali su američki zvaničnik, dve osobe upoznate sa razgovorima i osobe bliske Beloj kući.

„Ako nešto uradi, želi da to bude definitivno“, rekao je jedan od izvora koji je upoznat sa razgovorima za NBC njuz.

Američki zvaničnik i dve osobe upoznate sa razgovorima su kazali da Trampovi savetnici do sada nisu mogli da mu garantuju da će se iranski režim brzo srušiti nakon američkog vojnog udara, kao i da postoji zabrinutost da Sjedinjene Američke Države možda nemaju sva sredstva u regionu koja bi im bila potrebna da se zaštite od onoga što zvaničnici administracije očekuju kao agresivan iranski odgovor.

Ta dinamika bi mogla da navede Trampa da odobri ograničeniju američku vojnu ofanzivu u Iranu, bar u početku, dok zadržava opcije za eskalaciju, ako odluči da uopšte preduzme bilo kakvu vojnu akciju, rekli su američki zvaničnik i jedna od osoba upoznatih sa razgovorima.

Izvori su naveli da je to situacija koja se brzo razvija i da do juče popodne nisu bile donete nikakve odluke.

– Arakči: U protestima u Iranu bilo je mnogo žrtava

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči izjavio je da je tokom protesta u toj zemlji bio veliki broj žrtava, ali nije precizirao njihov broj, navodi se u njegovom pismu koje je dobila RIA Novosti.

Arakči je poslao pismo generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, visokom komesaru UN za ljudska prava Folkeru Tirku i ministrima spoljnih poslova zemalja članica UN, navodi agencija.

„Značajan broj policajaca je među poginulima, dok je mnogo drugih povređeno. Visok broj žrtava odražava, s jedne strane, nivo prisebnosti koji su pokazale agencije za sprovođenje zakona, a s druge strane, nivo nasilja koji su protiv njih primenili teroristički elementi“, naveo je Arakči u pismu.

Pozvao je na osudu terorističkih napada počinjenih tokom nemira, kao i spoljnog mešanja.

– Tramp: Pahlavi deluje fino, ali nisam siguran da li bi Iran prihvatio njegovo vođstvo

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da iranska opoziciona figura Reza Pahlavi „deluje veoma fino“, ali da nije siguran u vezi sa tim da li će Pahlavi biti u stanju da okupi podršku unutar Irana da na kraju preuzme vlast.

„Deluje veoma fino, ali ne znam kako bi se ponašao u svojoj zemlji. I zaista nismo još došli do te tačke. Ne znam da li bi njegova zemlja prihvatila njegovo vođstvo, a ako bi to učinili, to bi mi bilo u redu“, rekao je Tramp u intervjuu za Rojters u Ovalnom kabinetu.

Predsednik SAD je rekao da je moguće da vlada u Teheranu padne zbog protesta, ali da u stvari „svaki režim može da propadne“.

„Bez obzira da li će pasti ili ne, biće to zanimljiv period“, rekao je Tramp.

Pahlavi (65), sin pokojnog šaha Irana, živi van te zemlje još od vremena pre nego što je njegov otac svrgnut u Islamskoj revoluciji 1979. godine.

– I Indija poziva svoje građane da napuste Iran

Indija se danas pridružila nizu zemalja koje su pozvale svoje građane da napuste Iran.

Indijska ambasada u Teheranu je u objavi na mreži X navela da se indijskim državljanima koji se trenutno nalaze u Iranu (studentima, hodočasnicima, poslovnim ljudima i turistima) savetuje da napuste Iran raspoloživim prevoznim sredstvima, uključujući komercijalne letove.

Ambasada je takođe savetovala svoje građane da budu oprezni i izbegavaju područja protesta ili demonstracija, prenosi Gardijan.

Među zemljama koje su ranije savetovale svojim građanima da napuste Iran su SAD, Nemačka, Italija i Španija.

– Iran ponovo otvorio vazdušni prostor nakon petočasovnog zatvaranja

Iran je danas ponovo otvorio svoj vazdušni prostor nakon skoro petočasovnog zatvaranja usled zabrinutosti zbog moguće vojne akcije, što je poremetilo letove u regionu.

Ograničenje je ukinuto neposredno pre 3 časa po GMT-u, pokazao je servis za praćenje letova Flightradar24, a nekoliko iranskih linije je bilo među prvima koji su nastavili letove u zemlji.

Teheran je zatvorio vazdušni prostor za sve letove osim međunarodnih dolazaka i odlazaka uz zvaničnu dozvolu oko 22:15 po GMT-u u sredu, navodi se u obaveštenju objavljenom na veb stranici Američke federalne administracije za vazduhoplovstvo.

Zatvaranje iranskog vazdušnog prostora primoralo je više avio-kompanija da otkažu, preusmere ili odlože neke letove.