Brnabić na samitu u Tirani: Nije bilo pritisaka zbog Banjske, svi evropski zvaničnici podržali osnivanje ZSO – Kurti sve to čuo;Hladan pozrdav sa Ramom: Ne mogu srdačnije da se pozdravim sa nekim ko traži sankcije

Na pitanje da li je bilo na nju pritisaka povodom dešavanja u Banjskoj, ona je rekla da nije bilo pritisaka, ali da se razgovaralo o tome i situaciji na KiM.

Dodala je da se razgovaralo i o dijalogu i šta je to što sledi, kao i o Briselskom sporazumu i ZSO i prošlogodišnjem samitu Berlinskog procesa, kada je Kurti u sred Berlina rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji i istakla da tada nije bilo reakcija na to.

Brnabićeva je rekla da je podsetila na sve što se dešavalo pre 24. septembra u Banjskoj, da je Kurti rasformirao multietničku policiju na severu KiM.

Predsednica vlade je istakla da za Srbe ne postoje nikakvi bazični uslovi za normalan život i da je zamolila da se o tome ne govori kao o političkom već humanitarnom pitanju i da treba obezbediti osnovna ljudska prava za Srbe i nealbansko stanovništvo.

„Da li neko može da računa na to da se na njih ne puca i da neće završiti u zatvoru i da ih neće tući i maltretirati“, zapitala je Brnabićeva.

Ona je rekla da pritvori traju u proseku 21 mesec, da to nije više političko pitanje već humanitarno pitanje, kao i da je od maja, 2.000 srpskih porodica napustilo KiM.

Brnabićeva je navela da je pravo pitanje šta treba Evropa da uradi da se to promeni.

Hladan pozrdav sa Ramom: Ne mogu srdačnije da se pozdravim sa nekim ko traži sankcije

Premijerka Ana Brnabić rekla je danas u Tirani gde se održava Samit Berlinskog procesa, da ne zna zašto je albanski premijer Edi Rama tražio da se uvedu sankcije Srbiji, ocenjujući da to nije u skladu sa dobrosusedskim odnosima, niti sa onim što se radi u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“.

Novinari u Tirani su primetili da je Brnabić imala hladan i protokolaran pozdrav sa Ramom, a Brnabić je odgovorila da se tako oseća i da ne može srdačnije da se pozdravi sa čovekom koji je, kako je rekla, pozvao da se uvedu sankcije Srbiji.

„Nadam se da ćemo i danas tokom dana razgovarati još o tome, a razgovarali smo malo da ćemo to razjasniti. Sa Albanijom želimo najbolje moguće odnose kao i sa svima u regionu. Nikad niste samo političar, nekad ste i čovek. I tako se osećam. Nije mi drago, ne znam zašto je to uradio, nema baš nikakvog smisla, nije u skladu sa dobrosusedskim odnosima ni u skladu sa onim što radimo u okviru inicijative Otvoreni Balkan“, rekla je Brnabić.

Ona je istakla da Srbija nije uradila ništa da bilo ko poziva i traži da se uvedu sankcije.

„Nije mi jasan taj njegov gest, tako se osećam, ne mogu drugačije. Ne treba da se uzima lično. Ja sam tu, mi smo razovarali, razgovaraćemo dalje. Uvek sam otvorena za najbolje moguće odnose sa albanskim institucijama i da nastavimo da implementiramo projekte koje smo krenuli da implemetiramo“, poručila je Brnabić.

Jasno komunicirano pitanje Zajednice srpskih opština, Kurti čuo – svakog pojedinačno predstavnika država članica EU

Brnabić je rekla da je danas u Tirani na Samitu Berlinskog procesa jasno komunicirano pitanje Zajednice srpskih opština na KiM pred predsednikom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i da su svi evropski zvaničnici podržali osnivanje SZO.

„On je to čuo – svakog pojedinačno predstavnika država članica EU koji su ovde prisutni, Evropske komisije, Evropskog saveta i ostalih kako pričaju o neophodnosti da se osnuje ZSO i da je to nešto što je ne samo predviđeno Briselskim sporazumom, već i Ohridskim sporazumom, zato što je prvi član Ohridskog sporazuma implementacija svih prethodnih sporazuma, a to je Briselski sporazum. Kako god da okrenete, Briselski sporazum i ZSO je nešto što je na dnevnom redu“, rekla je Brnabićeva.

Predsednica Vlade Srbije ocenila je da je katastrofa to što je Kurti odbio sve predloge EU u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na KiM i da to pokazuje stepen vladavine prava na KiM pod Aljbinom Kurtijem.

„Dakle, vi možete da oduzimate privatnu imovinu kako želite. Vi je koristite za nešto na šta nemate pravo ni po Briselskom sporazumu, a to je za dodatno gomilanje naouražanih, bezbednosnih snaga na severu KiM, što je u potpunosti u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. To da vi nemate pravo na vašu ličnu imovinu, da nemate nikakvu bezbednost ni imovine, a na kraju krajeva nažalost ni života – pokazuje kako se živi na KiM, odnosno kako žive Srbi i nealbanci“, navela je Brnabićeva.

Ona je navela da su svoj romskoj deci na KiM oduzete stipendije samo zato što idu u srpske škole.

„To vam takođe pokazuje kako ljudi moraju da žive na KiM. Mi ćemo dalje nastaviti da razgovaramo sa predstavnicima EU oko pitanja eksproprijacije zato što je prilično očigledno, nažalost, da će se sa takvom praksom nastaviti, bez obzira na to što su EU i Nemačka jasno rekli da je to suprotno bilo kakvim pravilima i principima, da je to nešto što je nedopustivo na evropskom kontinentu. Ali, izgleda da će nastaviti“, zaključila je Brnabićeva.

Ne očekujem lake razgovore na sastanku velike petorke u Beogradu

Predsednica Vlade Ana Brnabić rekla je danas da ne očekuje lake razgovore na predstojećem sastanku „velike petorke“ u Beogradu 21. oktobra, ali da očekuje pomoć kako bi Srbima na KiM bila omogućena osnovna ljudska prava.

„Ne očekujem lake razgovore, ali ja očekujem možda suviše naivno da zaista vide kako ljudi na KiM žive i koliko je to van standarda koji treba da postoje bilo gde na svetu, a najmanje na teritoriji evropskog kontinenta. Da vide to i da nam pomognu i rade sa nama da dobiju ljudska prava pa onda sve ostalo“, rekla je Brnabić odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga na samitu Berlinskog procesa u Tirani o očekivanjima uoči posete predstavnika velike petorke Beogradu.

Na pitanje sa kojim se državnicima tokom samita sastala, Brnabićka je rekla da je bilo dosta bilateralnih susreta, među kojima je istakla sastanak sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, predsednikom Vlade Španije Pedrom Sančezom, predsednikom Vlade Holandije Markom Ruteom, kao i kratak razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

„Razgovarali smo o svim tekućim stvarima, očekujemo uskoro posetu Ursule fon der Lajen Beogradu. Nadam se da će proći dobro i da ćemo imati prilike da objavimo još neke dobre vesti koje se tiču projekata i saradnje EU i Srbije“, navela je Brnabić.

Predsednica Vlade Srbije je navela da je na samitu bilo reči i o dijalogu o normalizaciji između Beograda i Prištine.

„Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, bilo je poziva na nastavak, na deeskalaciju. Ali kao što smo videli i u Granadi, nije tu problem u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić je u Granadi želeo da se vidi sa svakim, kako bi došlo do deeskalacije, do smirivanja tenzija, do dijaloga na kome bi razgovarali. I kako bi uticali da Srbi i drugi nealbanci na KiM imaju bazična ljudska prava. Govorimo o bazičnim ljudskim pravima ni o čemu sofisticiranijem“, naglasila je Brnabić.

Brnabić je posebno istakla da su se na samitu čuli i pozivi za formiranje Zajednice srpskih opština na KiM.

„I čula sam da su svi pričali o tome da je zaista krajnje vreme za osnivanje ZSO. Da je prošlo više od 10 godina i da je potpis EU na tom dokumentu – Briselskom sporazumu i da treba da dođe do formiranja zajednice. Tako da je to najupečatljivije u odnosu na sve sastanke do sada“, zaključila je Brnabić.

Srbija će biti spremna za proširenje EU do 2030, ali to više zavisi od EU

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Tirani da će Srbija svakako biti spremna za proširenje EU do 2030. godine, ali da to da li će do proširenja i doći više zavisi više od EU i evropskih internih reformi.

Na pitanje kako je razumela to što je Šarl Mišle ponovo spomenuo 2030. kao datum za proširenje i da li je posle današnjeg samita optmističnija nego pre ili ne, ona je zahvalila Mišelu što na svakom regionalnom skupu govori o tom datumu i neophodnosti jačeg i jasnijeg signala o proširenju EU.

„Da li će to biti do 2030. godine, zavisi od EU i njihovih internih reformi, a mi ćemo biti spremni i nemamo nikakvu dilemu da li ćemo biti spremni ili ne“, navela je premijerka.

Na pitanje kako komentariše to što je Ursula fon der Lajen rekla da oni koji budu spremni da sprovedu reforme da će dobiti pristup investicionom fondu EU, premijerka je rekla da želi prvo da ukaže da je čitav Berlinski proces jako dobar za naš region.

Podsetila je da je zahvaljujući Berlinskom procesu koji je pokrenut 2014. na inicijativu Angele Merkel uspostavljen Savet za regionalnu saradnju mladih i regionalni investicioni formum kao privredna komora ZB, kao i akcioni plan za regionalno ekonomsko povezivanje i jedinstveno regionalno tržište, transportnu zajednicu…

„To je sve rezultat Berlinskog procesa i meni je drago što ćemo danas potpisati još jedan sporazum i to je u skladu sa našim prioritetima. Verujemo u povezivanje i bolju regionalnu saradnju i povezivanje ljudi.

Što se tiče novog plana za ekonomski rast ZB i dodatne investicije od čak do dve milijarde evra u okviru tog plana, mi smo već kandidovali projekte i bili prvi na ZB koji su predali kompletan portfolio projekata i nije nikakvo iznenađenje da će taj novac biti uslovljen time koliko brzo sprovodite reforme i na koji način.

Mi u njih verujemo i ne bežimo od njih, jer mislimo da će dovesti do jače i administrativno snažnije Srbije, koja će biti bolje za sve građane i nastavićemo da sprovodimo reforme“, istakla je premijerka.

Srbija podržava koncept uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da Srbija podržava koncept uspostavljanja Zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu.

Ona je na prvoj radnoj sesiji u okviru Samita Berlinskog procesa „Integrisanje regiona u jedinstveno tržište u poboljšanju konvergencije sa EU“ rekla da će njegovom primenom biti proširene mogućnosti za unapređenje ekonomske saradnje u regionu, što je od neposredne koristi za sve građane.

„Republika Srbije je u septembru ove godine zaključila sporazum sa Evropskom komisijom o učešću u programu jedinstvenog tržišta Eu. Time je još jednom naša zemlja pokazala posvećenost da kao zemlja kandidat učestvuje u programima zajednice“,rekla je Brnabić.

Ona je dodala da se na taj način jača konkurencija na tržištu i bolje se priprema za punu integraciju na unutrašnjem tržištu.

Premijerka Ana Brnabić boravi u Tirani na Samitu Berlinskog procesa, koji se po prvi put održava van okvira EU.

Prva sesija nosi naziv „Integracija regiona u jedinstveno tržište i unapređenje konvergencije sa EU“, dok će lideri na radnom ručku nakon toga razgovarati na temu „Dobrosusedski odnosi i bilateralna pitanja: Ka novoj evropskoj paradigmi“.

Učestvovaće i na sesiji „Podrška zelenoj i digitalnoj tranziciji na Zapadnom Balkanu :Izazovi i mogućnosti za ulaganje u rast“.

Očekujem ne tako lake razgovore 

Predsednica Vlade Ana Brnabić sastala se pred početak samita Berlinskog procesa u Tirani, sa predsednicom Mađarske Katalin Novak i istakla da na samitu očekuje ne tako lake razgovore, ali da će štititi i braniti interese Srbije.

„Još jedan Samit Berlinskog procesa, očekujem da danas potpišemo još jedan sporazum o saradnjji koji će omogućiti bolju ekonomsku integraciju čitavog Zapadnog Balkana i zbližavanje sa EU. Ove godine očekujemo potpisivanje sporazuma o uzajamnom priznavanjaju profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre, za doktore veterinarske medicine, takođe za babice i farmaceute“, rekla je premijerka.

Brnabić je kazala da je to nastavak prošlogodišnjih sastanaka na kojima je potpisan sličan sporazum o priznavanju uzajamnih profesionalih kvalifikacija za stomatologe.

Ti sporazumi su ratifikovani u Narodnoj skupštini, rekla je Brnabić i dodala da je počela implementacija od 21. juna ove godine.

„Nije bilo lako ispregovarati sve ove sporazume, ali hteli smo da pokažemo našu konstruktivnost i otvorenost za saradnju sa Zapadnim Balknom i da pokažemo partnerima da je naš strateški prioritet punopravno članstvo u EU“, istakla je ona.

Brnabić je naglasila da je od prošlog Berlinskog samita, održanog u novembru prošle godine, krenuo i teror Aljbina Kurtija nad Srbima na severu KiM i navela da očekuje da će taj teror da se zaustavi.

„Ono što je meni ostalo u sećanju je da je tada krenula kriza na KiM i brutalana agresija, neskrivena prema Srbima. Upravo je iz Berlina Aljbin Kurti krenuo rušenje Briselskog sporazuma, jer je upravo iz Berllina proglasio smenu direktora policije regiona sever KiM i time je praktično krenula nestabilnost i time je srušio multietničku policiju na KiM i na to se niko nije osvrnuo i niko tada nije osudio. To je suprotno Briselskom sporazumu i od tada su svari krenule nizbrdo“, rekla je Brnabić.

Podsetila je da od 14. juna imamo kršenje CEFTE sporazuma o slobodnoj trgovini, time što je Priština zabranila ulazak proizvoda sa teritorije centralne Srbije

„To su svi dozvolili i nisu se osvrnuli, ali šta da radite – morate da se borite i da budete tu prisutni i da se nadate da će vas neko čuti“, rekla je premijerka.

Brnabić je još jednom ponovila da razgovori neće biti jednostavni i laki, ali da je tu da štititi i čuva interese Srbije i našeg naroda na KiM.

„Očekujem da imamo otvorenu komunikaciju, dobre razgovore. Da li će biti laki – neće. Svaki razgovor je dobar i koristan i nadam se da će otvoriti još neke teme koje opet mogu da dovedu do nešto veće stabinosti Zapadnog Balkana“, rekla je ona.

Brnabić je dodala da se Srbija uvek trudi da bude konstruktivna, da pokaže širinu i da pomogne kad god je potrebno.

„Navešću najskoriji primer, a to je repatricioni let iz Izraela sa državljanima Severne Makedonije. Razgovarala sam se predsednikom Vlade Severne Makedonije Dmitrom Kovačevskim i on je zamolio, pošto ne mogu da nađu nikoga ko će da vozi čarter letove, a da Er Srbija jedina vozi, da preveze njihove državljane. Mi smo izašli u susret, slično kao i kada je bila pandemija korona virusa i na zadovoljstvo smo pomogli našim partnerima iz Severne Makedonije“, rekla je ona.

Premijerka se sastala uoči samita sa predsednicom Mađarske Katalin Novak.

„Zatim ću na marginama samita imati sastanak sa španskim premijerom Pedrom Sančezom, ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Džejmsom Kleverlijem i grčklim premijerom Kirijakosom Micitakisom. Očekujem da će razgovori sa njima biti dobri i da ćemo razgovarati o produbljivanju ekonomjske saradnje“, rekla je Brnabić.

Očekuje da se na marginama sretne i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i sa predsednikom Evropskog saveza Šarlom Mišelom.

Predsednica Mađarske Katalin Novak istakla je da je važno da Srbija što pre postane članica EU i da sa Srbijom ima dobre dobrosusedske odnose.

„Vrednosti Srbije su i vrednosti EU, naš zajednički cilj je da zemlje Zapadnog Balkana što pre pristupe EU, kako bi Unija postala jača“, rekla je Novak.

Ona je dodala da Mađarska zauzima važan deo u tome da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo evropske zajednice.

„Kao direktan sused Srbiji, naš je interes da imamo Srbiju u evropskoj zajednici. Moram da kažem da je EU napravila greške odbijajući ulazak zemlje Zapdnog Balkana u zajednicu. Nama je potrebna Srbija, i ostale zemlje unutar EU. One su deo Evrope“, rekla je Novak.

Predsednica Mađarske je kazala da EU mora da bude partner sa zemljama Zapadnog Balkana.

Istakla je da Mađarska dobro poznaje Srbiju, narod i njenu kulturu.

„Mi imamo Mađare u Vojvodini u Srbiji i to je važno za nas. Mi se suočavamo svi sa nelegalnim migracijama u EU i želimo da zaštitimo granice EU i zato nam je važna Srbija da bude tu“, rekla je ona.

Istakla je da Mađarska ima dugo i jako prijateljstvo sa Srbijom.

Ona se zahvalila predsedici Vlade Srbije Ani Brnabić i predsedniku Srbije Aleksandru Vućiću na saradnji i dodala da postoji više primera kako naše dve zemlje rade na međusobnoj saradnji.

Jedna od glavnih tema, očekuje se da bude dijalog Beograda i Prištine, posle sukoba u Banjskoj.

Prištinu će, kako je ranije najavljeno na Samitu predstavljati Aljbin Kurti, a Beograd Ana Brnabić.

Lajen: Otvoriti vrata jedinstvenog tržišta EU kompanijama Zapadnog Balkana

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila da je potrebno otvoriti vrata pojedinim sektorima evropskog jedinstvenog tržišta kompanijama sa Zapadnog Balkana, i dodala da je potrebno raditi na tome.

„Želimo da otvorimo vrata u pojedinim sektorima jedinstvenog evropskog tržišta kompanijama sa Zapadnog Balkana, i na tome moramo da radimo. Prenos usluga, struja, digitalno tržište, plaćanje bez keša, da pomenem samo neke. Ali otvaranje vrata nije dovoljno, zemlje Zapadnog Balkana moraju da kompletiraju regionalno tržište, a to je uslov da te zemlje otvore svoja tržišta svojim susedima. Princip je da ako nekog blokiraš, u stvari blokiraš samog sebe“, rekla je fon der Lajen.

Navela je da zemlje Zapadnog Balkana moijraju poboljšati biznis klimu, i da će sve reforme koje je potrebno da se ostvare, pratiti i sredstva iz fondova EU.

„Taj plan je snažna inicijativa da se otvore vrata, ali i da se zatraži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se sprovedu reforme“, rekla je ona.

Fon der Lajen je citirala deo dokumenta sa prvog Berlinskog procesa iz 2014, rekavši da je cilj procesa da se naprave koraci ka pristupu EU, kao i da se poboljša ekonomija.

„Spremili smo 30 milijardi evra investicija, što je pola od 60 milijardi koliko smo do sada dali, ali mora i više od toga“, rekla je ona.

Mišel: Treba se vratiti dijalogu i pronalasku dugoročnog rešenja

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas da u regionu Zapadnog Balkana ne bi trebalo da dozvoli da prošlost uništi budućnost, kao i da nedavne tenzije na Kosovu i Metohiji pokazuju da se treba vratiti dijalogu i naći dugoročno rešenje problema.

On je na otvaranju samita Berlinski proces u Tirani rekao da treba podstaći pomirenje i da se fokusiramo se na budućnost.

„Budućnost je optimističnija, vreme je da zajedno radimo za naš kontinent“, rekao je Mišel.

On je ponovio da je cilj da do 2030. godine dođe do proširenja, kao i da do tada obe strabne treba da pokažu da su spremne za to.

„Morate da pokažete spremnost kroz sprovođenje reformi. Želimo da vodimo i delimo budućnost, a proširenje je ulaganje u mir i napredak. Berlinski proces je najbolji za jačanje tog porstupka“, rekao je Mišel.

Prema njegovim rečima, evrointegracije su za Zapadni balkan počele pre 20 godina što je presporo i za EU i za region i ponovio da spremnost mora da postoji sa obe strane.

Sančez: Proširenje je na vrhu prioritreta EU

Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da je proširenje na vrhu prioriteta EU, a da su sukob u Ukrajini i pandemija korona virusa pokazali da Evropa mora da se drži zajedno.

On je na početku samita Berlinski proces u Tirani rekao da postoji posvećenost i da će se raditi na usklađivanju Unije i Zapadnog Balkana.

„Razgovori u Granadi postavili su kako Unija treba da se pripremi za proširenje. Naravno, mi gledamo različite sektore, različita ministarstva koja su organizovana u okviru ovog procesa“, dodao je Sančez.

Prema njegovim rečima za Evropsku uniju su bitni saradnja putem kojeg razlike mogu da budu prevaziđene i pomirenje.

„To je suština Berlinskog procesa, posebno zbog Bliskog istoka koji trenutno gori“, rekao je Sančez.