Danas je Međunarodni dan knjige za decu, ustanovljen pre više od pola veka, a obeležava se na dan rođenja Hansa Kristijana Andersena, kako bi se poslala poruka o magiji čitanja i važnosti razvijanja ljubavi prema pisanoj reči još u najranijem detinjstvu.
Planirani susreti bibliotekara i dece odgođeni su do završetka epidemije izazvane koronavirusom i izolacije, a što deci daje priliku da se više druže sa knjigama kao i da nastave da šalju radove na konkurse koje su biblioteke tim povodom raspisale.
„Svetski dan knjige za decu nije samo datum kad se slave dečja literatura, već i svi lepi trenuci koje provodimo čitajući“, rekla je za Tanjug Katarina Novaković rukovodilac dečjeg odeljenja Gradske biblioteke Novi Sad.
U Srbiji, kao i u celom svetu, taj važan datum neće biti obeležen kao i obično razgovorima sa dečjim piscima, predstavljanjem novih književnih dela, literarnim i likovnim konkursima, radionicama… rekla je Novaković i dodala da će sve biti preneto na on line platforme.
Novaković je podsetila i na reči pisca Majkla Morpurga – deci treba obezbediti dve stvari – knjige i ohrabrenje da stalno čitaju.
„To je najvažniji zadatak roditelja, nastavnika i bibliotekara širom sveta. To je pravo svakog deteta i njihova i naša šansa za bolje sutra“.
Violeta Đorđević iz Dečjeg odeljenja u Zmaj Jovinoj podsetila je za Tanjug da Biblioteka Grada Beograda svake godine u susret Svetskom danu knjige raspisuje literarno-likovni konkurs.
„Ove godine odlažemo centralnu manifestaciju ali je to prilika da deca kako iz Srbije tako i iz dijaspore nastave da šalju radove na temu ‘Obrni, okreni, pesmu/priču/sliku izokreni’, do kraja vanrednog stanja“, rekla je Đorđević i dodala da će najbolji radovi biti objavljeni na strani „Politika za decu“.
Đorđević je naglasila da je veoma važno da se ljubav prema knjizi razvija od malena.
„Predškolski uzrast je veoma važan, jer sva istraživanja ukazuju upravo na to da se koreni čitalačkih navika i ljubav ka knjizi razvija ponajviše do polaska u školu“, rekla je ona i podsetila da je zato važna saradnja koju bibliotekari ostvaruju i sa vrtićima.
U cilju promocije književnosti za decu Vlada Švedske ustanovila je priznanje „Astrid Lindgren“ u čast autorke „Pipi Duga Čarapa“, koju zovu i malom Nobelovom nagradom. U Srbiji postoji nekoliko nagrada za najbolju dečju knjigu – od najstarije „Neven“, koju su u septembru dobile knjige „Sazvežđe vilona“ Vesne Aleksić i“ Šest nemogućih stvari pre ručka“, Marije Mišić, do one o kojoj odlučuju beogradski đaci – „Dositejevo pero“.
Među autorima čije je knjige taj veliki žiri više puta nagradio su Jasminka i Uroš Petrović, Gradimir Stojković, Slobodan Stanišić, Silvija Otašević i Simeon Marinković za dela „O dugmetu i Sreći’, „Zagonetne priče“, „Hajduk iz Beograda“, „Hajduk Veljko junak cele vojske vredan“, „Olimpijski san“ i „Na krilima radosti“.
IZVOR:RTV
Be the first to comment