Od početka epidemije u Srbiji gotovo 300 dece primljeno je u Dečju kliniku KBC „Dr Dragiša Mišović“ i sada je na odeljenju njih osmoro, a dobra vest je da se taj broj smanjuje iz dana u dan, kažu u toj beogradskoj bolnici.
Trenutno je na odeljenju najmlađi pacijent beba od 37 dana, dok najstarije dete ima 15 godina, rekla je za „Blic“ rukovodilac te ustanove doktorka Olivera Ostojić.
„Sva su deca dobro i na planiranim terapijama. U suštini, uvek imamo decu različitih uzrasta, od novorođenčadi do 18 godina, tako da nema većih iznenađenja“, ističe Ostojićeva.
Kako dodaje, sredinom jula imali su najveći broj prijema u ovom talasu, ali se u poslednje dve nedelje taj broj smanjio.
„Svaki dan dan imamo po jedan ili dva prijema, ali je mnogo više otpusta. Upućuju se i deca iz unutrašnjosti, ali znatno manje, tako da deluje da se smiruje situacija“, dodaje ona.
Kako kaže, otprilike isti broj mališana primljen je u prvom i drugom piku epidemije.
„U prvom periodu imali smo oko 140 dece, a onda je usledila kratka pauza. Isto toliko primili smo i ovom piku, s tim što je bilo za kraće vreme – sada za mesec dana, a u prethodnom za dva meseca“, ukazuje doktorka.
Takođe, bitna razlika između dva pika epidemije jeste što se sada javlja ozbiljnija klinička slika kod tinejdžera.
„U ovom periodu imali smo mnogo više dece starijeg uzrasta koja su ozbiljnije bolesna i čija je klinička slika ličila na odrasle. U prvom talasu nismo imali nijedno dete koje je zahtevalo potporu tercijarne zdravstvene zaštite, odnosno prevod u Tiršovu ili Institut za majku i dete. U ovom talasu smo troje dece preveli u tercijarne ustanove, a jedno je čak bilo na respiratoru“, ističe doktorka Ostojić.
Reč je o dečaku od 14 godina koji je dva dana proveo na respiratoru.
„To je jedino dete koje moralo da dobije mehaničku potporu disanja, ali srećom samo na dva dana. Od mlađih sa ozbiljnijom bolesti imali smo samo dete od pet godina iz Tutina. Svi ostali sa težim kliničkim slikama su imali 14-15 godina i stariji“, kaže Ostojić.
Međutim, i deca koja su imala simptome poput temperature, povraćanja i proliva sada su bila u lošijem stanju nego u prvom natelu virusa.
„U ovom periodu imali su ozbiljniju rendgensku sliku upale pluća, te je njihovo bolničko lečenje podrazumevalo i ozbiljniju terapiju. Za razliku od prvog talasa, osim što su bili pozitivni, niko nije bio ozbiljnije bolestan“, kaže Ostojić.
Ipak, istaklaje, ono što je dobra vest jeste deca znatno brže reaguju na terapiju od odraslih.
„Čak i kada dođu u teškom stanju sa lošim laboratorijskim analizama i rendgenima, oni se nekako mnogo brže oporave i skinu sa kiseonične terapije nego odrasli. Nadamo se da će tako i ostati“, rekla je doktorka Ostojić.
Takođe, kako je dodala, nemaju bolesno osoblje, dobro su organizovani, naučili su kako da se štite i ostaju i dalje kovid pedijatrijska ustanova za najveći deo Srbije.
IZVOR:RTV
Be the first to comment