Puna rodna ravnopravnost tek za 59 godina

Progres u unapređenju rodne ravnopravnosti kod nas zvanično je ocenjen kao postojan i kontinuiran, mada spor

Srbiji je potrebno čak 59 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti – ukoliko nastavi ovim tempom, glasi jedan od ključnih nalaza najnovijeg Indeksa rodne ravnopravnosti, koji su zajedno pripremili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Republički zavod za statistiku, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Sekons grupa za razvojnu inicijativu. Najnoviji, treći po redu, indeks rodne ravnopravnosti, koji meri napredak zemlje u oblastima zdravlja, moći, vremena, znanja, novca i rodno zasnovanog nasilja pokazuje da naša zemlja ima bolji „zalet” u ispunjavanju standarda, ali i da kaska za 12 poena za Evropom.

– Progres u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti ocenjen je kao postojan i kontinuiran, mada spor. U oblastima moći i rada primećen je kontinuirani napredak, u domenu novca i znanja postoje nekonzistentni trendovi, dok se u oblasti zdravlja ne beleže promene – ističe predstavnica Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Maruša Gortnar, dodajući da se napredak ostvaren u domenu moći pre svega može objasniti uključivanjem žena u odbore medijskih kuća, sportskih saveza i onih institucija koje donose odluku o finansiranju istraživanja. S druge strane, oblast zdravlja s rastom od 0,7 poena pokazuje da će uz ovaj tempo biti potrebne 93 godine do pune ravnopravnosti.

Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da je Srbija napredovala za 5,6 poena u odnosu na prethodni izveštaj iz 2018. godine i dodala da će svaki sledeći indeks biti još bolji. Cilj je stvaranje jednakih uslova za žene i muškarce u svim oblastima života, a pre svega u domenu moći, novca i slobodnog vremena jer podaci pokazuju da su žene manje plaćene i više vremena provode na neplaćenom poslu, ocenila je potpredsednica vlade.

U najnovijem Indeksu rodne ravnopravnosti ističe se da je najveći napredak ostvaren u domenu moći. Progres je postignut zahvaljujući uključivanju žena u odbore organizacija koje donose odluke o finansiranju istraživanja, znatnom povećanju broja žena među članovima odbora medija i blagom povećanju učešća žena u odborima vrhunskih olimpijskih sportova. Nažalost, istovremeno se pogoršava stanje žena u poddomenu ekonomske moći.

Autori ovog izveštaja zabrinuto konstatuju da domen znanja izaziva najveću zabrinutost, jer je došlo do opadanja udela žena i muškaraca koji učestvuju u formalnom ili neformalnom obrazovanju. Iako je blago povećan udeo osoba koje su stekle fakultetsko obrazovanje među osobama oba pola, blago je povećan i rodni jaz – ovoga puta u korist žena (među kojima je 20,3 odsto visokoobrazovanih, za razliku od 18,2 odsto muškaraca).

Zabrinjavaju i podaci iz oblasti fizičkog nasilja, koji ukazuju na to da je nešto više od petine žena doživelo seksualno nasilje, od strane partnera ili drugih osoba. Brojke govore da se veća opasnost od ovih formi nasilja nalazi u partnerskim odnosima jer su sadašnji ili bivši partneri dva puta češće počinioci fizičkog ili seksualnog nasilja nego druge poznate ili nepoznate osobe. Psihičko nasilje u partnerskoj vezi iskusilo je 44 odsto žena, a seksualnom uznemiravanju od navršenih 15 godina bila su izložena 42 procenta žena – svaka deseta bila je žrtva proganjanja.

 

 

 

IZVOR:POLITIKA

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*