U Dunav u Novom Sadu, iz pet glavnih kanalizacionih cevi, svakog dana izliva se velika količina neprečišćene otpadne vode, koja sadrži opasne supstance iz kućne hemije, kao i industrijski i fekalni otpad.
Za grad koji broji oko 400 hiljada stanovnika neophodan je prečistač otpadnih voda, u cilju očuvanja eko sistema.
Srbija se nalazi na donjoj lestvici prečišćavanja otpadnih voda.
Plan izgradnje prečistača otpadnih voda u Novom Sadu postoji već dugi niz godina, ali do sada nije izgrađen zbog, kako kažu, nedostatka finansijskih sredstava.
„Danas ne možete izgraditi postrojenje i dobiti kredit od Svetske banke ili donaciju od EU ako niste predvideli uklanjanje fosfora i azota iz otpadnih voda“, objašnjava prof. dr Božo Dalmacija sa novosadskog PMF-a.
Centralni prečistač predviđen je za čitavo gradsko područje, dok će Čenej, Rumenka, Stepanovićevo i Begeč imati svoja manja postrojenja. Ovaj projekat će koštati oko 100 miliona evra.
Rukovodilac službe razvoja sistema u novosadskom „Vodovodu i kanalizaciji“, Radojica Stefanović, ističe da se ceo proces koji je u vezi sa dokumentacijom odvija u saradnji sa EU, odnosno, WBIF, tako da očekuje da će ovog puta izgradnja postrojenja biti dovedena do kraja.
Na teritoriji AP Vojvodine prečistač otpadnih voda imaju Subotica, Sombor i Vrbas. Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema takvo postrojenje.
Evropska direktiva je da sva naselja sa više od 2.000 stanovnika moraju da imaju prečistač otpadnih voda. To je jedan od prioriteta za uspostavljanje kriterijuma za Poglavlje 27.
Novosađani će za svoj prečistač sačekati najmanje pet godina, kada će biti završena prva faza radova na izgradnji centralnog prečistača otpadnih voda.
IZVOR:RTV
Be the first to comment