BERLIN –
Princip da reforme vode članstvu u Evropskoj uniji više ne važi za države Zapadnog Balkana, piše Frankfurter algemajne cajtung u opširnoj analizi, uz pitanje da li Srbiju i komšijske zemlje treba samo finansijski i ekonomski pridružiti Uniji?
„Posle pada Gvozdene zavese je Evropska unija svojim komšijama na istoku dala obećanje koje je bilo jednostavno i uspešno: postanite kao mi, i onda ćete biti jedni od nas“, piše novinar Mihael Martens u analizi za Frankfurter algemajne cajtung, prenosi danas Dojče vele.
„U maju 2004. je to vodilo prijemu osam nekadašnjih komunističkih država kao i Kipra i Malte. Tri godine kasnije usledile su Rumunija i Bugarska, iako nisu ispunjavale centralni kriterijum – funkcionalnu pravnu državu. U leto 2013. se Hrvatska kao poslednja prinova provukla kroz briselska vrata. Od tada su ta vrata zatvorena“, piše Martens u tekstu objavljenom na portalu lista i, par dana ranije, u štampanom izdanju.
„Za šest balkanskih država koje žele da pristupe EU – Albaniju, Bosnu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju – poruka je jasna: više ne važi stari princip da angažovane reforme u jednom trenutku vode članstvu u EU“, stoji u tekstu.
„Niko to nije jasnije iskusio nego Severna Makedonija, koja je na zahtev Grčke čak promenila ime države kako bi mogla da otpočne pregovore sa EU. Ipak, posle grčkog veta usledio je francuski, pa bugarski, ovog puta zbog navodno ukradene istorije i jezika slovenskih Makedonaca. Proces proširenja je prepun političkih zamki koje nemaju mnogo veze sa reformskim naporom zemalja kandidata“, navodi se u analizi.
Dodaje se da na Balkanu više nisu iznenađeni, nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron u julu 2019. u Beogradu jasno rekao da EU neće primati nove članice dok se sama ne reformiše.
Novinar Mihael Martens dodaje da godinama postoje različite varijante predloga da se Zapadni Balkan primi u Evropski ekonomski prostor kojem, osim država EU, pripadaju i Island i Norveška. Podseća se da su države regiona privredno ionako sasvim okrenute u pravcu EU sa kojom obavljaju oko tri četvrtine trgovinske razmene.
„Ali ideja da bi države regiona trebalo da se pripreme za učešće u Evropskom ekonomskom prostoru do sada je često odbijana od Beograda do Tirane. Tamo u toj ideji vide pokušaj da se kandidatima za EU podvali surogat EU“, piše u tekstu.
„O novim pristupima se mora diskutovati jer u proces proširenja u njegovoj izvornoj formi više niko u regionu ne veruje. I to iz dobrih razloga“, zaključuje Martens.
IZVOR:RTV
Be the first to comment