Centralna manifestacija obeležavanja Dana Muzeja žrtava genocida održana je danas u svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu.
Obraćajući se zvanicama, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić je podsetio da je 22. april Dan Muzeja žrtava genocida i nacionalni Dan sećanja Republike Srbije na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu.
Ristić je kao najznačajnije rezultate u prethodnih godinu dana pomenuo trostruko povećanje radnika i udvostručavanje programskog budžeta, što je omogućilo intenzivniji rad institucije.
Muzej imao sedam novih izložbi, objavio je 14 publikacija, od čega 12 naučnih studija i dva zbornika radova, i organizovao više od 100 obrazovnih programa u Srbiji i regionu, podsetio je Ristić.
Prema njegovim rečima, u muzeju su posebno ponosni na više hiljada artefakata sa prostora bivše Jugoslavije i Evrope kojima su obogatili svoje fondove.
Ristić je pomenuo da nedovoljan broj stručnog kadra u prethodne dve godine rešavaju uspešno primanjem mladih vrhunskih stručnjaka, dok već nekoliko meseci rade na inicijativi da muzej dobije namensku zgradu u okviru Spomen parka Jajinci.
„Puno je izazova i prilika. Čini mi se da zajedno možemo da učinimo puno. Pokazujemo šta smo uradili i radujemo se novim izazovima“, zaključio je Ristić.
Predsednik Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida episkop pakračko-slavonski Jovan je pomenuo da se danas unose knjige u obnovljenu staru srpsku školu u Jasenovcu, koja je bila žrtva Drugog svetskog rata, zaborava i nemara.
„Rušeći ostarele zidove, u plafonu, našli smo dve kutije dokumenata. Poslednji je bio diktat. Sveska devojčice iz 1938. godine koja će 1942. biti mrtva. Da biste čuli njeno ime morate doći u Jasenovac“, rekao je episkop Jovan.
Prema njegovim rečima, obnovljena škola postaje Istraživačka bibliokteka Jasenovac, koja će se baviti Drugim svetskom ratom, a poseduje zabranjene američke i nemačke vojne studije o dejstvima u Jugoslaviji.
Episkop Jovan je podsetio da se ove godine navršava osam decenija od početka najvećih stradanja u istoriji ljudskog roda, pošto su nemački nacisti 1933. godine osnovali logore Zahsenhauzen i Dahau, koji je bio prvobitno škola sa pripadnike Esesa (Š).
Ustaški zapovednik logora Jasenovac Maks Luburić je ovde sa svojim pomoćnicima proveo dve sedmice učeći kako se prave i vode koncentracioni logori smrti, prisilnog rada i istrebljenja, podsetio je episkop Jovan.
„Dana 21. aprila 1945. na Donju Gradinu su skelom pevajući otišle poslednje zatočenice Jasenovca i bile poklane. SUTRADAN Preostalih hiljadu muških, sa poklikom: ‘Napred drugovi“ je krenulo u proboj“, podsetio je episkop Jovan.
Prema njegovim rečima, bolnica kao jedina sačuvana zgrada logora Jasenovac trebalo bi da od ove jeseni postane izložbena postavka.
„Nismo mi narod klani, zaklani, ubijen, nego smo narod koji je pobedio u Drugom svetskom ratu“, istakao je episkop Jovan.
Prorektor Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić je istakao da su duboko počastvovani što su u kapetan Mišinom zdanju domaćini obeležavanja Dana Muzeja žrtava genocida, kao referentne kulturne ustanove od nacionalnog značaja.
Ristić je ocenio da tri decenije rada Muzeja zavređuju pažnju i poštovanje zbog „izuzetnih dostignuća u demistifakciji tragičnih događanja u našoj prošlosti“.
„Srbi su pretrpeli genocid u dva svetska rata, ali su i dešavanja devedesetih imala formu konačnog rešenja kada je u pitanju sudbina srpskog naroda. Moralna obaveza je prema žrtvama da utvrdimo činjenice na verodostojan i neupitan način“; istakao je Ristić.
Skupu su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije, diplomatskog kora, univerziteta i sveštenstvo, kao i preživeli i potomci žrtava genocida počinjenog nad pripadnicima srpskog, jevrejskog i romskog naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
U umetničkom delu programa učestvovali su glumica Biljana Đurović i prvakinja Opere Srpskog narodnog pozorišta Nataša Tasić Knežević, a prisutnima se obratio i istoričar Univerziteta Ariel u Izraelu Kiril Feferman.
Predstavljen spisak Diane Budusavljević sa imenima dece
Povodom Dana Muzeja žrtava genocida danas je u toj ustanovi prvi put predstavljen originalan spisak Diane Budisavljević sa imenima i svim podacima oko 5.800 srpske dece spasene iz ustaških logora Nezavisne Države Hrvatske, kao i artefakti iz perioda Drugog svetskog rata, koji svedoče o stradanju pripadnika srpskog naroda, ali i drugih pripadnika jugoslovenskih naroda.
Direktor Muzeja žrtava genocida i istoričar Dejan Ristić naveo je da je ta ustanova tokom prošle godine došla u posed različitih artefakata, a da je epohalno otkriće spisak srpske dece iz Zavoda za gluhonijemu đecu u Zagrebu, nastao u drugoj polovini 1942. godine, koji sadrži podatke o identitetu 5.800 dece, za koji se smatralo da je uništen.
Kako je objasnio, reč je spisku koji sadrži sve podatke o deci, uključujući redni broj, ime i prezime, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i logor smrti iz koga je dete spašeno, starosna dob deteta i identitet hrvatskih usvojitelja.
„Sada po prvi put živoj deci, koja su sada ljudi u poodmaklim godinama, koji još uvek tragaju za svojim identitetom kao i njihovim potomcima možemo da ponudimo informacije o njihovom stvarnom identitetu“, rekao je Ristić na konferenciji u Muzeju žrtava genocida.
Dodao je da spisak predstavlja prvorazredni istorijski izvor za kojim se dugo tragalo navodeći da su uspeli da dođu do njega zahvaljujući podršci državnih organa Srbije.
Naveo je da će ti artefakti biti na raspolaganju naučnoj zajednici i istraživačima iz Srbije i inostranstva i da će oni služiti obogaćivanju i objektivizaciji znanja o tome šta se dešavalo pripadnicima našeg naroda i drugim nedužnim žrtvama sa prostora Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata.
Ristić je ukazao da se među artefaktima nalaze i tri primera hladnog oružja korišćenih od strane hrvatskih ustaša za likvidaciju Srba na teriroriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH), cigla iz jasenovačkog gubilišta, kao i veliki broj primeraka prepiski iz logora.
„Prošle godine smo otkupili više hiljada pisama iz Drugog svetskog rata uključujući i dve prepiske dva bračna para koji su bili zatočeni u dva posebna logora za oficire“, naveo je Ristić.
Ristić je naveo da je tokom 2022. godine Muzej postigao zapažene rezultate u naučnoistraživačkoj delatnosti, realizaciji programa u oblasti kulture, obrazovanja, umetnosti i dodao da je prioritet bilo obogaćivanje zbirki, kao i stručna obrada građe koja kontinuirano pristiže u tu ustanovu.
„Samo tokom prošle godine obogatili smo zbirke i fondove Muzeja žrtava genocida u većem obimu nego u prvih 30 godina njegovog postojanja. U pitanju je više hiljada artefakata, arhivskih dokumenata, fotografija, trodimenzionalnih predmeta, audio-vizuelnih zapisa nastalih tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Ristić.
Tokom prethodnih godinu dana, dodaje, Muzej je realizovao niz izložbi, između ostalog i u Parizu, Podgorici, Skoplju.
„Muzejska građa pohranjena u ovoj ustanovi kulture nije samo klasična uobičajena muzejska građa, ta građa je pre svega dokaz o zločinu“, rekao je Ristić.
Pomoćnik direktora Muzeja žrtava genocida Stanko Debeljaković naveo je da se sa velikom odgovornošću i pijetetom pristupa takvim temama te da će se i u narednom periodu nastaviti sa prikupljanjem istorijske građe.
„Nastavićemo da radimo tako i pokušaćemo da uz podršku države u narednom periodu budemo još efikasniji i doprinesemo kulturi sećanja naše države zbog svih građana Srbije“, rekao je Debeljaković.
Diana Budisavljević bila je humanitarka austrijskog porekla, udata za lekara srpske nacionalnosti u Zagrebu, koja je tokom Drugog svjetskog rata spasila više od 10.000 dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
Deca koju je pokušavala da spasi su bila uglavnom srpske nacionalnosti sa područja NDH.
Diana Budisavljević je vodila kartoteku o deci, s nadom da bi jednoga dana ona mogla biti vraćena svojim biološkim porodicama, ali joj je po nalogu Ministarstva socijalne politike Hrvatske 28. maja 1945. godine ta dokumentacija oduzeta.
U Muzeju predstavljeni artefakti iz Drugog svetskog rata
Povodom Dana Muzeja žrtava genocida danas su u toj ustanovi prvi put predstavljeni artefakti iz perioda Drugog svetskog rata, koji svedoče o stradanju pripadnika srpskog naroda, ali i drugih pripadnika jugoslovenskih naroda.
Ti artefakti će biti na raspolaganju naučnoj zajednici i istraživačima iz Srbije i inostranstva.
Direktor Muzeja žrtava genocida i istoričar Dejan Ristić naveo je da je ta ustanova prošle godine došla do važnih artefakata koji će služiti obogaćivanju i objektivizaciji znanja o tome šta se dešavalo pripadnicima našeg naroda i drugim nedužnim žrtvama sa prostora Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata.
Među pristiglim artefaktima, ističe, epohalno otkriće je spisak srpske dece iz Zavoda za gluhonijemu đecu u Zagrebu, nastao u drugoj polovini 1942. godine, koji sadrži podatke o identitetu 5.800 dece, a za koji se smatralo da je uništen.
Kako je objasnio, reč je spisku koji sadrži sve podatke o deci, uklljučujući redni broj, ime i prezime, ime oca i majke, mesto rođenja, datum i logor smrti iz koga je dete spašeno, starosna dob deteta i identitet hrvatskih usvojitelja.
„Sada po prvi put živoj deci, koja su sada ljudi u poodmaklim godinama, koji još uvek tragaju za svojim identitetom kao i njihovim potomcima možemo da ponudimo informacije o njihovom stvarnom identitetu“, rekao je Ristić na konferenciji u Muzeju žrtava genocida.
Dodao je da spisak predstavlja prvorazredni istorijski izvor za kojim se dugo tragalo navodeći da su uspeli da dođu do njega zahvaljujući podršci državnih organa Srbije.
Ristić je ukazao da se među artefaktima nalaze i tri primera hladnog oružja korišćenih od strane hrvatskih ustaša za likvidaciju Srba na teriroriji Nezavisne Države Hrvatske (NDH), cigla iz jasenovačkog gubilišta, kao i veliki broj primeraka prepiski iz logora.
„Prošle godine smo otkupili više hiljada pisama iz Drugog svetskog rata uključujući i dve prepiske dva bračna para koji su bili zatočeni u dva posebna logora za oficire“, naveo je Ristić.
Ristić je naveo da je tokom 2022. godine Muzej postigao čitav zapažene rezultate u naučnoistraživačkoj delatnosti, realizaciji programa u oblasti kulture, obrazovanja, umetnosti i dodao da je prioritet bilo obogaćivanje zbirki, kao i stručna obrada građe koja kontinuirano pristiže u tu ustanovu.
„Samo tokom prošle godine obogatili smo zbirke i fondove Muzeja žrtava genocida u većem obimu nego u prvih 30 godina njegovog postojanja. U pitanju je više hiljada artefakata, arhivskih dokumenata, fotografija, trodimenzionalnih predmeta, audio-vizuelnih zapisa nastalih tokom Drugog svetskog rata“, rekao je Ristić.
Tokom prethodnih godinu dana, dodaje, Muzej je realizovao niz izložbi, između ostalog i u Parizu, Podgorici, Skoplju.
„Muzejska građa pohranjena u ovoj ustanovi kulture nije samo klasična uobičajena muzejska građa, ta građa je pre svega dokaz o zločinu“, rekao je Ristić.
Pomoćnik direktora Muzeja žrtava genocida Stanko Debeljaković naveo je da se sa velikom odgovornošću i pijetetom pristupa takvim temama te da će se i u narednom periodu nastaviti sa prikupljanjem istorijske građe.
„Nastavićemo da radimo tako i pokušaćemo da uz podršku države u narednom periodu budemo još efikasniji i doprinesemo kulturi sećanja naše države zbog svih građana Srbije“, rekao je Debeljaković.
IZVOR:RTV
Be the first to comment