Sankcije SAD za graditelje „Turskog toka” na Balkanu

Ne zameramo Americi što je lane više nego udvostručila uvoz nafte iz Rusije. SAD su sada drugi najveći uvoznik ruske teške nafte na svetu. Amerika sprovodi svoje pravo na nezavisnu energetsku politiku. Mi radimo isto – izjavio je prošle sedmice nemački šef diplomatije Hajko Mas, uz napomenu da „polazi od pretpostavke da će ’Severni tok 2’ biti završen” i da je jedino pitanje – kada. Za tim dokazom podrške Berlina rusko-zapadnoevropskom gasovodu, i to uprkos povlačenju vodećih svetskih osiguravajućih društava iz tog projekta, sledio je novi potez Vašingtona. Američka vlada objavila je da proširuje sankcije protiv svih aktera tehničke i materijalne podrške modernizaciji brodova angažovanih na završetku „Severnog toka 2” i „Turskog toka”. I ne samo to.

Novo proširenje sankcija protiv tih gasovoda odnosi se sada i na sve projekte koji proizlaze kao njihovi naslednici, tj. nastavljači. U prevodu, pod američkim sankcijama mogle bi se naći i kompanije koje u ovom trenutku rade na najavljenim produžecima „Turskog toka” na Balkanu, počev od Bugarske.

„U skladu s odredbama Zakona o zaštiti evropske energetske bezbednosti (poznatijeg pod akronimom PEESA) iz 2019, američki državni sekretar, u konsultacijama s ministrom finansija, predaće Kongresu izveštaj u kojem identifikuje: a) brodove koji postavljaju cevovode na dubinama od 30 metara i više, u izgradnji ’Severnog toka 2’, ’Turskog toka’, kao i bilo kojeg projekta koji je naslednik bilo kojeg od ta dva projekta b) strance koji su: svesno učestvovali u prodaji, iznajmljivanju ili obezbeđivanju brodova za gradnju tih projekata; ili su omogućili varljive ili strukturne transakcije za obezbeđivanje tih brodova”, saopštio je Stejt department.

Izuzeće od ovih sankcija moguće je, navodi se, ako firme i pojedinci koji se prepoznaju u gornjim opisima u 30 dana, počev od 20. oktobra, prekinu označene aktivnosti.

Stejt department ističe da Moskva koristi izvoz energenata cevovodima da stvori „nacionalnu i regionalnu zavisnost od ruskih energetskih snabdevanja, kako bi to iskoristila za širenje svog političkog, ekonomskog i vojnog uticaja, oslabila bezbednost Evrope i podrila nacionalno-bezbednosne i spoljnopolitičke interese SAD”.

Najnovije smernice Stejt departmenta mogle bi dovesti do obaveznog uvođenja sankcija „Gaspromu”, procenjuje konsultantska kuća „Klir vju enerdži partners” iz Vašingtona. U londonskom Sitiju procenjuju da bi Trampova administracija mogla da iskoristi ovlašćenja o izuzeću kako bi se izbegla „direktna konfrontacija”, navodi „S end P global Plats” (S&P Global Platts), vodeća agencija za informacije na globalnom energetskom tržištu.

Najnoviji korak Vašingtona protiv modernizacije brodovlja povezanog sa završetkom „Severnog toka 2” pada u specifičnom trenutku. Naime, 6. oktobra „Akademik Čerski”, jedini ruski brod (inače u floti „Gasproma”) kojeg smatraju kadrim da postavi preostale cevi „Severnog toka 2”, stigao je iz nemačke luke Mukran u rusku luku Kalinjingrad na Baltiku. „Čerski” je napustio nemačke vode nakon petomesečnog sidrenja u Mukranu. Nezvanično, tokom tog boravka „Čerski” je podvrgnut modernizaciji koja bi mogla da posluži polaganju oko 100 kilometara cevovoda. Pri kraju usavršavanja niz operacija obavljen je na otvorenom moru kako bi se izbegle eventualne nevolje po uključene evropske i druge aktere. Uz „Čerskog”, kod Kalinjingrada je i njegova tehnička podrška „Ivan Sidorenko”. Ruska barža „Fortuna” je na pučini Baltika, nedaleko od pomorskog gradilišta koje su, pod američkom pretnjom sankcijama, pred Novu godinu napustili brodovi švajcarske firme „Olsiz”.

Na berzama procenjuju da je za završetak „Severnog toka 2” i puštanje sibirskog gasa do Nemačke potrebno četiri do pet meseci, pod uslovom da nema razornih kontravetrova. Hoće li ih biti, znaće se verovatno nakon odluke Kongresa SAD o dva predloga druge runde sankcija protiv „Severnog toka 2” i „Turskog toka”, koja se očekuje do kraja godine.