Skupština Srbije završila je danas Drugo vanredno zasedanje usvajanjem rebalansa budžeta za ovu godinu i pratećih zakona, izmene zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i nekoliko sporazuma.
Budžet Srbije za ovu godinu povećan je za 132,5 milijardi dinara i iznosi 2.173 milijarde, a uvećanje roditeljskog dodatka važiće za svu decu rođenu od 1. januara 2024. godine.
Poslanici su usvojili i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija za medicinske sestre, doktore veterinarske medicine, magistre farmacije i babice u kontekstu Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji je podnela Vlada.
Usvojen je i Zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada, kao i Zakon o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat ugradnje pametnih brojila u Srbiji) između Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada.
Poslanici su usvojili i Zakon o potvrđivanju Odluke broj 1/2023 Zajedničkog komiteta Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu od 7. decembra 2023. godine o izmenama i dopunama Regionalne Konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, koji je podnela Vlada.
Usvojen je i Zakon o potvrđivanju Aneksa 2 Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Republici Srbiji.
Skupština od sutra ulazi u redovno jesenje zasedanje koje traje 90 dana.
Za rebalans budžeta glasalo je 136 poslanika, a protiv je bilo 51, uzdržanih nije bilo, a nije glasalo šest poslanika.
Poslanici opozicionih partija u Skupštini Srbije nisu glasali za predloženi rebalans budžeta.
Skupština Srbije odbacila je svih 119 amandmana koje su narodni poslanici uložili na predložen rebalans budžeta.
Brnabić je prethodno izjavila da, po svemu sudeći, neće biti vremena da se tokom vanrednog zasedanja raspravlja o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je podnelo 86 opozicionih i samostalnih poslanika, a kojima se predlaže zabrana istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, ali da će predstavnici vlasti insistirati da se taj predlog zakona nađe na redovnom zasedanju.
Premijer Miloš Vučević rekao je ranije, obrazlažući predlog zakona, da je rebalans razvojni i da donosi dosta dobrih vesti za građane i državu, te da se izdvaja više novca i za podršku porodicama sa decom za 25 milijardi, a da dodatnih oko 20 milijardi ide za zdravstvo, kao i oko 20 milijardi dodatnih za poljoprivrednike.
Vučević je istakao da je predloženi rebalans budžeta za ovu godinu rezultat ekonomskih i fiskalnih pokazatelja u toku 2024. godine, kojim je povećana projekcija BDP-a za ovu godinu sa 3,5 odsto na 3,8 odsto.
„Spram toga smo definisali prihode i rashode i predložili povećanje budžeta Republike Srbije za ovu godinu za 132,5 milijarde dinara. Budžetski deficit i dalje držimo ispod onog nivoa kako smo dogovorili sa MMF. I pre svega ističem da nivo javnog duga po našoj projekciji neće preći 51,5 odsto od BDP-a, što je više nego dobar rezultat imajući u vidu sve ekonomske trendove koje vidimo u evrozoni“, rekao je Vučević na sednici Skupštine Srbije sumirajući raspravu o rebalnsu budžeta koja je počela prošlog ponedeljka.
On je naveo da se u zaštitu životne sredine ulaže dodatnih tri milijarde dinara direktno u ministarstvo, ali da, u okviru ulaganja u zaštitu životne sredine, postoji i budžet koji se nalazi u Ministarstvu za građevinarstvo, u iznosu od 10 milijardi za prečistače, za uređenje deponija, odnosno divlje deponije, uređenje regionalnih deponija.
Vučević je rekao da je budžet za prosvetu rebalansom povećan za 12 milijardi u odnosu na početni budžet za 2024. godinu.
„Od toga, od tih 12 milijardi, za osam milijardi je veći budžet ili veći fond za plate zaposlenih u prosveti, jer imamo preko 1.000 više zaposlenih u prosveti“, naveo je Vučević.
Istakao je i da je budžet za odbranu naše države veći za 57,2 milijarde i da smo došli na nivo koji je nekad bio nezamisliv, da nam je budžet za odbranu 2,5 odsto BDP-a.
Potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali rekao je ranije da Srbija ima drugi najveći rast BDP-a u Evropi u prvoj polovini godini od 4,3 odsto rasta i da polako, ali sigurno ulazi u najbrže rastuće privrede u Evropi, kao i da je rebalans posledica odličnih rezultata koje postiže srpska ekonomija, kao i većih prihoda od predviđenih.
Mali je rekao da taj predlog Zakona proizilazi iz stanja u kojem se naša privreda trenutno nalazi i da je definisan ciljevima i opredeljenim ciljevima koje su definisani u programu Srbija 2027.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su i izmene i dopune Zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu sa Odlukom o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2024. godinu, Odlukom o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2024. godinu, Odlukom o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2024. godinu i Odlukom o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2024. godinu.
Milivojević: Da se smanje subvencije koje se daju stranim kompanijama
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević rekao je da je podneo amandman kojim traži da se smanje subvencije koje se daju stranim kompanijama, a zbog, kako je rekao, katastrofalnih efekta koju bi projekat Rio Tinta imao na našu poljoprivredu.
Na to je reagovao predsednik Poslaničke grupe Srpske napredne stranke (SNS) Milenko Jovanov i rekao da je 2011. godine, u Skupštini Srbije usvojen Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim je promenjeno, odnosno utvrđeno, da nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, preduzetnik koje je nosilac istraživanja.
„Dakle, šta su oni uradili? Oni su prvo Rio Tintu dali da istražuje, a onda, po zahtevu verovatno Rio Tinta, promenili zakon tako da samo onaj ko istražuje može i da eksploatiše“, rekao je on.
Istakao je da je među onima koji su za to glasali bio i Srđan Milivojević.
Naveo je da se tu priča ne završava i da se prethodno 2006. godine glasalo za zakon o izmenama i dopunama zakona o rudarstvu, kojim je prvi put uvedeno da ko istražuje može i da eksploatiše.
„Tim zakonom su ukinuli mogućnost državi Srbiji da zaradi tako što ako neko istražuje, pa pronađe neki mineral, raspiše se tender pa da vidimo ko da više da to eksploatiše. E oni su to ukinuli tim zakonom“, rekao je Jovanov.
Dodao je da su za taj zakon između ostalih glasala i četiri poslanika DS, koja je tada bila u opoziciji.
„Neka onda objasne ovi koji su tako protiv Rio Tinta, zašto su četiri poslanika njihove stranke, opozicione stranke u tom trenutku, došla na sednicu i glasala za izmene i dopune zakona koje idu direktno na ruku Rio Tintu. Time je ukinuto pravo države da raspiše tender ako se pronađe neka mineralna sirovina“, rekao je on.
Na njegovo izlaganje u šaljivom tonu je reagovala predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić koja je rekla da joj je „sada jasno zašto oni Rio Tinto, zovu Rio kinto“.
| Brnabić: Vučić nema ovlašćenja da bude na sednici o litijumu |
|
Brnabić je rekla da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nema ovlašćenja da prisustvuje sednici o litijumu, jer je, kako je istakla, reč o posebnoj sednici koju je tražila opozicija. „Ne znam zašto mi dobacujete, rekli ste da nisam u pravu i da nisam govorila istinu kada je vaša koleginica, ovlašćeni predstavnik za ovaj zakon, rekla da Aleksandar Vučić ne može da bude ovde“, navela je Brnabić. Ona je to rekla dgovarajući na pitanje poslanika Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute da li će Vučić danas doći na sednicu parlamenta o litijumu. Pošto je rasprava skrenula u drugom smeru od amandmana, Brnabić je opomenula poslanike da su tek na 66. amandmanu od predloženih 146 i zamolila ih da se ubrzaju, pošto je preostalo svega četiri sata za raspravu i da neće stići da završe sednicu na vreme da bi mogli da započnu sednicu o litijumu. Na to je poslanik SNS Marijan Rističević rekao da je spreman da povuče sve amandmane na rebalans budžeta koje je predložio, da bi poslanici na vreme završili raspravu o rebalansu i počeli sednicu o litijumu, ako je i opozicija spremna da učini isto što i on. |
Šef Poslaničke grupe Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da ako se u Jadru bude kopalo do čega kako je rekao neće doći, naići će se na kosti pradedova, na šta je Brnabić rekla da nije u redu da se takve stvari zloupotrebljavaju.
Na dnevnom redu su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim se povećava roditeljski dodatak.
Vučević: Rebalansom budžeta predviđeno 12 milijardi dinara više za prosvetu
Vučević je objasnio da je veći budžet za prosvetu predviđen, jer ima više od 1.000 novozaposlenih.
„Ne mogu da razumem da neko definiše to kao uvredu za prosvetu, time što država samo do kraja godine izdvaja 12 milijarde više, baš za tu istu prosvetu. Od toga, osam milijardi dinara više za plate zaposlenih u prosveti“, rekao je Vučević.
On se osvrnuo i na izjavu ministarke prosvete Slavice Đukić-Dejanović, koja je govorila o rastu plata, odnosno drugačijem obračunu za stručne saradnike i razredne starešine.
„Mislim da su to značajna ulaganja za prosvetu i da je to apsolutno za pohvalu, a ne za ispraznu kritiku i pokušaj dodvoravanja, jer neko vidi da bi to mogla biti tema na kojoj se dobija neki politički poen, svakako jeftin politički poen. Verujem da ćemo imati dobar socijalno-ekonomski dialog sa sindikatima u prosveti i verujem postizanju sporazuma i da će prosvetni radnici osetiti uvaženim i videti da imaju podršku države“, rekao je premijer.
On je poslanicima opozicije poručio da ne mogu da porede stvari koje nisu uporedive, odnosno da plate u prosveti ravnaju sa ulaganjem u kapitalne projekte poput EXPO-a ili izgradnje Nacionalnog stadiona.
„Vi govorite o budžetima za plate i poredite ih sa kapitalnim budžetima, budžetima za kapitalne projekte. Kapitalni projekti imaju vremensko trajanje, oni su ograničeni na godinu, dve ili tri, koliko je potrebno za realizaciju tog projekta. Najčešće pričamo o infrastrukturnim projektima i oni pre svega doprinose rastu BDP i rastu ukupne ekonomije naše države, s kojima na kraju imamo potencijal da podižemo plate i penzije i možemo da pregovaramo sa MMF-om i da sami definišemo svoje budžetske pozicije“, rekao je Vučević.
Poručio je da poslanici opozicije moraju da znaju da prave razliku između izdvajanja za plate i ulaganje u kapitalne projekte i da se od njih, ako žele da se bave politikom, to očekuje.
„Bilo bi pogubno za državu i društvo da te stvari ne razlikujete, da ne znate šta su kapitalna izdvajanje, a šta su izdvajanja za plate“, rekao je Vučević.
Objasnio je da pitanje podizanja plata nije pitanje političke volje, nego je pitanje ekonomske snage države i da su se posledice neplanskog dizanja penzija videle 2008. godine.
„Mislim da rast plata od 12 odsto nije uvreda, nego je stvarno dobar predlog Vlade Republike Srbije. Pri tome morate pročitati protokol koji je potpisala tada Vlada 2023. u novembru, sa sindikatima u prosveti. Gotovo sve smo ispunili“, rekao je premijer.
On je poručio predstavnicima opozicije da mu ne smeta što se bore za svoje političke ciljeve i da iznose svoje političke programe.
„A smatram da zaista činite medveđu uslugu sindikalnim predstavnicima u prosveti time što vi monopolizujete njihove sindikalne zahteve“, zaključio je premijer.
On je rekao da je njegov predlog sindikalnim predstavnicima da dođu na dijalog, a ne da političke stranke vode proteste, jer tu neće biti nikakavog uspeha.
„Gledam na sat sve vreme, očigledno ne želite sednicu o litijumu. Nadam se dogovoru u prosveti“, rekao je Vučević.
Narodni poslanik Zeleno-levog frotna Robert Kozma rekao je da se rast plata još nije desio i da će se to videti tek u sledećem predlogu budžeta.
On je dodao da opozicija ne preuzima nikakve proteste prosvetara, već da, kako kaže, njima pruža podršku i podržava njihove zahteve.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je odgovorila Kozmi da su reprezentantivni sindikati zadovoljni činjenicom da će razredne starešine imati povećanje dodatka na starešinstvo sa četiri na sedam odsto i navodi da je to bio jedan od njihvoih zahteva koji je ispunjen.
„U ovom momentu je procena da početna plata u prosveti može da iznosi 94 odsto prosečne plate na nivou Republike Srbije i mi mislimo, i predstavnici reprezentativnih sindikata, da 2025. godina treba da bude godina na kojoj bi trebalo da se potrudimo, da to ide i napred“, rekla je ministarka.
Ocenila je da nijedna vlada do sada njie imala toliko razumevanja za prosvetne radnike.
„Mi smo se dogovorili da prioritet mora biti apsolutno prosveta i da jedino dvocifreno povećanje u procentima mogu imati prosvetni radnici. I dok svi ostali imaju iz javnog sektora osam odsto povećanja, ovo je 12 odsto“, ukazala je Đukić Dejanović.
Milićević: Samo neodgovorni ignorišu činjenicu da litijum može biti faktor razvoja
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević izjavio je danas da samo neodgovorni predstavnici vlasti i opozicije mogu da ignorišu činjenicu da postoje rudna i mineralna bogatstva koja mogu da budu ozbiljan faktor razvoja Srbije u narednim decenijama i što može građanima da unapredi životni standard i život.
„Odgovorna vlast, odgovorna vlada, kao što je vlada na čijem je čelu predsednik Miloš Vučević, ne propušta prilike, ali na prvo mesto uvek stavlja interes građana Srbije. I zato je na predlog predsednika Republike otvorena u naredne dve godine diskusija, razgovor sa građanima, razgovor u koji su uključeni i predsednik vlade i vlada, razgovor u kojem je uključena i naučna zajednica“, rekao je Milićević na sednici Skupštine Srbije na kojoj je rasprava o amandmanima na rebalans budžeta prerasla u polemiku o litijumu.
On je dodao da je predsednik Republike zamolio naučnu zajednicu da ne budu ni za, ni protiv, već da idu među ljude i da daju odgovore na sva otvorena pitanja.
„Nije ni na meni, nije na vama da kažemo da li je nešto dobro ili loše. Na nama, kao predstavnicima odgovorne i ozbiljne vlade Republike Srbije, je da obezbedimo ambijent za raspravu i da čujemo mišljenje onih koji su pre svega stručni i da stavimo stručnost na prvo mesto“, poručio je ministar.
On je pozvao narodne poslanike da budu konstruktivni i da razmišljaju o onome što jeste interes građana.
„To znači da umesto davanja mišljenja koje nije relevantno, koje treba da omogući da se dođe do nekih jeftinih političkih poena, predložite institucije, predložite stručnjake, predložite fakultete domaće strane koji mogu pomoći u donošenju ove odluke“, rekao je Milićević.
On je demantovao poslanike opozicije koji su rekli da je Rio Tinto došao u Srbiju 1998. godine, već 2001.
„I ne kažem to ja, to kaže Rio Tinto tokom razgovora predsednika Republike sa građanima u Loznici i Ljuboviji. Od 2004. godine su rađene prve istražne radnje, 2006. godine jeste menjano zakonodavstvo, zakonodavstvo je menjano i 2011. godine, a 2012. godine je definisana nacionalna strategija. U toj nacionalnoj strategiji definisano je da je litijum nacionalno blago, koje treba u strateškom i ekonomskom smislu iskoristiti“, naveo je Milićević.
Govoreći o predloženom rebalansu budžeta, ministar je rekao da je budžet, „život“.
„Ako imamo nerealan budžet, imamo nerealan život. Ova vlada Republike Srbije to neće dozvoliti“, smatra Milićević.
Vulin: Ničiji grobovi i kosti ne smeju da postanu deo naše rasprave
Potpredsednik vlade Aleksandar Vulin izjavio je danas u nastavku Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine da ničiji grobovi i ničije kosti ne smeju da postanu deo političke rasprave u Skupštini.
On je tako reagovao na izjavu šefa poslaničke grupe Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, koji je rekao da bi se ako se u Jadru bude kopalo naišlo na kosti pradedova koji su poginuli na Ceru, na šta je predsednica Narodne skupšitne Ana Brnabić rekla da nije u redu da se zloupotrebljavaju kosti pradedova.
Vulin je zamolio opozicione narodne poslanike da grobovima predaka ne brane svoju politiku.
„Raspravljaćemo o svemu, vređaćemo se, svađaćemo se, nalazićemo argumente. Sve je u redu i sve je dozvoljeno. Samo vas molim, nemojte ničije kosti da iskopavate. Nemojte grobovima da branite sopstvenu politiku“, poručio je Vulin opozicionim poslanicima.
Prema Vulinovim rečima, u skupštinskim klupama je bio ubijen i narodni poslanik Kraljevine SHS Pavle Radić, koga je ubio Puniša Račić i pitao da li to znači da onda ne treba da se raspravlja u zgradi Skupštine.
„Znate li da je ispod mosta na Adi bila poslednja ili prva, kako god hoćete, odbrana Beograda 1915. godine, trećepozivci su tu izginuli na Adi Ciganliji. Pa da srušimo most na Adi? Znate li da na kolubarskim kopovima, koliko je iskopano mučenika koji su izginuli u Kolubarskoj bici, pa je ekshumirano i odneto u crkvu u Lazarevcu? Treba li da ukinemo i te kopove? Nema stope ove svete zemlje gde neko svojom glavom nije platio za našu slobodu. Ali nemojmo da te svete kosti koristimo za naše nedostojne političke igre i prepucavanje“, rekao je Vulin.
Jovanović je odgovorio Vulinu da se ubistvo Radića nije desilo u sadašnjem zdanju Doma Narodne skupštine. Jovanović je poručio da kostima vojnika sa Cera, za koje je rekao da su zakopane u dolini Jadra, „ne trguje“ i poručio predstavnicima vlasti da će litijum kopati „samo preko njega mrtvog“
Sve urađeno za poljoprivrednike, za nekoliko dana izmene Zakona o podsticajima
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je danas da je Vlada Srbije učinila sve za poljoprivrednike i dodao da će se to videti i za nekoliko dana kada se u parlamentu bude vodila rasprava o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljopirvedi i ruralnom razvoju.
„Za poljoprivrednike smo učinili apsolutno sve što su tražili, sve i jedno obećanje smo ispunili i to ćete videti i za nekoliko dana kada budete imali prilike da raspravljate i da glasate o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima. Tada će se videti ko govori istinu a ko ne, ali što se tiče ovog hibridnog rata i specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije, pre svega protiv predsednika Aleksandra Vučića, to je nešto drugo,“ rekao je Martinović u Skupštini Srbije reagujući na ocene opozicije koje je nazvao hibridnim ratom.
Prema njegovim rečima, građani Srbije i naši poljoprivredni proizvođači će tada moći da vide da li smo ispunili ili nismo ispunili obećanja koja smo dali.
Dakle, ispunili smo apsolutno sva obećanja, rekao je ministar komentarišući navode opozicije i poslanice DS Dragane Rakić da targetira poljoprivednike koji su u pravu da država ne brine o interesima građana.
Martinović je podsetio da je i premijer Miloš Vučević primio sve predstavnike udruženja koji su tražili razgovor.
Tvrdi da pojedinici koji se maskiraju kao udruženja poljoprivrednika ili ekologa rade po nečijem nalogu.
„U pitanju je hibridni rat i ti neki su pošto ne smeju da krenu u otvoreni rat našli Miletu Slankamenca i neke poslanike da rade proiv spostvene drzave“, naveo je ministar.
On je zbog reakcije opozicije na njegovu izjavu da se paor Slankamenac bavi poljoprivredom tako što „ima tri saksije cveća u stanu“, naglasio da ljudi treba da znaju da pojedinci koji se predstavljaju kao Inicijativa za opstanak srpske poljoprivede, nemaju nikakve veze sa poljoprivredom.
Slankamenac je, kako kaže Martinović, portir u Zavodu u Novom Sadu i našao se da drži opelo srpskoj poljoprivredi.
Njega nema u registru eAgrara, rekao je Martinović i dodao da je cilj hibridnog rata da se Srbija zaustavi u ekonomskom razvoju, da ne bude ekonomski lider u regionu, da se sabije u crnu zemlju.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević citirao je reči Đorđa Balaševića – neko to odozgo gleda sve i naglasio da je razlika između aktuelne i bivše vlasti u tome što nikada ne bi potpisala da se poljoprivredno zemljište pretvori u rudno.
„To je razlika između vas i nas, rudarenje ne donosi ništa dobro Srbiji, nećemo dozovoliti da deca Srbije žive 20 godina kraće da bi neko uzeo novac. Preispitajte sebe“, rekao je Milivojević i poručio možete da potpišete, ali Srbija ne da da se kopa.
Predsednica parlamenta Ana Brnabić je reagujući na to pitala – zašto su onda dali 2004. istražna prava Rio Tintu.
Poslanik Dušan Radosavljević iz koalicije Novi DSS-POKS (NADA) poručio je da u Mačvi i Jadru nema glave na ramenima koja će dozvoliti rudarenja.
I Mačva i Jadar će bratniti najvsetije, braniće i svoju vodu, jer brinu o budućnosti, rekao je Radosavljević iz Mačvanskog Prnjavora.
Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov izrazio je nezadovoljstvo što bivši član SPO danas priča drugačiju priču o litijumu i prstom preti, kako ljudi neće Rio Tinto.
„Odakle imovina Rio Tintu, ko je prodao ili su oteli, videli su da šupa vredi 250.000 evra i prodali je i onda velika poruka nećete kopati. Oni nama brane nešto sto ne znamo ni da li će se desiti, možda bude ili ne u zavisnosti šta kaže struka. Tada im je sve bilo potaman, samo da su bili na vlasti, a sada prete prstom, dakle dok ne budu stručnjaci rekli da li je to bezbedno za ljude i živontu sredinu ne znamo da li će se raditi ili ne“, rekao je Jovanov.
IZVOR:RTV
Be the first to comment