Ove godine 1. maj, Međunarodni praznik rada, radnici širom Srbije dočekuju u vanrednom stanju, u nehumanom karantinu, represiji, depresiji i strahu sa pitanjem – šta će biti sutra, hoće li teret pandemije pasti isključivo na njihova leđa, saopštavaju predstavnici Udruženih sindikata Srbije „Sloga“.
Na žalost, od samog početka izbijanja pandemije virusa Covid -19, kompletna epidemiološka situacija pokazala je sve tragične posledice i rizike po živote ljudi i celokupnog sveta rada u Srbiji. Neoliberalna ekonomska politika štednje, koju aktuelna vlada godinama protežira pokazala je slabost u nedostatku infrastrukture i nedovoljnog ulaganja u zdravstveni sistem, uz ozbiljan nedostatak zdravstvenog osoblja“, navodi se u saopštenju Sloge.
U ovom sindikatu smatraju da se naročito istakla naklonost aktuelne vlasti prema stranim investitorima koji Srbiju i njen radni narod doživljavaju i tretiraju „isključivo kao ogromno polje jeftine radne snage i profita, jer se pokazala užasno lošom i pogubnom po naše radnike, koji su u vreme pandemije otpuštani ili ucenjivani da rade suprotno stavovima koje je zdravstvena struka propisala“.
Sloga ocenjuje da su i vlast i struka tokom pandemije bili „nemi na radničke vapaje iz niške i leskovačke Jure“, ali i drugih firmi i državnih ustanova, ćuteći o problemima dopuštali su njihovu najgrublju eksploataciju, hapšenje i progon sindikalnih aktivista, dok sa druge strane ta ista „struka čvrsto stoji na stanovištu da se narod drži i dalje u policijskom karantinu od 60 sati, bez razložnog objašnjenja i logike“.
Be the first to comment