Nemačka se sutra, na zvaničnoj vojnoj ceremoniji, oprašta od Angele Merkel koju će, kako se očekuje, sledeće nedelje posle 16 godina na kancelarskoj poziciji zameniti Olaf Šolc.
Za razliku od kancelara ujedinitelja Helmuta Kola, koji je ispraćen uz taktove Betovenove „Ode radosti”, njegova „politička mezimica”, koja je prešla dug i fascinantan put od ćerke pastora bivše DDR do najmoćnije žene u Evropi, odlazi uz pesmu „Zaboravio si film u boji”, koju je 1973. godine otpevala „majka nemačkog panka” Nina Hagen.
Ovakav izbor muzike popularne „muti”, koja s mužem Joakimom Zauerom svake godine odlazi na muzički festival Bajrojt, posvećen Rihardu Vagneru, iznenadio je javnost. Mnogi se pitaju kakvu poruku šalje Merkelova i da li je to znak da u penziji ipak neće samo čitati knjige i peći omiljeni kolač od šljiva.
Osim ove pesme, koja je bila hit u Istočnoj Nemačkoj, vojni orkestar će Merkelovoj ispuniti još dve muzičke želje iz njene mladosti: izvešće popularnu pesmu „Za mene će padati kiša crvenih ruža”, koju izvodi ikona nemačke muzičke scene Hildegard Knef, i hrišćansku ekumensku pesmu iz 18. veka „Veliki Bože, hvalimo te”.
Ovoj svečanoj oproštajnoj ceremoniji, zbog pandemije korone, prisustvovaće samo 200 zvanica. Među njima će biti 52 ministra iz prethodne četiri vlade koje je Merkelova vodila.
Pored muzičkog ukusa Angele Merkel, javnost sve više intrigira i pitanje čime će se baviti Frau Evropa, kako je „Tajm” nazvao Merkelovu, koju je još 2015. godine proglasio za ličnost godine. Mnogi sumnjaju da će bivša „kancelarka slobodnog sveta” samo provoditi mirne penzionerske dane u svojoj kući za odmor u Hoenvaldu.
Ostalo je zabeleženo da je 1998. godine kao ministarka za životnu sredinu u Kolovoj vladi, pre nego što je preuzela CDU, izjavila: „Želela bih da u pravom trenutku izađem iz politike. Tada ne želim da budem polumrtva olupina.”
„Dojče vele” podseća da su Merkelovu tokom poslednje posete Vašingtonu u julu novinari upitali kako zamišlja penzionerske dane. Iako je na ovo pitanje ranije odgovorila zaobilazno, ovog puta je stavila do znanja da će prvo napraviti pauzu i da neće prihvatiti nikakve pozive za javni nastup. Prvo će morati da spozna da će njene obaveze sada obavljati neko drugi, rekla je i odmah dodala: „Mislim da će mi se to jako svideti”.
Odlazeća kancelarka, kojoj je Univerzitet „Džons Hopkins” tada dodelio počasni doktorat, uz osmeh je dodala da će u slobodno vreme, kojeg nije imala tokom prethodnih 16 godina, pokušati da čita i da više spava jer se oseća umorno: „A onda ću videti šta će iskrsnuti”, dodala je.
Nemački mediji su već grubo sračunali da će Merkelova, koja je u julu napunila 67 godina, moći da računa na penziju od 15.000 evra. Kao bivši visoki državni funkcioner, imaće doživotno pravo na lično obezbeđenje i službeni auto. Takođe imaće kancelariju u prostorijama Bundestaga u Berlinu i dva savetnika i sekretara.
Nekoliko njenih prethodnika na kancelarskoj funkciji unovčili su svoje političke veze. Kad je Helmut Šmit 1982. godine otišao s vlasti postao je suizdavač nedeljnika „Cajt” i traženi govornik. U jednom intervju je rekao da je sebi odredio pravilo da ne drži predavanja za manje od 15.000 dolara.
Helmut Kol, „politički otac” Merkelove, posle odlaska s kancelarske funkcije osnovao je firmu za politički i strateški konsalting i veoma dobro zarađivao kao lobista i savetnik.
Njen prethodnik Gerhard Šreder samo nekoliko meseci posle odlaska s funkcije 2005. počeo je da prima „rusku platu”, jer je otišao na mesto prvog čoveka Nadzornog odbora energetskog giganta „Gasprom”, što je izazvalo buru u Berlinu. Taj slučaj je inicirao donošenje zakona da pre prelaska u privatan biznis bivši visoki državni službenici moraju da pitaju vladu da li njihov rad „kompromituje javni interes”. U nekim sumnjivim slučajevima Etički komitet koji savetuje vladu ima mogućnost da odredi period čekanja do 18 meseci.
I dok se još nagađa da li će Merkelova tražiti neki novi dodatni posao ili počasnu funkciju, pisac krimića David Zafir je u svoj mašti našao zanimaciju za bivšu kancelarku. U njegovom pomalo humorističkom romanu „Mis Merkel” bivšoj kancelarki ubrzo postaje dosadan život na selu. U romanu koji podseća na dogodovštine mis Marpl, junakinje romana Agate Kristi, Merkelova se uključuje u istragu jednog zagonetnog ubistva.
IZVOR:POLITIKA
Be the first to comment