Fon der Lajen: EU je posvećena sigurnosti Arktika, delimo ciljeve SAD u tom pogledu

Ona je u specijalnom obraćanju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, a kojem prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao primer navela to što Finska, koja je članica i EU i NATO prodaje svoje prve ledolomce SAD, što nam pokazuje da Evropa ima kapacitet.

„To pokazuje da naše severne članice NATO-a trenutno imaju snage spremne za Arktik. I pre svega, da se bezbednost Arktika može postići samo zajedno. I zato su predložene dodatne tarife greška, posebno između dugogodišnjih saveznika“, rekla je Fon der Lajen.

Dodala je i da EU unapređuje svoju Arktičku strategiju u čijem će fokusu da bude temeljni princip da suvereni narodi odlučuju o svojoj budućnosti.

Kako je rekla dok je pripremala govor, bezbednost na dalekom severu nije bila glavna tema.

„Ali u mnogim aspektima to se uklapa u širu poentu – da Evropa mora da ubrza svoj put ka nezavisnosti. Od bezbednosti do ekonomije, od odbrane do demokratije. Dijalog s našim prijateljima i partnerima, a ako je potrebno i s protivnicima. Poenta je da se svet trajno promenio i da mi moramo da se menjamo sa njim.“, zaključila je Fon der Lajen.

Istakla je i da veruje da Evropa treba da se prilagodi novoj bezbednosnoj arhitekturi i realnosti s kojom se sada suočavamo.

„I zato Evropa priprema vlastitu bezbednosnu strategiju, koju planiramo da objavimo kasnije ove godine“, rekla je ona i podsetila da su EU i SAD prošlog jula postigle trgovinski sporazum i da „kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači“.

Prema njenim rečima EU ne smatra SAD samo saveznicima već i prijateljima, kao i da bi guranje toga „u silaznu spiralu“ samo pomoglo protivnicima.

Ona je rekla da će odgovor EU da bude nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan., ali da mora da ima strategiju u načinu na koji pristupamo ovom pitanju.

Zbog toga se radimo na paketu podrške arktičkoj bezbednosti koji bi trebalo da ima četiri principa, od kojih je prvi puna solidarnost s Grenlandom i Kraljevinom Danskom i stav da suverenitet i integritet njihove teritorije ne spada u pregovore.

„Drugo, radimo na masovnom porastu evropskih investicija na Grenlandu, treće, sarađivaćemo sa Sjedinjenim Američkim Državama i svim partnerima na široj bezbednosti Arktika. Ovo je očito u našem zajedničkom interesu i povećaćemo naša ulaganja. Posebno verujem da bi trebalo da iskoristimo porast naših obrambenih troškova za evropske ledolomce i drugu opremu vitalnu za bezbednost Arktika. I četvrto, u istom duhu, moramo da sarađujemo sa svim našim regionalnim partnerima kako bismo ojačali našu zajedničku bezbednost, zbog čega ćemo razmotriti kako ojačati naša bezbednosna partnerstva s partnerima kao što su Velika Britanija, Kanada, Norveška, Island i drugi“, rekla je Fon der Lajen.

Ona je rekla i da je seizmička promena kroz koju danas prolazi Evropa prilika, odnosno nužnost, za izgradnju novog oblika evropske nezavisnosti, kao i da ta potreba nije ni nova, niti je reakcija na aktuelna dešavanja, već da je to „strukturni imperativ mnogo duže“.

Prema njenim rečima na sve promene Evropa je brzo delovala, bilo da se radi o energetici ili sirovinama, odbrani ili digitalnom svetu i da se kreće brzo.

„Ali istina je i da ćemo moći da iskoristimo ovu priliku samo ako prepoznamo da je ova promena trajna. Naravno, nostalgija je deo naše ljudske prirode, ali nostalgija neće vratiti stari poredak. I delovanje na vreme i nada da će se stvari uskoro vratiti neće popraviti strukturne zavisnosti koje imamo. Dakle, moja poenta je, ako je ova promena trajna, onda i Evropa mora trajno da se promeni. Vreme je da iskoristimo ovu priliku i izgradimo novu, nezavisnu Evropu“, rekla je Fon der Lajen.

Ponovila je i da će EU uvek da bude uz Ukrajinu, dok se ne uspostavi pravedan i trajan mir i ponovila da će EU pomoći toj zemlji sa zajmom od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu.

Tom podrškom, dodala je, osigurava se da Ukrajina može da ojača svoju odbranu na bojnom polju, svoje odbrambene kapacitete za mirovni sporazum i da održi osnovne usluge funkcionalnim.

„Iznad svega, to potvrđuje nepokolebljivu posvećenost Evrope bezbednosti, odbrani i evropskoj budućnosti Ukrajine. Paralelno s tim, odlučili smo trajno da imobilišemo rusku imovinu i zadržavamo pravo da je koristimo. Ovo bi trebalo da posluži kao oštar podsetnik Rusiji i kao poruka svetu“, rekla je predsednica EK.

Svet se trajno promenio, vreme je da izgradimo novu, nezavisnu Evropu

Svet se trajno promenio, a Evropska unija mora da prati dešavanja i iskoristi ovu priliku za izgradnju nove, nezavisne Evrope, izjavila danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na otvaranju 56. sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

Govoreći o istorijskim paralelama sa 1971. godinom i urušavanjem Bretonvudskog sistema, Fon der Lajen je ocenila da su tadašnje promene otvorile put globalnoj ekonomiji, ali su Evropi istovremeno pokazale cenu prevelikih zavisnosti.

Prema njenim rečima, pouka je danas ista i glasi da treba smanjiti strukturalne zavisnosti, jer se stari ekonomski poredak neće vratiti.

Predsednica Evropske komisije istakla je da Evropa već reaguje u ključnim oblastima, od energetike i sirovina, do odbrane i digitalnog sektora, ali je naglasila da će uspeh zavisiti od prihvatanja činjenice da je aktuelna promena trajna.

U tom kontekstu, evropska nezavisnost nije kratkoročna reakcija na krize, već dugoročni strukturni imperativ, dodala je ona.

Fon der Lajen je podsetila na potpisivanje trgovinskog sporazuma EU – Merkosur, koji je zaključen nakon 25 godina pregovora i kojim je stvorena najveća zona slobodne trgovine na svetu koja obuhvata više od 20 odsto globalnog BDP-a i tržište od preko 700 miliona potrošača.

Sporazum je, kako je naglasila, u skladu sa Pariskim sporazumom i šalje poruku da Evropska unija bira fer trgovinu, diverzifikaciju lanaca snabdevanja i partnerstva umesto carina i izolacije.

Ona je podsetila da su u proteklom periodu zaključeni ili modernizovani sporazumi sa Meksikom, Indonezijom i Švajcarskom, dok se vode pregovori sa Australijom, Indijom, državama jugoistočne Azije i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Posebno je izdvojena Indija, sa potencijalom da postane deo trgovinskog prostora od gotovo dve milijarde ljudi i skoro četvrtine svetskog BDP-a, čime bi Evropa stekla prednost na jednom od najdinamičnijih tržišta sveta.

Na unutrašnjem ekonomskom planu, Fon der Lajen je ocenila da EU raspolaže svim potrebnim resursima, ali da ih ne koristi dovoljno efikasno.

Kao ključni problem navela je fragmentisano regulatorno okruženje, koje primorava kompanije da se suočavaju sa različitim pravilima pri širenju unutar Unije, što ograničava rast i profitabilnost.

Evropska komisija zbog toga planira uvođenje takozvanog „28. režima“, odnosno stvaranje jedinstvene evropske korporativne strukture pod nazivom „EU Inc“, pručila je predsednica EK.

 „Cilj je uspostavljanje jedinstvenog i jednostavnog skupa pravila koji bi važio širom Unije, omogućavajući registraciju kompanija u roku od 48 sati, potpuno onlajn, kao i jednak kapitalni režim u svim državama članicama“, rekla je Fon der Lajen.

Pojašnjava da bi time evropske kompanije mogle da posluju i prikupljaju finansiranje na nivou cele EU jednako lako kao na jedinstvenim tržištima poput SAD ili Kine.

Drugi ključni stub ekonomske strategije odnosi se na investicije i tržište kapitala.

Fon der Lajen je najavila izgradnju Unije štednje i investicija, sa ciljem stvaranja velikog, dubokog i likvidnog tržišta kapitala koje bi privlačilo širok spektar investitora.

Integracija finansijskih tržišta, uključujući trgovanje, post-trgovinske aktivnosti i upravljanje imovinom, trebalo bi da omogući da kapital efikasnije stiže do kompanija u fazi rasta, malih i srednjih preduzeća, inovativnih projekata i industrije, uz niže troškove finansiranja, navela je ona u obraćanju.

Treći prioritet odnosi se na energiju, koju je predsednica EK označila kao jedno od glavnih uskih grla evropske ekonomije.

Velike razlike u cenama energije među državama članicama, kako je navela, potkopavaju konkurentnost i opterećuju domaćinstva.

Evropska komisija zato sprovodi Akcioni plan za pristupačnu energiju, uz masovna ulaganja u energetsku bezbednost i domaću proizvodnju, sa ciljem smanjenja cena, volatilnosti i zavisnosti od spoljašnjih izvora.

Fon der Lajen je naglasila da će pouzdana, otporna i jeftinija energija biti ključni pokretač budućeg ekonomskog rasta Evrope, kao i temelj njene strateške nezavisnosti.

Ona je istakla da globalna konkurencija postaje sve oštrija, zbog čega Evropa mora pokazati veću ambiciju u sektorima od strateškog značaja.

Kao primer je navela odbrambenu industriju, u koju će, prema planu, biti uloženo do 800 milijardi evra do 2030. godine.

Prema njenim rečima, to je već dovelo do snažnog rasta tržišne vrednosti evropskih odbrambenih kompanija i razvoja startapa u oblastima veštačke inteligencije, softvera i naprednih sistema, potvrđujući sve snažniju povezanost ekonomije i bezbednosti.

„U svetu u kojem se globalni poredak ubrzano menja, Unija mora delovati brzo, koordinisano i strateški kako bi obezbedila dugoročan rast, konkurentnost i ekonomsku nezavisnost“, zaključila je Fon der Lajen.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovaće danas na sesiji Oblikovanje ekonomskog identiteta Evroazije, kao i na okruglom stolu koji okuplja svetske ekonomske lidere na temu Nova evropska geopolitička strategija.

Tokom boravka u švajcarskom gradu Davosu, Vučić će imati mnogobrojne bilateralne susrete sa svetskim i evropskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i vodećih kompanija.

Vučić je ranije najavio da će na forumu imati više od 60 različitih susreta i istakao da je taj skup idealna prilika za sastanke sa mnogim svetskim liderima kao i za rešavanje važnih stvari za Srbiju.

Kako prenose svetski mediji, važan gost u Davosu će biti i američki predsednik Donald Tramp, koji je od svog povratka na vlast u januaru 2025. sproveo niz mera koje su uzdrmale temelje svetske ekonomije.

Nemački kancelar Fridrih Merc, potpredsednik Kine, ali i mnogi drugi političari će takođe učestvovati na Forumu.

Događaju će prisustvovati generalna direktorka Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okondžo-Iveala, predsednik Grupacije Svetske banke Ažaj Banga, kao i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva.

Više od 200 panela na Svetskom ekonomskom forumu će se prenositi uživo širom sveta, poručuju organizatori.

Forum duže od pet decenija okuplja lidere iz poslovnih krugova, vlade, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i sledeće generacije kako bi razumeli globalne izazove i zajedno pokrenuli svet napred.

Aktuelna seizmička promena je prilika za izgradnju nove EU nezavisnosti

Predsednice Evropske komisije  izjavila je danas da je seizmička promena kroz koju danas svet prolazi prilika, odnosno nužnost za izgradnju novog oblika evropske nezavisnosti.

Ona je u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kojem je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekla i da je EU u raznim situacijama reagovala odmah, bilo da se radi o energiji ili sirovinama, odbrani ili digitalnom sektoru, da se brzo krece, ali i da je istina da ce moci da iskoristi tu priliku samo ako prepozna da su te promene trajne.

„Kada sam koristila ovaj termin evropska nezavisnost, pre oko godinu dana, bila sam iznenađena skeptičnim reakcijama. Ali manje od godinu dana kasnije, sada postoji pravi konsenzus oko ovoga. Sama brzina i gotovo nezamislivi obim promene su ovo pokrenuli, ali osnovni imperativ je i dalje isti“, rekla je ona.

Prema njenim rečima Evropa mora da ubrza svoj napor ka nezavisnosti, od bezbednosti do ekonomije, od odbrane do demokratije, a ako je potrebno i da deo toga bude uključivanje u dijalog sa našim prijateljima i partnerima, ali i sa protivnicima ako je potrebno.

„Poenta je da se svet trajno promenio. I mi moramo da se menjamo sa njim“, rekla je ona. Naravno, nostalgija je deo naše ljudske prirodee. Ali nostalgija nece vratiti stari poredak. I igranje na vreme, i nada da ce se stvari uskoro vratiti na staro, nece popraviti strukturne zavisnosti koje imamo. Dakle, moja poenta je: Ako je ova promena trajna, onda i Evropa mora trajno da se promeni. Vreme je da iskoristimo ovu priliku i izgradimo novu nezavisnu Evropu“, zaključila je ona.

Kineski zvaničnik u Davosu: Slobodna trgovina suočena sa ozbiljnim izazovima

Globalni ekonomski i trgovinski poredak prolazi kroz nove i duboke promene, dok se multilateralizam i slobodna trgovina suočavaju sa ozbiljnim izazovima, izjavio je vicepremijer Kine He Lifeng.

On je, obraćajući se učesnicima Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, upozorio da tarifni ratovi i jednostrani potezi pojedinih zemalja dovode do fragmentacije globalne ekonomije i narušavanja međunarodnog trgovinskog poretka, preneo je Rojters.

Prema njegovim rečima, iako Kina pozdravlja sklapanje trgovinskih sporazuma među državama, takvi dogovori ne bi smeli da budu postignuti na račun trećih strana.

„Svet ne može da se vrati zakonu džungle“, rekao je kineski zvaničnik, ističući da je zajedničko rešavanje problema znatno efikasnije od međusobnih optužbi i „pokazivanja prstom“.

Takođe je naglasio da Kina čvrsto podržava slobodnu trgovinu i zalaže se za inkluzivnu ekonomsku globalizaciju, uz nastavak liberalizacije i olakšavanja trgovine i investicija.

On je dodao da Kina nikada namerno ne teži trgovinskom suficitu i da želi da se razvija, ne samo kao „svetska fabrika“, već i kao veliko svetsko tržište.

Prema njegovim rečima, Kina je spremna da snažno proširi uvoz i dodatno otvori svoje tržište, posebno u sektoru usluga, uz to što domaću potražnju postavlja kao glavni prioritet ekonomskog razvoja.

Lifeng je najavio i da će kineske vlasti aktivno rešavati probleme sa kojima se suočavaju strane kompanije koje posluju u zemlji.

Govoreći o međunarodnim odnosima, istakao je da trgovinske veze Kine i Sjedinjenih Američkih Država doprinose ukupnoj stabilnosti globalne ekonomije, iako su trenja neizbežna.

„Ključ je u održavanju jednakog i uzajamno poštovanog stava“, rekao je on.

On je naglasio da je Kina trgovinski partner svih zemalja, a ne „rival“ i da razvoj Kine predstavlja priliku za svetsku ekonomiju, a ne pretnju.

Lifeng je dodao da je Kina samouverena i sposobna da se nosi sa ekonomskim rizicima i izazovima, kao i da će nastaviti da pruža više mogućnosti kroz bolja tržišna pravila i zdravije ekonomske sisteme.

Kineski vicepremijer je izrazio i nadu da će druge zemlje da obezbede fer i transparentno okruženje za kineske kompanije, naglašavajući da tehnološki napredak ne može da se odvoji od međunarodne saradnje.