Nacrtom zakona o finansiranju političkih aktivnosti, o kojem javna rasprava traje do 14. decembra, predviđeno je da 30 odsto sredstava bude podeljeno strankama pre izbora, a 70 odsto posle izbora onima koji su ušli u parlament.
Do sada je 20 odsto sredstava iz državne kase deljeno pre izlaska na birališta, a 80 odsto posle izbora i to proporcionalno osvojenim mandatima u skupštini, odnosno strankama koje su prešle cenzus.
Za finansiranje troškova izborne kampanje politički subjekat može prikupljati sredstva iz privatnih izvora.
Fizička i pravna lica mogu, kako se navodi u Nacrtu, pored davanja za redovan rad, dati i sredstva za troškove izborne kampanje do maksimalno propisanog iznosa na godišnjem nivou.
Navodi se da maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 10 prosečnih mesečnih zarada, a pravno lice najviše 55 prosečnih mesečnih zarada.
Davanje čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade, javno se objavljuje.
U važećem zakonu, maksimalna vrednost davanja na godišnjem nivou, koje jedno fizičko lice može dati političkim subjektima za redovan rad, iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada, a pravno lice 200 prosečnih zarada.
Ostaje izborno jemstvo kao garancija političkog subjekta koji učestvuje na izborima da će vratiti iznos sredstava dobijenih iz javnih izvora za finansiranje kampanje ukoliko ne osvoji jedan odsto važećih glasova, odnosno u slučaju manjina 0,2 odsto glasova.
U Nacrtu zakona se, između ostalog, navodi da je zabranjeno vršenje bilo kog pritiska na pravna i fizička lica prilikom prikupljanja sredstava za političkog subjekta, kao i da je zabranjeno davanje obećanja ili stavljanje u izgled bilo kakve privilegije ili lične koristi davaocu priloga političkom subjektu.
Zabranjeno je i davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, kao i prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.
Kada je reč o redovnom radu političkih subjekata, određuje se 0,105 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije, odnosno pokrajine i lokalne samouprave.
Sredstva se raspodeljuje srazmerno broju mandata, odnosno glasova.
Broj glasova političkog subjekta, koji se uzima kao osnovica za raspodelu sredstava, obračunava se tako što se broj glasova do tri odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi sa koeficijentom 1,5, a broj glasova preko tri odsto važećih glasova svih birača koji su glasali množi koeficijentom jedan.
Sredstva iz javnih izvora za pokriće troškova izborne kampanje obezbeđuju se u godini u kojoj se održavaju redovni izbori, u iznosu od 0,07 odsto poreskih prihoda budžeta Srbije.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o finansiranju političkih aktivnosti traje do 14.decembra.
IZVOR:RTV
Be the first to comment