Motor i kočnice „četrdesetpetice” bili ispravni

Na autobusu na liniji 45 koji je u petak uleteo u dečje igralište u Krajiškoj ulici, kada je povređeno šest osoba, od čega četvoro dece, kako nezvanično saznaje „Politika”, bile su ispravne i kočnice i motor u trenutku nezgode. To je, prema našim saznanjima, pokazao izveštaj o dijagnostici. Ovo znači da nije bilo povećanog broja obrtaja, odnosno takozvane iberture motora u trenutku izletanja „četrdesetpetice” sa kolovoza. Da li je uzrok ove nezgode ljudski faktor biće poznato tek posle istrage koja i dalje traje. Jer, iako je urađena analiza motora i kočnica, pitanje je da li je analizirana elektronika na iberturu. Vozaču koji je upravljao autobusom 45 u Krajiškoj, podsetimo, još u nedelju je određen pritvor do 30 dana.

„Četrdesetpetica” koja je uletela u igralište je, kako su rekli u Sekretarijatu za javni prevoz, pod policijskim nadzorom od trenutka nesreće. Osim ovog vozila, sekretarijat je još u petak naložio vanredni tehnički pregled svih drugih autobusa privatnog prevoznika „Unakop” (članice Konzorcijuma privatnih prevoznika koji drži više od 40 gradskih linija). A „Unakop” je, kako nam je rečeno, postupajući po nalogu Sekretarijata za javni prevoz pokrenuo proceduru zakazivanja termina za vanredne tehničke preglede svih vozila.

– U tačno određenim terminima do 2. oktobra, zakazano je 10 vanrednih tehničkih pregleda. U narednim danima biće određeni termini vanrednih tehničkih pregleda i za ostala vozila prevoznika, koja obavljaju javni prevoz putnika na teritoriji Beograda – rekli su u sekretarijatu podsetivši da sva vozila u sistemu javnog prevoza na teritoriji grada prolaze redovan tehnički pregled na svakih šest meseci.

Jedno od pitanja o kome se mnogo raspravljalo prethodnih dana jeste i starosna dob vozača koji upravljaju vozilima gradskog prevoza. Kako je gradonačelnik Zoran Radojičić izjavio gostujući na TV Prva, Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima regulisani su uslovi koje vozači autobusa moraju da ispune, pa i uslovi koji se odnose na starost vozača autobusa.
– Pravila koja proizilaze iz ovog zakona moraju da se primenjuju i tako se kontrolni lekarski pregledi vozača obavljaju na svake tri godine, a u slučaju kada lekari procene ti pregledi se rade i češće. U slučaju poslednjeg udesa u Zemunu još nije utvrđeno da se on dogodio zbog godina vozača. Da bismo prevenirali ovakve događaje, trebalo bi dalje da analiziramo i upoređujemo zakonska rešenja u našoj zemlji sa rešenjima koja se u sličnim situacijama primenjuju u drugim zemljama. Recimo, u našoj zemlji osoba koja nije napunila 24 godine ne može da vozi autobus, dok je u nekim zemljama u okruženju to moguće već u dvadeset prvoj – kazao je Radojičić.

Da velikog izbora i „birkanja” vozača svakako nema odavno nije tajna jer se i prevoznici u Srbiji već duže žale da brojni mlađi, kvalitetni vozači odlaze u inostranstvo trbuhom za kruhom.

Autobus star četiri godine, prosek vozila oko sedam

Autobus koji je učestvovao u nezgodi u Zemunu star je četiri godine, a prosečna starost vozila u gradskom prevozu, uzimajući zajedno vozila Gradskog saobraćajnog preduzeća i privatnih prevoznika, iznosi 7,1 godinu, ukazao je Zoran Radojičić.

Kada se detaljnije sagleda struktura svih vozila, jasno je da ima i znatno mlađih i prilično starijih. Na niži prosek godina vozila pre svega je uticala nabavka novih autobusa i za potrebe GSP-a, ali i za potrebe privatnika čiji je vozni park i dalje u proseku znatno mlađi od GSP-ovog. Jer, jedan od uslova kada je pre nekoliko godina sa Konzorcijumom privatnih prevoznika sklapan ugovor o partnerstvu za javni gradski prevoz bio je da njihova vozila ne mogu biti starija od 10 godina. Od početka tog partnerstva sa gradom vozila Konzorcijuma su znatno mlađa od tih traženih deset godina. Prosek starosti vozila GSP-a naročito kvare tramvaji od kojih su mnogi stari po nekoliko decenija, deo njih i po pola veka.

Kada je reč o kvalitetu vozila koja učestvuju u gradskom prevozu, posle ove nezgode ponovo su se oglasili predstavnici dela opozicije koji su ocenili da se poslednjih godina za potrebe gradskog prevoza kupuju vozila stranih proizvođača sumnjivog kvaliteta, kao i da je kontrola prevoznika slaba.