Širom Evrope bukte požari, najmanje troje umrlo od posledica toplotnog talasa i vatre

U Španiji, muškarac zaposlen u konjičkom centru preminuo je nakon što je zadobio teške opekotine u mestu Tres Kantos kod Madrida, gde su vetrovi jačine preko 70 km/h rasplamsali vatru u blizini stambenih zona i prisilili stotine ljudi na evakuaciju.

Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da spasioci neumorno rade na gašenju požara, apelujući na građane da budu krajnje oprezni jer je zemlja pod ekstremnim rizikom od šumskih požara, prenosi BBC.

U španskom regionu Kastilja i Leon na severozapadu zemlje evakuisano je skoro 4.000 ljudi i zabeleženo je više od 30 požara, a na jugu, u Andaluziji, oko 2.000 osoba je avakuisano, dok je skoro 1.000 pripadnika vojske angažovano je u borbi protiv požara širom zemlje.

U Portugalu, više od 1.300 vatrogasaca i 14 letelica angažovano je na gašenju tri velika požara, od kojih je najkritičniji kod Trankosa, u centralnom delu zemlje.

U Italiji je u ponedeljak dete preminulo od toplotnog udara, a na Sardinji je četvorogodišnji dečak pronađen onesvešćen u automobilu i kasnije preminuo u bolnici u Rimu zbog nepovratnih oštećenja mozga izazvanih toplotnim udarom.

Crveni meteo-alarmi izdati su za najmanje 10 italijanskih gradova, uključujući Rim, Milano i Firencu. Istovremeno, skoro tri četvrtine Francuske je pod upozorenjima zbog vrućine, sa temperaturama do 36 stepeni u Parizu i 40 stepeni u dolini Rone.

U Grčkoj, više od 150 požara aktivno je širom zemlje, pogoršanih jakim vetrovima. Skoro 5.000 vatrogasaca i desetine letelica angažovani su u gašenju, a masovne evakuacije u toku su na turističkom ostrvu Zakintos i u zapadnoj Ahaji, gde su uništeni domovi, vozila i preduzeća.

U Turskoj su pod kontrolom veliki požari kod Čanakala i Izmira, nakon evakuacije stotina ljudi i privremenog zatvaranja moreuza Dardaneli i lokalnog aerodroma.

Požari su izazvali evakuacije i u Albaniji, dok je u Hrvatskoj veliki požar kod Splita lokalizovan u utorak.

Velika Britanija prolazi kroz četvrti toplotni talas ove godine, sa temperaturama do 33 stepena i narandžastim i žutim upozorenjima na području cele Engleske, dok su u Londonu zabeležena dva požara na otvorenom.

Naučnici upozoravaju da klimatske promene čine leta u Sredozemlju sve toplijim i suvlim, produžujući i intenzivirajući sezonu šumskih požara.

Evropa pogođena rekordnim toplotnim talasom, požari haraju širom kontinenta

Ekstremne vrućine obaraju temperaturne rekorde širom Evrope i uzrokuju veće i jače šumske požare od kojih je šteta širom Evrope porasla za 87 odsto.

Na jugozapadu Francuse, temperaturni rekordi su zabeleženi u Angulemeu, Beržeraku, Bordou, San Emiliju i Sen-Žironu gde su, prema navodima meteorološke službe Meteo Fras „često izuzetne, čak i neviđene, maksimalne temperature“ bile 12 stepeni iznad normalnih u poslednjih nekoliko decenija, piše Gardijan.

U tom delu Francuske je čak 40 odsto mernih stanica registrovalo u ponedeljak temperature iznad 40 stepeni, a klimatolog Lorian Bate iz Meteo Fransa kaže da je još rano reći da li se ruše rekordi, ali da je geografski obim vrućina značajan.

„Nažalost, to je očekivano. Više od polovine svih zabeleženih toplotnih talasa u Francuskoj od 1947. godine dogodilo se u poslednjih 15 godina. Jasno je da je to znak da se klima zagreva“, rekla je ona.

 U Hrvatskoj su oboreni temperaturni rekordi u Šibeniku (39,5 stepeni) i Dubrovniku (38,9 stepeni), dok duž jadranske obale besne veliki šumski požari, kao i u zemljama na Balkanu.

U Italiji je 16 od 27 većih gradova stavljeno pod meteo alarm zbog vrućine, dok u Španiji visoka vrućina nije oborila rekord, ali je ipak izazvala uzbunu.

„Glavne karakteristike (toplotnog talasa) su dužina i obim, a ne intenzitet. Ali temperature su i dalje veoma visoke“, rekao je klimatolog i portparol Aemeta, španske meteorološke agencije Hoze Kamačo.

Vrućine širom Evrope isušile su vegetaciju i omogućile dalje širenje šumskih požara, što su naučnici opisali kao „Molotovljev koktel“ klimatskih uslova.

Stručnjaci za požare iz EU predviđaju „ekstremne do vrlo ekstremne uslove“ širom celog kontinenta ove sedmice, sa „posebno ozbiljnim“ rizicima u većem delu južne Evrope i očekivanim velikim anomalijama u delovima nordijskih zemalja.

Šumski požari u Evropi su do sada spalili više od 400.000 hektara zemlje, prema podacima objavljenim u utorak, što je 87 odsto više od proseka za ovo doba godine u poslednje dve decenije.

Visoke temperature ubijaju desetine hiljada ljudi u Evropi svake godine, a istraživači procenjuju da će opasne temperature u Evropi do kraja veka ubijati 8.000 do 80.000 više ljudi godišnje, jer će životi izgubljeni zbog velikih vrućina biti veći od onih spašenih od blažeg hladnog vremena.

Epidemiolog na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu Antonio Gasparinismatra da je primena efikasnih i raznolikih mera javnog zdravstva ključna jer su toplotni talasi postali sve češći.

„Ovo je još jedan ekstremni toplotni talas koji pogađa Evropu ovog leta. Kao i u prethodnim događajima u proteklim mesecima, možemo očekivati ne samo značajan broj smrtnih slučajeva, već i velike geografske razlike u prekomernoj smrtnosti“, rekao je on.

Toplotni talas u južnoj Evropi dolazi u trenutku kada se nordijske zemlje oporavljaju od neviđenih temperatura iznad 30 stepeni Celzijusa, koje su ovog meseca zabeležene u Arktičkom krugu.

Van Evrope, Kanada je zabeležila desetine temperaturnih rekorda, dok je Irak pogođen toplotnim talasom sa temperaturama iznad 50 stepeni, što je izazvalo prekid struje na nacionalnom nivou.

Prošle nedelje, Svetska meteorološka organizacija je saopštila da šumski požari i loš kvalitet vazduha pogoršavaju negativne zdravstvene efekte ekstremnih vrućina, kao i da su temperature tokom prve nedelje avgusta dostigle više od 42 stepena Celzijusa u delovima zapadne Azije, južne centralne Azije, većem delu severne Afrike, južnom Pakistanu i jugozapadu SAD-a, s lokalnim područjima koja su prelazila 45 stepeni Celzijusa.