Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu o amandmanima podnetim na Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu i počeli razmatranje amandmana podnetih na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima. Ministar Mihailo Jovanović najavio usvajanje amandmana kojim će se dodatno definisati da „Telekom Srbija“ ne može da prima državnu pomoć ukoliko želi da se bavi medijima. Poslanici govore i o drugim temama mimo dnevnog reda.
Polemika o poslovanju Telekoma
Telekom Srbija je 2020. godine u budžet uplatio 1,5 milijardi dinara, 2021. godine tri milijarde, a prošle godine 4,8 milijardi dinara, izjavio je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović.
Odgovarajući na kritike opozicionih poslanika o poslovanju Telekoma, rekao je da za razliku od ovih godina, Telekom Srbija 2011. i 2012. godine u republički budžet nije uplatio nijedan dinar.
Istakao je da se očekuje dalji uspeh ove kompanije i podsetio na podatke Agencije za privredne registre prema kojima je Telekom Srbija najuspešnija srpska kompanija.
„U izveštaju za prošlu godinu APR je naveo da je Telekom četvrti po ostvarenoj neto-dobiti u Srbiji, posle tri kompanije koje su u stranom vlasništvu“, rekao je Jovanović.
Dodao je da pošto se postavlja pitanje ustavnosti kako se Telekom bavi medijima, ova kompanija to sve ove godine radi po Ustavu i po zakonu.
Deo poslanika opozicije: Set medijskih zakona nije po demokratskim principima
Poslanica poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Ekološki ustanak – Novo lice Srbije Slavica Radovanović izjavila je da je set predloženih medijskih zakona „vrlo loš i da nije po demokratskim principima“.
Ona je ocenila da će, ako bude usvojen Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, Srbija biti u „totalnom medijskom mraku, jer bi se na taj način eliminisali preostalni nezavisni elektronski mediji“.
„Mi smo svakako i sada u mraku jer kontrolišete sve medije i prave informacije do ljudi teško dolaze, ali, na svu sreću RTS prenosi ova naša skupštinska zasedanja tako da je ovo prilika da građani bar na ovaj način čuju i vide ono što mi imamo da im kažemo i ono što je slika i prilika realnog dešavanja“, rekla je Radovanovićeva.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je da ove medijske zakone donosi isti režim koji je doneo „najsramotniji Zakon o informisanju 1998. godine“.
Ministar Jovanović: Telekom neće moći da dobije državnu pomoć ako se bavi medijima
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je da su predloženi zakoni o javnom informisanju i medijima i elektronskim medijima revolucionarni, ali je najavio usvajanje amandmana kojim će se dodatno definisati da „Telekom Srbija“ ne može da prima državnu pomoć ukoliko želi da se bavi medijima.
Ustav Republike Srbije, koji je donet 2006. godine, izjednačava privatni i državni kapital. U tom smislu predloženi medijski zakoni su u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Srbije, Medijskom strategijom i Evropskom direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslovima“, rekao je Jovanović u Skupštini Srbije.
Jovanović je negirao da su predloženi zakoni „rađeni preko noći“, da je nešto ubacivano u njih bez dogovora sa novinarskim i medijskim udruženjima i da nije u skladu sa Ustavom Srbije.
On je rekao da se u 21. veku jedan telekomoperator ne može sprečiti da se bavi medijima.
Poslanici o amandmanima na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima
Poslanici počeli razmatranje amandmana podnetih na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima.
Na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima podneto je ukupno 237 amandmana.
Završena rasprava o amandmanima na Predlog zakona o budžetu
U Skuštini Srbije završena rasprava o amandmanima podnetim na Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu.
Đedović Handanović o rudnoj renti: Deset odsto veći prihodi u budžetu u odnosu na 2022.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je tokom rasprave o budžetu da je visina rudne rente u našoj zemlji među višim u svetu čime se možemo porediti sa razvijenim rudarskim zemaljama kao što su Japan, Australija, Brazil, Rusija i Indonezija između ostalih.
Ministarka je istakla da je u prvih deset meseci tekuće godine od naknada za rudnu rentu u budžet Republike Srbije uplaćeno preko 15 milijardi dinara što je povećanje za 10 odsto u odnosu na prvih deset meseci prošle godine.
„U javnosti i određenim političkim krugovima se non stop pojavljuju pogrešne informacije o visini rudne rente i govori da neko „izvlači“ rudna bogatstva radeći protiv interesa naše zemlje. To nije tačno. Takve izjave uglavnom dolaze od onih koji nemaju dovoljno veze sa strukom i rudarskim pozivom. Visina naknade u Srbiji u delu metala je među višim u svetu i regulisana je Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara“, napominje ministarka.
„U prvih deset meseci ove godine od rudne rente u budžet Republike Srbije uplaćeno je 15,7 milijardi dinara što je povećanje od 10 odsto u odnosu na prvih deset meseci prošle godine“, rekla je ona.
Ministarka je istakla da je rudarstvo sektor koji prednjači u rastu industrijske proizvodnje u Srbiji, da je njegovo učešće u BDP duplirano na 2,4 odsto čemu značajno doprinosi poslovanje „Ziđin majning grupe“.
Dodala je da je u trećem kvartalu ove godine ostvaren visok udeo rudarstva i proizvodnje električne energije u rastu BDP-a u iznosu od 17 odsto što znači da su jedan od najznačajnijih pokretača ekonomije Srbije.
Mali: BDP po stanovniku u Srbiji veći od 10.000 evra
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je odgovarajući na kritike opozicionih poslanika u Skupštini Srbije da su plate u našoj zemlji najmanje u Evropi, da to nije tačno i naveo da je prosečna plata u Srbiji 840 evra, u Albaniji 490 evra, u Bugarskoj 762 evra, u Severnoj Makedniji 575 evra.
Reagujući na izjavu poslanika da je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Srbiji nešto veći od 7.000 evra, rekao je da taj podatak ne stoji.
„Do pravog podatka se dolazi vrlo jednostavno, deljenjem BDP-a zemlje sa brojem stanovnika. Kada se zna da BDP zemlje iznosi 68 milijardi evra, a da nas ima nešto više od 6,6 miliona dolazi se do podatka da je per kapita odnosno BDP po glavi stanovnika veći od 10.000 evra“, rekao je Mali.
Čule su se i kritike da će pare od stanova koji će se graditi za potrebe Ekspoa 2027, završiti u privatnim džepovima, na šta je ministar finansija rekao je da će te stanove prodavati država Srbija i da će pare od te prodaje ići u državni budžet.
Marinika Tepić: Vlast se plaši Đilasa i kad je od stiropora
Poslanici poslaničke grupe Pravac Evropa pokušali su da unesu u skupštinsku salu lutku od stiropora sa likom predsednika SSP-a Dragana Đilasa, ali im obezbeđenje to nije dozvolilo.
Na lutki sa likom Đilasa piše „Sve je mega super“, „Svi ste normalni“, „Sjajni ste“.
Predsednica poslaničke grupe Pravac Evropa Marinika Tepić rekla je novinarima da ih je „obezbeđenje direktno po nalogu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića opkolilo“ čim su izašli ispred kancelarije u kojoj je poslanički klub Pravac Evropa i da ne mogu da se kreću po parlamentu.
Ona je rekla da ih je obezbeđenje fizički opkolilo „da je bilo hvatanja za ruku, guranja“.
Tepićeva je rekla da su odlučili da unesu u salu lutku od stiropora u prirodnoj veličini Dragana Đilasa zato što on nije u parlamantu „da se odbrani od tri dana iživljavanja nad njim“.
„Ne postoji govor nekog iz Srpske napredne stranke da nije napao, slagao, optužio, izvređao Dragana Đilasa. Onda smo rekli – ako čovek nije poslanik hajde bar Dragana Đilasa u prirodnoj veličini od stiropora da unesemo pa možda da vidimo kako će se onda ponašati“, rekla je Tepićeva.
Ona je istakla da se vlast plaši i Đilasa od stiropora.
Tepić je rekla da Đilas nije poslanik i da ona kao šefica poslaničke grupe i potpredsednica SSP po Poslovniku ima pravo na repliku kada se vređa predsednik njene stranke i stranka.
„Nikada nisam dobila pravo na repliku evo sada je treći dan. Juče su mi dali reklamaciju Poslovnika i nakon toga me kaznili po članu 108 tako što su to vreme oduzeli od vremena grupe i sprečili nekog drugog poslanika iz naše grupe da govori“, istakla je Tepićeva.
Milivojević negodovao zato što sednice traju do kasno u noć
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević negodovao je zato što sednice do kasno u noć i istakao da u Poslovniku piše da se one po pravilu održavaju utorkom, sredom i četvrtkom od 10 do 18.
Milivojević je rekao da se danas, po skupštinskom satu, s početkom sednice kasnilo 25 minuta.
„Pitam vas što terate vladajuću većinu da radi do dva ujutru kad ne mogu da se probude?“, pitao je Milivojević predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića.
Milivojević je rekao da poslanici vladajuće većine nisu navikli da rade i da je trebalo 20 minuta da se okupe da bi počela sednica.
Orlić je odgovorio da rade i noću zato što hoće da završe sednicu na vreme da bi opozicija „dobila izlazak na izbore koje su tražili, al’ dok se nisu predomislili“.
„Sad vam se nešto ne ide na te izbore, ali sad je malo kasno. Sad ćemo da radimo i da se rastanemo onako kako ste tražili, a vi puno pozdravite Dragana Đilasa sa njegovih 619 miliona evra i kažite mu da ćemo mi da radimo. On ne zna šta je to, on je navikao da krade, a mi ćemo da radimo“, rekao je Orlić.
Šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” Milenko Jovanov je ocenio da je ono što je rekao Milivojević „pokušaj besramne manipulacije“.
On je naveo da je sednica Skupštine Srbije počela sa 17 minuta kašnjenja zato što su poslanici imali druge obaveze, poput sednica odbora.
Nastavljena rasprava o amandmanima na Predlog budžeta
Poslanici su nastavili raspravu o amandmanima na Predlog budžeta za 2024. godinu.
Poslanici su, kao i prethodne noći, radili do dva sata posle ponoći.
Po završetku rasprave o amandmanima na budžet, poslanici su počeli raspravu o ostalim zakonskim predlozima, među kojima je set medijskih zakona.
Odbor za kulturu i informisanje nije prihvatio nijedan od četiri predložena amandmana na Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javne medijske servise.
Takođe, nadležni Odbor nije prihvatio ni pet amandmana na Predlog zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima, dok su od ukupno podnetih 130 amandmana na Predlog zakona o elektronskim medijima prihvaćena dva amandmana.
Najviše amandmana je podneto na Predlog zakona o javnom informisanju i medijima – 237.
Odbor za kulturu i informisanje je prihvatio dva amandmana poslanika Srpske napredne stranke Nebojše Bakareca i predložio skupštini da ih usvoji.
IZVOR:RTS
Be the first to comment