Samit NATO u Vašingtonu; Ostin: Nećemo ulaziti rat sa Rusijom

„Kao što je sadašnja administracija jasno stavila do znanja: nećemo biti uvučeni u bezobzirni rat po Putinovom izboru. Ali mi ćemo podržati Ukrajinu u borbi za njen suverenitet i bezbednost. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO-a i nastaviti da jačamo kolektivnu odbranu i odvraćanje NATO-a“, rekao je on na javnom forumu NATO-a u Vašingtonu.

Ostin je primetio da je od invazije ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu NATO „veći nego ikad“.

„Naši novi saveznici u Finskoj i Švedskoj povećali su broj članica alijanse na 32. I nemojte pogrešiti: Putinov rat nije rezultat širenja NATO-a. Putinov rat je razlog za širenje NATO-a“, istakao je Ostin, prenosi Interfaks Ukrajina.

On je ponovio da će SAD produbiti saradnju u podršci samoodbrani Ukrajine.

„Još jedan znak naše duboke posvećenosti samoodbrani Ukrajine je da koalicija zemalja neumorno radi na tome da Ukrajini obezbedi borbene avione F-16. A danas, predsednik (SAD Džozef) Bajden, zajedno sa premijerima Holandije i Danske, sa ponosom je objavio da je tranzicija F-16 zvanično počela, a Ukrajina će leteti na F-16“, rekao je Ostin.

Stoltenberg pozvao članice da podrže Ukrajinu, od Bajdena odlikovan medaljom slobode

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je danas u Vašingtonu zemlje članice Alijanse da nastave da podržavaju Ukrajini u ratu protiv Rusije, ističući da će ishod tog sukoba oblikovati globalnu bezbednost u narednim decenijama.

Stoltenberg je na svečanosti povodom obeležavanja 75. godišnjice NATO-a rekao da Alijansa mora da pokaže istu odlučnost koju je pokazao u drugim ključnim trenucima u istoriji.

„Nema sigurnih opcija sa agresivnom Rusijom kao susedom. U ratu nema opcija bez rizika. Najveći trošak i najveći rizik biće ako Rusija pobedi u Ukrajini, poručio je on i naglasio da se ne sme dozvoliti da se to dogodi.

Dodao je da “drugi autoritarni režimi“, poput Irana, Severne Koreje i Kine, podržavaju Rusiju i naglasio da je Ukrajina „mesto gde se bori za slobodu i demokratiju“.

Stoltenberg je podvukao da je NATO sa svojih 75 godina postojanja, ne samo najsnažniji i najuspešniji, već i najdugovečniji vojni savez u istoriji.

Podsetio je da su pre 75 godina dokument kojim je osnovan NATO sačinili ljudi koji su preživeli dva svetska rata.

„Oni su znali kakve su patnje i stradanja u ratu, i nisu želeli da se tako nešto ponovi. Zbog toga osnovali su NATO“, rekao je Stoltenberg.

Svečanosti prisustvuju lideri zemalja članica Alijanse, uključujući predsednika SAD Džozefa Bajdena, kancelara Nemačke Olafa Šolca i premijerku Italije Đorđu Meloni.

Samit NATO-a povodom 75. godišnjice Alijanse trajaće do 11. jula.

SAD će ostati snažan saveznik NATO-a bez obzira na to ko bude predsednik

Stoltenberg je izjavio da očekuje da SAD ostanu “snažan i posvećen“ saveznik Alijanse bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD.

U Vašingtonu tokom obraćanja novinarima Stoltenberg je izrazio uverenje da će članice Alijanse ostati posvećeni tome da Ukrajina postane članica NATO-a, i dodao da je još rano reći kada će se to dogoditi.

Naveo je da Alijansa ne vidi neposrednu vojnu pretnju nekoj od zemalja saveznika, istakavši da je Rusija potpuno zaokupirana ratom u Ukrajini.

“U proteklim mesecima videli smo obrazac ruskih neprijateljskih akcija protiv NATO saveznika“, rekao je Stoltenebrg i dodao da je reč o “neprijateljskim delima od dezinformacija do sabotaže“.

Paket pomoći Ukrajini sastoji se od pet delova

Stoltenberg je izjavio da se paket pomoći Ukrajini sastoji od pet delova i da očekuje od zemalja članica Alijanse da se oko njega slože.

Stoltenberg je novinarima u Vašingtonu rekao da je ovaj NATO samit „istorijski“, jer članice slave 75. godišnjicu postojanja najuspešnijeg saveza u istoriji, ali da će lideri zemalja učiniti nešto više od slavlja – doneće važne odluke za budućnost.

„Očekujem da se saveznici slože oko značajnog paketa pomoći za Ukrajinu koji se sastoji od pet delova. Prvi je da NATO pruži bezbednosnu pomoć i obuku Ukrajini, zatim da (NATO) obeća da će dugoročno nastaviti da pruža podršku (Ukrajini), najava trenutne podrške, uključujući protivvazdušnu odbranu, nove bilateralne sporazume o bezbednosti i intenziviranje rada na interoperabilnosti između ukrajinskih snaga i snaga NATO-a, uključujući i novi centar za obuku i avijaciju u Poljskoj“, rekao je Stoltenberg novinarima u Vašingtonu na marginama samita.

On je istakao da je svrha snažnijeg okvira i uloge NATO-a u pružanju obuke i bezbednosne pomoći da smanji rizike za buduća eventualna kašnjenja u isporukama.

“Ali, nema za to garancija, jer je isporuka na kraju krajeva na pojedinčanim savezničkim parlamentima. Svrha snažnijeg okvira je da podrška Ukrajini bude snažnija i predvidljivija“, rekao je Stoltenberg.

Naveo je da je pogrešna percepcija da su SAD usamljene u podršci Kijevu, dodajući da 50 odsto vojne podrške i više od 90 odsto humanitarne i ekonomske pomoći dolazi iz Kanade i zemalja Evrope.

Govoreći o onome šta treba uraditi nakon završetka rata u Ukrajini, on je rekao da je potrebno postarati se da to zaista bude kraj.

“Moramo se postarati da, kad prestanu borbe, Ukrajina ima mogućnost da odvrati buduće agresije iz Rusije. A najbolji način za to je članstvo Ukrajine u NATO-u“, rekao je on.

Naveo je da Alijansa ne vidi neposrednu vojnu pretnju nekoj od zemalja saveznika, istakavši da je Rusija potpuno zaokupirana ratom u Ukrajini.

“U proteklim mesecima videli smo obrazac ruskih neprijateljskih akcija protiv NATO saveznika“, rekao je Stoltenberg i dodao da je reč o “neprijateljskim delima od dezinformacija do sabotaže“.

Takođe je rekao da očekuje da SAD ostanu “snažan i posvećen“ saveznik Alijanse bez obzira na ishod predstojećih predsedničkih izbora u SAD.

On je izrazio uverenje da će članice Alijanse ostati posvećene tome da Ukrajina postane članica NATO-a ali da je još rano reći kada će se to dogoditi.