Dok se veći deo hrišćanskog sveta pita ko će biti novi papa, kladionice najveće šanse daju Pjetru Parolinu, italijanskom kardinalu i državnom sekretaru Vatikana.
Mnogo dobre volje je skupljeno za vreme pontifikata pape Franje, naročito u spoljnoj politici Vatikana i sada se očekuje da njegov naslednik to nastavi.
Međutim, istoričar Stefan Radojković smatra da novi papa neće biti „revolucionaran“ kao što je to bio papa Franja, tj. da će konzervativnije struje verovatno očekivati da se sa promenama uspori.
Kladionice daju najviše prednosti italijanskom kardinalu Pjetru Parolinu.
„On jeste umereniji od Franje, malo je konzervativniji, ali služio je u Latinskoj Americi i u Africi, bavio se i političkim pitanjima poput Ukrajine. Parolin je državni sekretar koji je, inače, za vreme i Benedikta XVI i Jovana Pavla II, imao veoma bitnu ulogu u diplomatiji. Interesantna je njegova uloga u pregovorima sa Kinom, koji nisu bili ni malo jednostavni. Međutim, na insistiranje Papa Franje i, verovatno, uz aktivno učešće Pjetra Parolina, došlo je do sporazumevanja između Pekinga i Vatikana, što je jako bitno u vezi postavljanja ovih katoličkih biskupa u Kini“, rekao je on.
Radojković kaže da bi on lično voleo da bude izabran Parolin, i zbog njegovih odnosa sa Srpskom pravoslavnom crvkom.
„On je bio načelnik Mešovite komisije, koja je vodila jedan dijalog između Hrvatske biskupske konferencije i Srpske pravoslavne crkve. Dakle, to je čovek izrazito izoštrenih čula i veliki profesionalac u diplomatiji, što se tiče Vatikana, i u svim tim osetljivim pitanjima“, kazao je on.
Postojala je 2016. ideja da papa Franja dođe u Srbiju, ali to se nije desilo baš zbog tog osetljivog odnosa između SPC i HBK.
„Strahovalo se da bi taj dolazak možda pokvario taj medijatorski pristup u nerešenim problemima oko kanonizacije kardinala Stepinca. Vatikan se tu postavio kao medijator, kao neutralan i neko ko će saslušati argumente jedne i druge strane, i onda na osnovu toga doneti odluku. Ta komisija je inače radila do 2017. i odluka pape Franje je bila takva da se ona tumačila tada kao da je izašao u susret Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a na štetu Hrvatske biskupske konferencije“, naveo je on.
Radojković podseća da je pitanje kanonizacije tada stavljeno ad acta.
„Godine 2020. je Vatikanski tajni arhiv otvoren za istraživače kojima je bio cilj da istraže period Drugog svetskog rata za vreme pape Pija XII, i naravno, tadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Dok se tu nauka ne izjasni konačno u vezi njihovih biografija, koje su po svemu sudeći prilično sive i pune kontroverznih pitanja, pitanje kanonizacije Stepinca je stavljeno po strani. U nekim krugovima se smatralo da je izašao već previše u susret Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, rekao je on.
Odlukom da ne prizna Kosovo kao državu, dodaje, papa Franja je samo nastavio institucionalnu praksu Vatikana.
„Vatikan ne uspostavlja zvanične odnose sa entitetima koji su na bilo koji način sporni, sve dok nisu zvanično i u potpunosti priznati. To bi značilo verovatno da bi Vatikan sačekao primanje prištinske administracije u Ujedinjene nacije. Naravno, to ne znači da ne postoji biskupija prištinsko-prizrenska, koja brine o verskim potrebama katolika među Albancima, uglavnom u okolini Đakovice“, naveo je on.
IZVOR:N1
Be the first to comment