Predsedniku Vučiću uručen Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih; Orden je pečat duhovnog zajedništva, pomagaćemo Srbima gde god žive

Predsedniku Vučiću Orden je dodeljen za pokazano dobročinstvo i veliku ljubav prema Eparhiji bihaćko-petrovačkoj, a posebno za veliko dobročinstvo pokazano prema manastiru Rmanj.

Orden je ustanovljen u spomen pravoslavnih hrišćana postradalih na prostoru Eparhije bihaćko-petrovačke u 20.veku, a dodeljuje se pojedincima, kolektivima i institucijama za doprinos SPC.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih, koji mu je uručio episkop bihaćko-petrovački Sergije, ne prima kao lično uzvišenje, nego kao pečat duhovnog zajedništva i istakao da je taj orden poziv na još veću odgovornost.

„Jer kako nas uči sveti vladika Nikolaj, stradanje je škola u kojoj se duša najbrže uči i u toj školi crkva Hristova vekovima sazreva. Stradanje novomučenika bihaćko-petrovačkih, čije ime nosi ovo uzvišeno odlikovanje, nije samo istorijska rana nego živa, blagodatna sila koja nas sabira, okrepljuje i poziva na sabornost. Zato znamo da svaka suza prolivena u stradanju za istinu biće biser u kruni pravednika i da ni jedna žrtva prinesena Bgu nije zaboravljena pred licem njegovim“, rekao je on.

Dodao je da, primajući odličje, oseća da ono prevazilazi svaku ličnu meru i da je ono poziv na još veću odgovornost, jer, kako je naveo, po reči istog svetitelja, ko ne strada, taj ne raste.

„Ako je u našem vremenu bilo truda, odricanja ili krstonošnog hoda, onda je to bilo samo u nadi da će gospod primiti naše male napore kao zrno vere. Jer bolje je s blagoslovom stradati nego bez blagoslova carovati. U svim iskušenjima koja prate služenje crkvi i rodu, tešimo se istinom da Bog ne šalje čoveku veće stradanje nego što on može podneti i da je svako breme dopušteno radi našeg spasenja“, rekao je Vučić.

Naveo je da odlikovanje doživljava kao zajedničko, kao odraz ljubavi, žrtve i vere naroda, sveštenstva, monaštva i svih koji se trude i trpe.

„Ako u ovom ordenu ima svetlosti, onda pripada Gospodu. Ako ima časti, ona pripada Crkvi. Ako ima vrednosti, ona pripada mučeničkom svedočanstvu iz kojeg je poniklo. S radošću i punog srca se molim da Gospod umnoži duhovne plodove Eparhije bihaćko petrovačke i da nas sve sabere u jedinstvu vere i ljubavi“, rekao je Vučić.

Naveo je da su su Srbija i svi njeni građani zaslužni za to što je obnovljen manastir Rmanj i da se on lično i njegova porodica uvek trudio da da doprinos izgradnji svakog manastira i crkve, posebno u krajevima gde su Srbi stradali, od Kosova i Metohije, Krajine, Republike Srpske, svuda gde Srbi žive.

„Čini mi se da smo više crkava, ali ne samo crkava, već i džamija i ne samo pravoslavnih crkava, već i protestantskih i katoličkih pomagali, nego ikada, zato što deo spasenja je uvek u veri. Onaj ko voli Boga, taj ljude ne mrzi. I hvala Vama na tome što ste uvek primali i moje sinove, i oca, i brata, i sve članove porodice, i uvek bismo se potrudili da nečim doprinesemo i nastavićemo to da radimo i u budućnosti onoliko malo koliko nam to mogućnosti pružaju. Oko vaših potreba i zahteva koje su potrebe i zahtevi ne monaha i ne sveštenstva, već našeg naroda, uvek ćemo gledati da odlučimo pozitivno“, rekao je predsednik Vučić.

 Episkopa je zamolio da prenese našem narodu u celoj bihaćko-petrovačkoj eparhiji da je Srbija uz njih, da će Srbija uvek da bude uz njih i da ćemo pomagati dokle god dišemo.

„Pripadamo istom narodu, ista nam je vera, ista nam je kultura, tradicija, jezik i to niko ne može da podeli i niko ne može da nas odvaja i ja znam da mi nikada ne možemo da razumemo koliko ti ljudi vole Srbiju, ali hoću da vi njima poručite da i Srbija, današnja Srbija, mnogo voli svoj narod i da ih nikada neće ostaviti i da će mu uvek pomagati i da uvek mogu da računaju na svoju maticu“, rekao je predsednik Vučić.

– Malo Srba ostalo u Krajini-svi doživeli tragediju, Srbija će im uvek pomagati

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, na sastanku sa episkopom bihaćko-petrovačkim Sergijem koji mu je uručio Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih, da je malo Srba ostalo u Krajini jer su svi u poslednjim ratovima doživeli tragediju i istakao da će im Srbija uvek pomagati.

„Kad pogledate koliko ih je bilo pre poslednjih ratova, svi su doživeli tragediju. Mi koliko budemo mogli kao država i ja lično gledaćemo da pomognemo i uvek ćemo pomagati“, istakao je Vučić u razgovoru sa vladikom Sergijem u Predsedništvu Srbije.

Vučić je naglasio da je Krajina jedan od najstradalnijih naših krajeva i u Drugom svetskom ratu, kao i u poslednjem ratu i podsetio da je arhimandrit Sava Trlajić mučenički izgubio život.

Predsednik je dodao da su tu uvek živeli Srbi, a vladika Sergije je naveo da ih je na tom prostoru sada, nažalost, najviše u zemlji, odnosno u raznim jamama i na stratištima.

Vladika Sergije je rekao da planiraju da naprave u Bihaću memorijalni centar, kao i da će se za to založiti svim svojim snagama kod vlasti BiH.

Vučić je primetio da će biti teško da eparhija dobije dozvolu za to, a vladika je na to rekao da imaju svoju zemlju za memorijalni centar i da će tražiti da to naprave.

Vučić je u razgovoru sa vladikom saznao da je sve manje Srba na teritoriji te eparhije odnosno u mestima gde su Srbi bili većina u Federaciji BiH, na primer da se u Drvaru sve više smanjuje broj Srba, kao i u Bihaću.

Vučić je rekao da Srba još najviše ima u četiri opštine, u Federaciji BiH, a to su Petrovac, Drvar, Grahovo i Glamoč.

Vučić je prethodno zahvalio vladiki Sergiju na poseti i pitao kako živi naš narod u Eparhiji bihaćko-petrovačkoj i pitao na koji način može država Srbija da im pomogne, kao i on lično.

Vladika je, takođe, zahvalio na susretu i izrazio zabrinutost jer se sve više smanju broj našeg naroda na prostoru eparhije.

„Borba je kao i ovde, što kažemo, u majci Srbiji. Mi neprestano pratimo šta se ovde dešava i znate da smo uz vas neprestano i borimo se da sačuvamo naše granice i naše svetinje i ognjište“, kazao je episkop Sergije.

Kazao je da Srba ima sve manje naročito u selima na teritoriji te eparhije i primetio da ih je u Livnu sve manje i da gotovo da više nema srpske dece.

Vladika je rekao da insistiraju u eparhiji kod našeg naroda da Srbi ne prodaju imovinu , kao i da su kupili sve što su mogli od imovine u Petrovcu za našu crkvu.

– Episkop Sergije: Bez pomoći Vučića ne bi bila moguća obnova manastira Rmanj

Episkop bihaćko-petrovački Sergije izjavio je danas da bez pomoći i brige predsednika Srbije Aleksandra Vučića ne bi bila moguća istorijska obnova manastira Rmanj, jednog od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta u Bosanskoj Krajini, ističući i da on nije pomogao samo Rmanj već svaku od opština sa srpskom većinom u Federaciji Bosne i Hercegovine kao i u Republici Srpskoj

„Zahvaljujući Vašoj nesebičnoj pomoći i brizi obnovili smo drevni manastir Rmanj, koji danas sija kao nikada u svojoj prošlosti. Prepoznali ste istorijski trenutak i omogućili da ostvarimo ono o čemu smo decenijama mogli samo da sanjamo. Po tome ćete biti upisani zlatnim slovima u krajišku istoriju koja pamti i ne zaboravlja“, rekao je episkop Sergije nakon što je u Predsedništvu uručio Vučiću Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih za pokazano dobročinstvo i veliku ljubav prema toj eparhiji i manastiru Rmanj.

Episkop je istakao da će obnova manastira Rmanj ostati trajno upisana u krajišku istoriju.

On je izrazio zahvalnost predsedniku Vučiću za dugogodišnju brigu i konkretnu podršku Srbima zapadno od Drine, uključujući i one u Eparhiji bihaćko-petrovačkoj, koji su, kako je naveo, decenijama bili smo ostavljani i zaboravljani od svih.

Dodao je da decenijama nije bilo podrške i da su područja Bosanskog Grahova, Glamoča, Drvara i Bosanskog Petrovca bila ostavljena na milost i nemilost onima koji su Srbe i prognali.

Episkop je podsetio na istorijsku vezu Srbije i Krajine i naveo da je, nakon perioda zaborava, dolazak pomoći iz matice doživljen kao povratak nade i potvrda da Srbija brine o svom narodu bez obzira na državne granice.

„Crkva će uvek ostati uz svoj narod, ali da bi mogla biti na korist narodu, ona mora biti snažna i jaka. Opstanak Srba u ovim krajevima zavisi i od nas samih, ali i od podrške onih koji vode Srbiju i srpski narod“, istakao je episkop Sergije.

Krajiška istorija, kako je podsetio, nije zaboravila ni Petra Karađorđevića koji se i danas pamti i pominje.

„Mrkojić Grad baš po njemu nosi današnje ime. Nakon njega, Krajina je pala u zaborav majke Srbije, ali su krajiške oči ostale zagledane u majku, nadajući se njenom povratku i njenom toplom zagrljaju. U tom iščekivanju prošle su decenije i decenije, a Krajina je čekala i dočekala upravo Vas, gospodine Vučiću, da se nakon Petra Karađorđevića setite i nas koje je istorijska sudbina dovela na ivicu ponora“, rekao je episkop Sergije.

„Zato vas najponiznije molimo, gospodine predsedniče, da snagom vašeg autoriteta podržite našu borbu za opstanak u krajevima u kojima smo od uvek bili većinski narod, a ti krajevi su mnogo širi od četiri opštine koje sam pomenuo“, dodao je episkop bihaćko-petrovački.

 On je naglasio i da će crkva ostati sa svojim narodom, ali, kako je dodao da bi crkva bila od koristi narodu, ona mora biti snažna i jaka, a njeno sveštenstvo na visini istorijskog zadatka.

„Kako budemo činili danas, tako će nam biti u narednim decenijama i vekovima. Potrebno je učiniti mnogo više nego što danas činimo, a dobre, korisne i osmišljene korake moramo zajednički planirati i realizovati“, kazao je episkop.

Sergije je dodao i svaka velika stvar počinje malim koracima i da se nada da će predsednik Vučić imati političkog sluha i dobre volje da u „našem vremenu učinimo svi onoliko koliko možemo, pa čak i više od toga, da bi nas budući naraštaji i prepoznali kao ljude koji su imali viziju, misiju i želju da pomognu na čuvanju vekovnih ognjišta i prađedovskih svetinja“.

Prema rečima episkopa, manastir Rmanj je središnja tačka Eparhije bihaćko-petrovačke i čuvar prošlosti i kamen međaš krajiškog postojanja.

„Predsedniče Srbije, vi niste pomogli samo Rmanj, već svakoj od opština sa srpskom većinom u Federaciji Bosne i Hercegovine, ali i Republici Srpskoj. Mi na to ne gledamo samo kao na pomoć, već kao ljubav i brigu koja matica pokazuje za sve one koji se zovu Srbima, bez obzira na to gde oni žive“, rekao je on.

Episkop je naveo i da svi znamo da su iskušenja velika i da je politička borba nemilosrdna, odnosno da točak svetskog geopolitičkog valjka melje sve one koji su se usudili podignuti glavu.

„Zato se molimo, nadamo i verujemo, gospodine predsedniče da ćete i dalje voditi Republiku Srbiju kako bismo svi mi bili mirni i spokojni koliko je to moguće u ovom burnom istorijskom času“, rekao je episkop Sergije.

Kako je naglasio, istorija pamti i ne oprašta, a Vučića će zapamtiti po tome što je izbrisao veštačke granice, što gleda i šire i dalje u odnosu na svoje prethodnike, posebno u odnosu na one koji žive od kritike na njega i njegovu politiku.

„Znaju to i Srbi i Srbija, ali i svi oni kojima je istinski stalo do napretka do nacionalne i međunacionalne sloge. Naš dolazak ovde u Beograd jeste izraz naše zahvalnosti, jer nećemo da budemo kao oni koji brzo zaboravljaju tuđa dobročinstva. Mi pamtimo i to pamćenje ćemo prenositi onima koji će doći posle nas. To smo dužni istoriji, veri i narodu kojeg predstavljamo“, istakao je Sergije.

 Zbog toga, kako je dodao, odlučeno je da se Vučiću za njegova dobra dela i nesebičnu pomoć dodeli dodeli Orden Novomučenika bihaćko-petrovačkih, najviše priznanje Eparhije bihaćko-petrovačke.

„Gospodine predsedniče, politika koju vodite učinila je srpski narod jednom jedinstvenom celinom, a Srbiju smo prepoznali kao istinsku maticu koja brine o svima nama, bez obzira da li živimo u Srbiji ili van nje, a takva politika je najveći nacionalni iskorak u proteklim decenijama“, rekao je Sergije.

On je istakao da se nada da će tako biti, kako bi ostali ono što danas jesmo, a to je jedan i jedinstven narod, jedna jedinstvena istorija, duhovnost i kultura.

„To ne bi bilo moguće da Srbijom upravljaju oni koji bi opet gradili granice na Drini“, rekao je Sergije.

 On je pozvao Vučića da ponovo dođe u Krajinu koja ga, kako je dodao, iščekuje raširenih ruku, otvorenog srca, jer srpski narod zapadno od Drine živi u onim Šantićevim stihovima „i svuda gde je srpska duša tamo je meni otadžbina moja, moj dom i moje rođeno ognjište“.

„Vama, vašim saradnicima, vašoj porodici prenosim pozdrave svih onih napaćenih duša iz sela i gradova bosanske Krajine koje vam žele dobro zdravlje, dug život i mnoštvo budućih političkih pobeda, od kojih će jedinu korist, znamo, imati Srbija i srpski narod. Živeli na mnoga ljeta“, zaključio je episkop Sergije.

IZVOR:RTV