Korona je poremetila i mentalno zdravlje

Na predstojećem kongresu psihologa Srbije govoriće se o kolektivnom psihosocijalnom stresu koji je promenio uobičajeni način života ljudi na našoj planeti

Svima je teško bez šetnje i druženja (Foto N. Marjanović)

Pandemija virusa korona, kojom je do sada zaraženo preko 58 miliona ljudi u svetu i od koga je umrlo preko 1,4 miliona, dramatično je promenila život i svakodnevicu ljudi na planeti. I dok su većinski napori svih država sveta već godinu dana usmereni na suzbijanje pandemije, pitanje zaštite mentalnog zdravlja ljudi ostaje u drugom planu.

Iako su, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, socijalno distanciranje i obavezan karantin neophodni za očuvanje fizičkog zdravlja, iskustva iz prethodnih pandemija svetskih razmera pokazuju da upravo ove mere mogu imati dalekosežne posledice po mentalno zdravlje.

Sve su to razlozi zbog kojih će najveći broj istraživanja na ovogodišnjem 68. Kongresu psihologa Srbije biti posvećen uticaju pandemije virusa korona na mentalno zdravlje stanovništva. Kako u razgovoru za naš list ističe Marina Nadejin, predsednica izvršnog odbora kongresa Društva psihologa Srbije, koji će ove godine biti održan 27. i 28. novembra u onlajn formatu, neočekivana pojava korone izazvala je kolektivni psiho-socijalni stres i promenila uobičajeni način funkcionisanja ličnog i porodičnog života većine ljudi na svetu.

– Ovo je prva globalna kriza savremenog doba – čak ni dva svetska rata nisu zahvatili toliki broj zemalja kao pandemija kovida 19. Pošto je reč o biološkoj opasnosti, odlučivanje o merama kontrole i suzbijanja pandemije prepušteno je zdravstvenim stručnjacima – epidemiolozima, virusolozima, infektolozima i drugim lekarima. I u našoj zemlji je, kao i u većini drugih zemalja, usvojen politički i opšti društveni konsenzus da je najbolje prepustiti struci da donosi odluke o proceni rizika i da predlaže mere u vezi sa širenjem virusa i praćenjem bolesti. Koliko je to bilo opravdano, da li su sve predlagane mere bile adekvatne i kakve su socijalno-psihološke posledice nastupile na individualnom i kolektivnom planu, otkriće nam autori istraživanja na ovom kongresu psihologa – najavljuje naša sagovornica.

Rezultati istraživanja grupe psihologa sa katedre za psihologiju Fakulteta za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu pod nazivom „Subjektivno blagostanje u vreme pandemije kovid 19” pokazali su da strah od smrti nije bio u velikoj meri prisutan, uprkos ozbiljnosti globalne situacije sa pandemijom – čak je vremenom i dodatno opadao.

Studija pod nazivom „Rezilijenost u kontekstu pandemije kovid 19” koje je sproveo tim Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, u periodu od aprila do juna, na uzorku od 5.800 ispitanika, pokazalo je da su ljudi teže izlazili na kraj sa potrebom da reorganizuju svakodnevni život nego sa pretnjom od virusa. Nedostatak socijalnih kontakata, ograničeno kretanje ili neizvesnost u pogledu budućnosti su faktori koji su najviše doprineli narušenom kvalitetu života – ispitanici su pokazali viši stepen optimizma kad je reč o verovatnoća da će se zaraziti. Očekivano, u najvećem stresu su bile one osobe koje su bile ekonomski najugroženije i koje su zbog godina bile privremeno izolovane u svojim kućama. Autori ove studije su konstatovali da su na početku pandemije ljudi bili zbunjeni i uplašeni, ali su se vremenom adaptirali na situaciju.

 

IZVOR:POLITIKA

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*