KOSOVSKA MITROVICA ‒ Najnovijom „zbirkom jecaja”, kako je nazvao svoju poslednju zbirku pesama „Tamo gde se ljubav rađa”, Ranko Đinović, pesnik, poeta, a ponajpre rodoljub, ponovo je dao lirsku eksploziju emocije i zvuka sa Kosova i Metohije.
Izgnanik s Kosmeta, koji je juna 1999. godine sa porodicom jedva izvukao živu glavu iz Đakovice, u 23 pesme je uspeo da uz pomoć glumca Raše Bukvića i gitariste Uroša Dojčinovića, ponovo otvori „žive rane” Srba koji su za sobom ostavili prve ljubavi, plahoviti Drim, Bistricu…
Teško je pisati o Đinoviću, koji je objavio mnogo knjiga o rodoljubivoj, religioznoj i ljubavnoj poeziji, ekonomisti iz Metohije, rođenom u velikoj familiji Đinovića u selu Ratkovcu, u kući u kojoj je nedavno porušene zidove ljubio.
Bili su jedina srpska kuća u okruženju 16 albanskih sela. Odrastao je u Đakovici, u koju sad povremeno ode. Deset godina je vodio akciju „Kulturom protiv terora”, od 2000. do 2010. godine.
‒ Obilazili smo svetinje Orahovca, Velike Hoče, Visokih Dečana, Arhangela, Deviča. Kako je zabeležio moj prijatelj, fotoreporter, u Metohiju je dovedeno 11 hiljada ljudi iz sveta kulture. Iz Srbije i inostranstva. Stalno je dolazio nobelovac Peter Handke. Handkea sam još 1995. godine upoznao u Prištini, tek deceniju kasnije sam doveo na Kosovo i Metohiju ‒ govori za „Politiku” Ranko Đinović, raseljenik sa prebivalištem u Beogradu, a srcem u Metohiji.
Priča kako je Handkea odveo u Retimlje, u selo gde je ubijeno 14 Kostića, u Opterušu gde su stradali Božići.
‒ Mirno, a s tugom u očima je Handke posmatrao lelek i plač srpskih majki, očeva, braće… tu na preoranom srpskom groblju koje su Albanci zalivadili. Nasumice smo palili sveće, po sećanju tražili grobove. Ćuteći, Handke je zapalio sveću, a onda smo nastaviuli put porušenih kuća Kostića, s teškom tugom ostavljajući za sobom spaljene i porušene domove obrasle u vrzine. Stigli smo do Zočišta, manastira u ruševinama, gde je Handke u samo jednoj rečenici iskazao svu bol Metohijaca: „Ovo što sam video je univerzum bola. Ja, kao treće lice, mogu samo da ćutim” ‒ kazuje Đinović, kojem je austrijski nobelovac, sada „persona non grata” odlukom prištinskih privremenih vlasti, trećinu knjige „Kukavice od Velike Hoče” posvetio njemu.
Druženje su nastavili i kasnije je Handke proveo nekoliko dana u Velikoj Hoči, selu gde je svaki kamen srpski Hilandar, srpski Jerusalim.
‒ U eseju „Kukavice od Velike Hoče”, u jednostavnim i bez velike patetike rečenicama, opisao je život Srba pod žicama. Poseban utisak na njega su ostavile ptice kukavice, koje su, kako se priča, pobegle iz ostataka sveta i našle smiraj u Velikoj Hoči. Nisam mogao da verujem da je trećina knjige posvećena meni. Jesmo pričali o meni, mojoj porodici, mojoj Đakovici, Metohiji… on je sve to mirno slušao, a onda grafitnom olovkom, kako inače i piše, sve pretočio u reči ‒ kazuje Ranko, koji je nastavio prijateljstvo sa nobelovcem, koji mu „neprestano govori da mu piše pisma, a ne da razgovaraju telefonom”.
‒ Kad god dođe u Beograd, nekoliko sati odvoji za mene. Uvek traži da ne bude medija, da neprimetan buden ‒ govori Đinović.
Podseća Đinović da je Handke međunarodnu novčanu nagradu od 50 hiljada evra poklonio Srbima Orahovačke Župe. Srbima koji žive u getu Orahovca, Velike Hoče, monasima Zočišta… svugde gde ijedne srpske duša u Župi Orahovačkoj ima.
Prošao je Ranko, poeta prevođen na više svetskih jezika, član Udruženja književnnika Srbije, Književnog društva Kosova i Metohije, Udruženja pisaca Republike Srpske, dobitnik više prestižnih srpskih nagrada, kao i najvećeg episkopskog priznanja ERP ‒ Povelju za odanost veri i pravoslavlju, svu golgotu kosmetskog ratišta. Bio je učesnik 72. elitne jedinice „Sokolovi”.
Rodoljub, poeta koji piše stihove pune nežnosti, kojem srce živi u rodnoj Metohiji, kućni je prijatelj sa Matijom Bećkovićem. Napisao mu je šest recenzija za knjige koje je objavio uz pomoć Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Vlade Republike Srbije i NIP „Panorama” ‒ Jedinstvo iz Prištine.
Pisac bola i stradanja sliku o Kosovu i Metohiji kroz reč i sliku šalje u svet, a njegovi „Metoh u plamenu”, „Moleban”, „Priznaj da si nevin, „Krstopolje”, „Dečanski bruj”… dokumentarci „Univerzum bola” i „Metojh i ja” , kako kaže, osim porodice i prijatelja, još jedino ga čine srećnim u Beogradu.
IZVOR:POLITIKA
Be the first to comment