Pandemija kovida 19 poremetila je društveni i ekonomski život širom sveta, uključujući i verske praznike. Uskršnja sveta nedelja u većini pravoslavnih crkava uglavnom je protekla bez prisustva vernika.
Za 260 miliona hrišćana pravoslavne veroispovesti ove godine neće biti proslave Uskrsa sa tradicionalnim obredima kao što su odlazak u crkvu na pričešće i liturgiju, i tradicionalno kucanje jajima sa najbližima i prijateljima.
Vaseljenski Patrijarh Vartolomej, poglavar carigradske Patrijaršije, prve među jednakim pravoslavnim crkvama, još krajem marta je pozao vernike da izraze zahvalnost lekarima i medicinskom osoblju koji se bore sa pandemijom kovida 19 i da se pridržavaju njihovih uputstava.
Kooptska pravoslavna crkva u Egiptu prva je potvrdila da će bogosluženje obavljati u skladu sa merama ograničenog kretanja ljudi kako bi se sprečilo širenje epidemije.
Uskršnje liturgije održaće se u pravoslavnim crkvama širom sveta, ali bez prisustva vernika koji će verski obred pratiti posredstvom medija i internet portala, uz molitvu u svojim domovima.
Ruska crkva pozvala je 164 miliona svojih vernika da se, zbog pandemije, pomole kod kuće uz direktan prenos liturgije. Grčka pravoslavna crkva obeležiće Uskrs skromno iza zatvorenih vrata, a javnu proslavu pomerila je za praznik Uspenja presvete Bogorodice u avgustu.
U skladu sa merama vlade Rumunije, zabranjena su velika okupljanja, mada je pravoslavni monah otac Kalistrat uputio pismo vladi uz zahtev da dozvoli okupljanje vernika bar na jedan sat.
Sinod u Gruziji negoduje zbog zabrane vernicima da prisustvuju bogosluženju, smatrajući da ima više naroda u javnom prevozu, prodavnicama ili apotekama.
Jedino će predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko prisustvovati Uskršnjoj liturgiji, ali je vlada poverila sveštenstvu da preduzme „neophodne mere predostrožnosti“.
Pandemija je ispraznila crkve i verske hramove, zatvorena je i crkva Svetog groba u Jerusalimu, mesto prvog Uskrsa pre dva milenijuma.
Ostanak u svojim domovima tokom Uskršnjih praznika za vernike je ipak prilika da pokažu postojanost u veri i tradiciji, ali i za razmišljanje o modernom načinu života i kako ga usmeriti ka istinskim potrebama čoveka.
IZVOR:RTS
Be the first to comment