VAŠINGTON –

Američki predsednik Džozef Bajden će u svom govoru na 78. zasedanju Generalne skupštine UN potvrditi želju Vašingtona za proširenjem Saveta bezbednosti, izjavio je koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.

„Vreme je da pogledamo arhitekturu Saveta bezbednosti. Mislimo da ona mora da bude inkluzivnija i sveobuhvatnija“, rekao je Kirbi u intervjuu za Dejli telegraf.

Kirbi je napomenuo da će Bajden ove nedelje u svom govoru podržati proširenje Saveta bezbednosti UN.

Trenutno Savet bezbednosti UN ima pet stalnih članica: Rusiju, Veliku Britaniju, Kinu, SAD i Francusku. Svaka od ovih zemalja ima pravo veta. Deset članica Saveta, izabranih po geografskoj osnovi, imaju status nestalnih članova.

Predstavnici američke administracije su više puta govorili o potrebi reforme Saveta bezbednosti UN. Konkretno, Bajden je tokom svog govora prošle godine na 77. zasedanju Generalne skupštine UN rekao da Vašington podržao povećanje broja stalnih i nestalnih predstavnika u Savetu bezbednosti UN, uključujući i na račun zemalja Afrike i Latinske Amerike.

SAD podržavaju davanje Indiji statusa stalne članice u Savetu bezbednosti UN.

Pored toga, prema pisanju Dejli telegrafa, SAD bi želele da vide i Nemačku i Japan u reformisanom Savetu bezbednosti.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je izjavio da Rusija posebno ističe Indiju i Brazil kao dostojne kandidate za stalno članstvo u Savetu bezbednosti UN uz obavezno prisustvo neke od afričkih država, preneo je TASS.

Šta Srbiju čeka na zasedanju Generalne skupštine UN?

NJUJORK –

Nekoliko dana posle neuspelih razgovora Beograda i Prištine u Briselu, nema naznaka kada bi mogli da budu nastavljeni. Ipak, izvesno je da će tokom predstojeće nedelje, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država razgovarati o daljem toku dijaloga. Juče je iz Brisela saopšteno da će se šef evropske diplomatije Žozep Borelj sastati u utorak sa liderima Zapadnog Balkana. Srbiju će, na zasedanju Generalne skupštine, predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.

Posle propale runde pregovora u Briselu, potencijalna rešenja za krizu na Kosmetu tražiće se na Ist riveru. Predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Njujorku čekaju sastanci sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija i posrednikom u dijalogu Miroslavom Lajčakom. Prilika je, kažu upućeni, da se na globalnoj sceni iznese konstruktivan stav Beograda i ukaže na maksimalističke stavove Prištine.

Vučić od 18. do 22. septembra na zasedanju Generalne skupštine UN

Predsednik Republike Srbije boraviće u Sjedinjenim Američkim Državama od 18. do 22. septembra, gde će učestvovati na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Tokom boravka u Njujorku, predsednik Vučić sastaće se sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom, predsednikom Švajcarske Konfederacije Alanom Berseom, predsednikom Republike Koreje Jun Sok-jolom, predsednikom Republike Surinam Čandrikapersadom Santohijem, potpredsednikom Evropske komisije Marošem Ševčovičem, kao i mnogobrojnim zvaničnicima zemalja učesnica na zasedanju Generalne skupštine.

Predsednik će prisustvovati i prijemu koji za učesnike Generalne skupštine priređuje kancelar kancelar Savezne Republike Nemačke Olaf Šolc.

Programom učešća predsednika Vučića planiran je i odvojen susret sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslavom Lajčakom, kao i neformalni ručak za lidere Zapadnog Balkana na poziv visokog predstavnika Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednika Evropske komisije Žozepa Borelja.

Predsednik Srbije će se obratiti učesnicima 78. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u četvrtak, 21. septembra, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika republike.

Bivši diplomata Zoran Milivojević podseća da svet nisu Evropa i EU, i taj uski okvir u kojem se to dešava, već da postoji jedna globalna dimenzija.

“Postoji puno činilaca na svetu čiju mi podršku imamo, tako da je to prilika da mi prenesemo naše stavove, posebno u svetlu ovog neuspešnog sastanka u Briselu, zato što su neki naši stavovi i principi došli do izražaja“, navodi Milivojević.

Da će Kosovo i Metohija biti jedna od tema u Njujorku, potvrdili su tokom nedelje i briselski izvori.

Ističu da je sada momenat da Evropska unija i SAD razgovaraju o mogućim pozitivnim i negativnim podsticajima za dve strane.

„Uloga SAD presudna, ali se jasno distanciraju od formalnog dijaloga“

Milivojević ocenjuje da je uloga Vašingtona presudna, ali da se Amerika jasno distancira od formalnog dijaloga.

“Uključenje Amerike nije moguće, podrazumevalo bi vraćanje na rezoluciju 1244 i uključivanje i drugih članica. Amerikanci to znaju i zbog toga to sa strane prate, od početka učestvuju sa strane, deset godina unazad, ali nikad direktno, upravo zbog toga jer ulaze u zamku da budu sami protiv koncepta koji je time definisan“, objašnjava Milivojević.

Gradonačelnici donose probleme, a ne odluke

I dok se čekaju razgovori preko Atlantika, talasi neuspešnih pregovora u Briselu uzburkali su već nestabilnu situaciju na severu Kosmeta. Na terenu stanje napeto.

Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice kaže da dva gradonačelnika ne donose nikakve odluke.

“Vode se prema uputstvima međunarodne zajednice, sede na alternativnim lokacijama. Imamo dva gradonačelnika, koji prave na jedan način više problema – jedan je gradonačelnik Leposavića koji nije napustio zgradu od 29. maja, i gradonačelnik Severne Mitrovice koji je jedini koji donosi odluke, ali one koje potencijalno mogu da izazovu probleme na terenu“, ističe Andrić Rakićeva.

Ministar odbrane Miloš Vučević upozorava da je srpski narod izložen pritiscima.

„Odmah su krenuli incidenti. U Gračanici su pretučena dvojica srpskih mladića. Kurti je spreman na sve. Albanci idu samo na izazivanje sukoba i Kurtijev cilj jeste da očisti Kosovo od Srba“, kaže Vučević.

Deeskalacija moguća uz uslove, smatraju analitičari

Iako Srbi sumnjaju u mogućnost deeskalacije u sadašnjim okolnostima i volju Prištine da primeni Briselski sporazum, analitičari kažu – moguće je. Uz uslove.

Bodo Veber iz Saveta za politiku i demokratizaciju u Berlinu smatra da bi trebalo posle dešavanja krajem maja, da Zapad i EU na stranu stave sporazume sa početka godine i da nađu dogovor o trajnoj deeskalaciji stanja na severu.

“To bi po meni uključilo vraćanje Srba u institucije kroz izbore i gradonačelnika, opštinskih veća i neki put povratka u policiju i pravosuđe“, dodaje Veber.

Policiju i pravosudne institucije na Kosovu i Metohiji srpski narod je napustio pre više od 10 meseci.

Da bi se vratili, od Prištine traže punu primenu Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje jednostrane odluke u vezi sa registarskim tablicama

IZVOR:RTV