Danas se obeležava Božić po gregorijanskom kalendaru

Kardinal će na Božić služiti i dnevnu božićnu misu u Crkvi Rođenja sv. Ivana Krstitelja u Smederevu sa početkom u 11 časova.

U katoličkim zajednicama, porodice vernika se pre odlaska u crkvu na ponoćnu misu, uz mnoštvo različitih običaja, okupljaju za prazničnim stolom uz posnu hranu, a mnogi čak ne jedu ništa do večere.

Pre crkvene mise dolaze čestitari koji, kao pastiri, najavljuju dolazak Božića, u toku večeri dolazi i Deda Mraz koji ostavlja poklone ispod ukrašenih jelki, a potom se odlazi u crkvu na ponoćnu misu.

Običaj je da se u ckrvama i domovima prave jaslice, da se unosi slama, a vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca, koja se tradicionalno improvizuju u svim hramovima, podsećajući na poklonjenje tri mudraca sa Istoka koji su, prema predanju, stigli u Vitlejem prateći 40 dana najsjajniju zvezdu koja se zaustavila tačno iznad pećine rođenja.

Kardinal Nemet je u božićnoj poslanici istakao da hrišćanska vera može, i trebalo bi, da bude izvor radosti, snage i nade u bolji život.

„Ovo je upravo ono što želim svima vama, dragi katolici, hrišćani i svi ljudi dobre volje: pronađite radost, pravu radost i nadu u životu, u svakom trenutku svog života. Ljubimo i poštujmo sve ljude, cenimo i brinimo se za naš zajednički dom: ovaj stvoreni svet u kojem živimo“, poručio je kardinal Nemet.

Napomenuo je da ljubav prema sopstvenoj kulturi, tradiciji i konfesiji ne vodi do isključivanja drugih, nego upravo omogućava istinsku razmenu različitosti.

„Samo onaj ko je veran sopstvenom identitetu i duhovnom bogatstvu može s drugima da podeli ono što je za njega važno i od temeljnog značaja“, rekao je Nemet.

U četvrtak se po gregorijanskom kalendaru proslavlja rođenje Isusa Hrista u Vitlejemu, gde su se vekovima hiljade vernika i hodočasnika okupljale ispred drevne crkve Hristovog rođenja.

Župnik Crkve Imena Marijinog u centru Novog Sada Dušan Balažević rekao je za Tanjug da katolički Božić prati bogata tradicija koja povezuje religijske obrede i porodična

okupljanja i da je advent period od četiri nedelje pre Božića, koji se obeležava paljenjem četiri sveće na adventskom vencu, gde svaka simbolizuje jednu nedelju iščekivanja.

„Vreme adventa je vreme pripreme za Božić. Sam Božić može biti spektakularan, u smislu hrane i pića, ali suština je u proslavi zajedno sa Bogom“, rekao je Balažević.

Balažević je dodao i da su nedeljama unazad u Novom Sadu organizovane mise na kojima se okupljao veliki broj vernika i da je to ono što će Božić uvek biti i što ostaje i posle ljudi.

Vernici i rimokatoličke i protestantske crkve Božić provode u miru, u porodici, sa verom u srcu i napomenom da se na Božić nikada ne rade kućni poslovi.

Upravo u Vitlejemu Božić se ove godine prvi put javno slavi od početka sukoba u Palestini 2023. godine, budući da je na snazi primirje.

Papa Lav XIV će predvoditi božićnu dnevnu misu u Vatikanskoj bazilici u 10 časova, i to će biti prvi put da papa služi misu na Božić još od 1994. godine.

Vatikan njuz navodi da ovo predstavlja novinu, i da za vreme Pape Franje i Pape Benedikta XVI nije bila praksa da poglavar rimokatoličke crkve predvodi misu na božićni dan.

Papa će, nakon mise, uputiti tradicionalni blagoslov „Urbi et Orbi“ sa lođe Bazilike Svetog Petra.

Ovogodišnja proslava božića takođe pada u „Svetu godinu“ koju rimokatolička crkva obeležava od prošlog Božića, i koja se završava na Bogojavljenje, po gregorijanskom kalendaru, 6. januara.

Sveta godina ili Jubilej, koji se obeležava svakih 25 godina, je u katoličkoj tradiciji vreme posvećeno promovisanju svetosti života, učvršćivanju vere, podsticanju dela solidarnosti i bratskog zajedništva.