Sporno skladište u Vrčinu – firma tvrdi da otpad nije opasan, meštani strahuju

Pre četiri meseca građani Vrčina su prvi put protestovali zbog otvaranja skladišta farmaceutskog otpada u njihovom naselju.

Krajem januara Ministarstvo zaštite životne sredine dalo je saglasnost za prenamenu poslovnog objekta iz skladišta metalne galanterije u skladište opasnog otpada, ali je sredinom februara izdalo rešenje da se studija o proceni uticaja prenamene objekta na životnu sredinu preispita.

To je zahtevala Opština Grocka jer prilikom izdavanja saglasnosti nije uzet u obzir novi plan regulacije.

Preispitivanje studije zbog novog urbanističkog plana

Direktorka firme za skladištenje otpada Slavica Perunović kaže da su obavešteni da je preispitivanje studije o proceni uticaja zatraženo zbog usvajanja novog urbanističkog plana.

„Kako smo se konsultovali u firmi sa obrađivačem ove studije, taj deo koji je pod razmatranjem nije ni blizu našeg objekta, tako da mislim da nema nikakvog uticaja da bi imali osnova da menjaju studiju. Čekamo odgovor Ministarstva“, ističe Perunovićeva.

Građani su više puta protestovali zbog ovog skladišta jer su, kako tvrde, zabrinuti za bezbednost i zdravlje ljudi, budući da se u neposrednoj blizini nalazi istureno odeljenje osnovne škole, vrtić, ali i kuće. Nenad Tanasković živi pored skladišta.

„Ne bih ni saznao da nisu se okupile komšije tu, njih tridesetak, od njih sam čuo. Zvao sam vlasnika hale, rekao je da je reč o nekim lekovima i da ga nisu kontakirali pre toga. Ja sam iz grada došao ovde da bi imao prirodu, mir“, ispričao je prošlog oktobra za RTS Tanasković.

U firmi tvrde da se objekat nalazi u privrednoj zoni i da imaju dozvolu za skladištenje otpada koji nije opasan.

Lekovi, dečja hrana, neiskorišćeni špricevi

U skladištu se trenutno nalaze lekovi kojima je istekao rok trajanja, dečja hrana, medicinska sredstva koje koriste stomatolozi, pa i neiskorišćeni špricevi. Sve je to otpad koji nije opasan, a ima ga oko sto tona.

Plan je da se ovde skladišti farmaceutski otpad, ne medicinski i ne eksplozivni, zapaljivi i radioaktivni, kako se govorilo u javnosti, tvrdi direktorka firme.

„I to farmaceutski otpad koji može da potiče iz fabrika, iz veledrogerija. To je roba koja se inače nalazi u skladištima i po centru grada, samo što je ona proglašena otpadom iz razloga što je možda istakao rok trajanja. Isto je spakovana. Farmaceutski otpad koji može da potiče iz apotekarskih ustanova i zdravstvenih ustanova, domova zdravlja, bolnica, tako da apsolutno nikakve opasnosti nema po stanovništvu, ni po okruženju“, tvrdi Slavica Perunović.

Prikupljanje, pa izvoz

Nakon što prikupe određenu količinu otpada, izvoziće ga u Beč na uništavanje, kažu u ovoj firmi. Inače, upravljanje famarceutskim otpadom regulisano je pravilnikom iz 2019. godine.

„Direktni uticaj, kada se ne zbrinjava u skladu sa pravilnikom i zakonom, može doći do zloupotrebe farmaceutskih preparata, lekova, vakcina i svega ostalog što spada u tu kategoriju. Indirektno, kada se odlaže a da nije u skladu sa pravilnikom i zakonom, može uticati na kontaminaciju zemljišta, vazduha, posebno voda i atomnih voda jer samim kontaktom sa vodom on se razlaže i ulazi u podzemne vode i vodotokove i samim tim onda se vraća u lanac ishrane i može izuzetno negativno uticati, posebno antibiotici“, objašnjava Bojan Sudarev, predstavnik Udruženja za hemiju Privredne komore Srbije.

Svako u nekoj fioci ima kutiju sa lekovima kojima je istekao rok trajanja. Iako je pravilnikom regulisano da u apoteke takve lekove možemo da odnesemo, većina ih ne prima, jer nemaju novca do organizuju skladištenje i uništavanje. Zbog toga takvi lekovi najčešće završavaju u kontejnerima.