Ko će učestvovati u predsedničkoj trci 2024. – Donald Tramp protiv Mišel Obame

Ako Bajden odustane, glasači bi među demokratama ponajpre podržali potpredsednicu Kamalu Haris i suprugu Baraka Obame

Mišel Obama (Foto EPA-EFE/TASOS KATOPODIS / POOL)

Američka potpredsednica Kamala Haris (57) i bivša prva dama Mišel Obama (57) uživale bi najveću podršku birača kao predsednički kandidati Demokratske stranke ako Džozef Bajden (79) ne bi tražio još jedan mandat.

Šef Bele kuće ističe da će se pojaviti na izborima u novembru 2024, ali kako će tada imati 82 godine, njegova partija razmatra „plan B”. Ako bi američki lider odustao, najveće šanse među demokratama imala bi potpredsednica Haris, koju bi podržalo 13 odsto birača, pokazala je nedavna anketa informativnog sajta „Hil”. Na drugom mestu po popularnosti je supruga nekadašnjeg predsednika Baraka Obame, za koju bi glasalo deset odsto birača.

Niko od ostalih kandidata, među kojima su i levičarski senatori Elizabet Voren i Berni Sanders, ne bi dobio podršku veću od pet odsto. Najveći broj ispitanika (36 odsto) ističe da ne zna za koga bi od demokrata glasao.

Bajden je najstariji predsednik u američkoj istoriji. O njegovom povlačenju posle prvog mandata nagađa se otkako je došao na vlast. Dešavalo se da mu misli odlutaju u javnim nastupima i da ne ume da završi rečenicu, a jednom prilikom je i posrtao penjući se u avion. Pre nekoliko dana lekari su mu tokom kolonoskopije uklonili „benigne, ali potencijalno prekanceregone polipe”. Pre ulaska u totalnu anesteziju, Bajden je privremeno ovlastio svoju potpredsednicu da upravlja zemljom. Iako je njena vladavina trajala samo sat i 25 minuta, Kamala Haris je za vreme Bajdenove kolonoskopije postala prva žena s predsedničkim ovlašćenjima u Sjedinjenim Državama.

Liberali su pred velikim izazovom da dođu do pravog kandidata. Ako Bajden i ne posustane, opet ostaje činjenica da prema većini anketa uživa podršku samo 41 odsto građana, što znači da se izjednačio s prethodnikom Donaldom Trampom po najgorem rejtingu od svih američkih predsednika. Prema istraživanju koje je početkom meseca uradio list „Ju-Es-Ej tudej”, Bajdenov rejting je još lošiji i iznosi samo 38 odsto, dok skoro dve trećine Amerikanaca (64 odsto) ne žele da se aktuelni šef Zapadnog krila ponovo kandiduje.

Veliki je otpor (58 odsto) i ponovnoj Trampovoj kandidaturi. Donald Tramp (75) je više puta nagoveštavao da će 2024. ući u utakmicu za novi mandat, ali još nema zvanične potvrde. Kako pokazuju ankete, on bi imao najveće izglede da bude predstavnik Republikanske stranke, jer bi za njega na partijskim nadmetanjima glasalo 47 odsto konzervativnih birača. Bivši predsednik je prošle nedelje izjavio za Foks njuz da bi „veoma lako” osvojio republikansku nominaciju ako bi odlučio da se pojavi na izborima za tri godine. Iako porodica i prijatelji odgovaraju Trampa od povratka u politiku, on je sklon da se ponovo kandiduje ako bi ankete pokazale da će dobiti većinu u ključnim saveznim državama čiji su birači prošle godine glasali za Bajdena, piše „Biznis insajder”. Reč je o takozvanim kolebljivim državama, na primer, o Mičigenu i Pensilvaniji, koje različito glasaju od izbora do izbora za razliku od stranačkih uporišta, poput Kalifornije (liberalna) ili Teksasa (konzervativan).

Ako ne nominuju Bajdena, liberali kao prvi sledeći izbor imaju Kamalu Haris, mada je njen rejting još slabiji od predsednikovog. Samo 28 odsto Amerikanaca pozitivno ocenjuje njen rad. Zato demokrate gledaju i u drugim pravcima, pa i u pravcu Mišel Obame, iako je nekadašnja prva dama izjavljivala da se neće kandidovati za predsednika, da je „politika ne zanima” i da joj nedostaje „normalan” život. I Barak Obama je prošle godine kazao da „može da garantuje” da se njegova supruga „nikad neće kandidovati” za Zapadno krilo jer „ne voli politiku”.

 

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*