Izvor: TANJUG/RADE PRELIĆPredsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kaže da Srbija insistira na kompromisu u dijalogu sa Kosovom, a, prema njegovim rečima, „kompromis je realno stanje na terenu“.
„Kompromis bi podrazumevao nešto što je u interesu obe strane. Da li je on moguć, ja to ne znam“, kaže Dačić u intervjuu za Dojče vele (DW).
Navodi „zašto bi Srbija morala da predlaže kompromis, a na pitanje ko to treba da učini, Dačić ocenjuje da „mi imamo jednu situaciju koja je i dalje otvorena“.
„A to znači da je nerešeno pitanje statusa Kosova, bez obzira što Kosovo misli da je to pitanje rešeno, a ono nije rešeno sve dok ne budu primljeni u Ujedinjene nacije. S druge strane, situacija na terenu – to je ono što Amerikanci često vole da kažu – je takva da, bez obzira na to što će 99 odsto građana Srbije da kaže da je Kosovo deo Srbije, Srbija nema puni suverenitet u Prištini. Ali isto tako ni Priština nema puni suverenitet na severu Kosova“, kazao je Dačić.
Dodaje da je „to situacija na terenu“.
„Da li ta situacija na terenu može da se izmeni osim ratom? Da li može da se izmeni na primer kompromisom? Može. Bolje kompromisom. Dakle, za mene je kompromis realno stanje na terenu“, ukazuje on.
Na pitanje hoće li Srbija priznati Kosovo u jednom trenutku, on ističe da „nikakvo jednostrano rešenje mi nećemo priznati“.
„Samo da se razgovara i da se dijalog nastavi. Ja još jednom ponavljam: za mene je prihvatljivo sve što bi moglo da se podvede pod neki kompromis koji obuhvata deo i jednih i drugih interesa. Ali, me Vi sada pitate o nečemu u čemu ja ne učestvujem“, navodi Dačić.
A upitan da li naginje ka podeli ili razmeni teritorija, Dačić je uzvratio pitanjem: „A što me sad to pitate, kao da ne znate šta sam pričao još pre 10 godina“.
A šta misli o najavi tužbe za genocid protiv Srbije kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Dačić smatra da je to pravno nemoguće.
„Kosovo se ne može pojaviti kao nosilac tužbe zato što nije međunarodno priznata država. Niti je u to vreme bilo međunarodno priznata država. Ali, mislim da uopšte pokretanje takvih ideja, ne znam čemu sve to može da vodi, jer svako svakoga ovde može da tuži za svašta“, ocenjuje on.
Rezolucija o Srebrenici – za Srbiju to rešeno pitanje
A na to kako gleda na rezoluciju kojom je crnogorski parlament osudio genocid u Srebrenici i da li će to pitanje pokrenuti u Skupštini Srbije, Dačić podseća da je Srbija svoju rezoluciju o tome donela 2010. godine.
„Nema potrebe da donosi bilo šta novo. Rezolucija koja je tada doneta je usaglašena, ja nisam u tome učestvovao, u tome je učestvovala Demokratska stranka, usaglašena sa Turskom i Bosnom i Hercegovinom oko upotrebe termina – da se ne upotrebljava termin „genocid“. Zašto bismo sada mi to menjali, ne razumem… To pitanje je za Skupštinu Srbije rešeno. Terate me sada da se vraćam na neke stvari. Ako sada Hrvatska kaže da Srbija mora da donese rezoluciju o genocidu da bi ušla u EU, a zar ne bi Hrvatska trebalo da donese rezoluciju o genocidu u Jasenovcu? A da li to što je taj genocid počinjen pre nego što je to uvedeno u pravnu terminologiju kao krivično delo, ali je suština genocida počinjena. Kao što sam rekao, svaki život je važan. Ali, i brojke su važne“, navodi Dačić.
A na pitanje da li može da se povuče paralela između Kosova i Republike Srpske, Dačić poručije „a što vi Albanci mislite da imate više prava da pravite svoje države, nego Srbi na teritoriji drugih država?“
„Ako ste imali jedan izuzetak, kako vi sad možete da kažete da nema pravo niko drugi? To je izmišljeno da je Kosovo slučaj sui generis, da bi ga lakše progutali svi drugi. I oni svi misle, pa to se odnosi samo tamo na neko Kosovo, ne odnosi se na moju zemlju. I tako sada Bošnjaci u Sarajevu kažu da Kosovo slobodno može da bude nezavisno. A kad mu kažeš: ’Zašto Banjaluka ne bi bila nezavisna’, on kaže: ’A, nije to isto’. A po čemu nije isto?
Dodaje da ako je situacija na terenu bila takva da je „Kosovo proglasilo nezavisnost i da Zapad to mora da prihvati, ne vidim zašto bi neko osporavao bilo kakvu ideju koja bi išla ka nekim drugim slučajevima u svetu. Ali mi se za to ne zalažemo. Mi to ne podstičemo. Samo ne treba da sada u Sarajevu dođu Bošnjaci i kažu: ’E, sada kada muslimani budu više od 51 odsto, e onda ćemo mi da ukinemo RS i onda će to da bude unitarna država’“.
„Kosovo je proglasilo nezavisnost, ono je redefinisalo granice na Balkanu. To je istina i istorijska činjenica. I sad vi ne možete da kažete: ’E, sada…’ To je kao kad se deca igraju i on ti uzme nešto i kaže: ’E od sad više nema pomeranja’. Ne, to ne postoji. Mi ne insistiramo na tome, ali nemojte sada da budete toliko licemerni da kažete: ’E, sad više nema pomeranja granica’. Sad kad ste pomerili našu granicu. Pa što to ne rekoste pre nego što ste pomerili našu granicu? Što neko nije rekao: ’Nema pomeranja granica Srbije?’ Ali ja ne insistiram na tome, niti mi uopšte pričamo na takav način. Mi govorimo o dogovoru. Mi govorimo o miru. Govorimo o političkom rešenju. Toga će biti, ako ima dogovora. Ako nema dogovora, neće biti, poručuje Dačić.
Upitan kako vidi odnose između BiH i Srbije, Kosova, Severne Makedonije i da li je ikakav dogovor moguć bez zajedničkog pristupanja EU, on navodi da „generalno mi jesmo za to da se svima otvori evropska perspektiva“.
„Mislim da bi to bilo dobro. A da li će to biti? Evo, ljudi iz Prištine mogu sami sebe da pitaju: Kako to da oni sada favorizuju nezavisnost Kosova, a neće da daju viznu liberalizaciju? Mislim da je to krajnje licemerno. Pa čekaj, ako toliko volite to Kosovo, a što ne dozvolite viznu liberalizaciju.
A na to kako ocenjuje odnose između Srbije i Nemačke, on kaže da je „Nemačka je postala prvi spoljnotrgovinski partner Srbije i mogu da kažem da su se percepcija Nemačke i naši bilateralni odnosi veoma i značajno promenili u poslednjih desetak godina“.
„A to je pre svega rezultat poboljšanog odnosa između ljudi koji vode dve države, stvaranjem međuljudskih komunikacija i jednog ličnog odnosa koji je naravno pomogao da se u prvi plan stave neke pozitivne teme, a ne samo neke negativne teme u našim odnosima“, smatra Dačić.
IZVOR:N1
Be the first to comment