Šta su kandidati za predsednika Hrvatske poručili o Srbiji i ćirilici; Vučić: Nije ohrabrujuće

EPA (ANTONIO BAT)
ZAGREB,BEOGRAD –

Kandidati za budućeg predsednika Hrvatske, koji su na HRT-u imali priliku da razmene različita mišljenja, imali su različite stavove o tome da li Srbiji treba blokirati ulazak u EU, ali i da li treba postaviti ćirilične table u Vukovaru.

EPA (ANTONIO BAT)

Aktuelna predsednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je sinoć da će Hrvatska insistirati na ispunjavanju svih kriterijuma za Srbiju, koja, kako je rekla „mora da se suoči sa svojom prošlošću“ i da ne vraća Drugi svetski rat nego „da doživi katarzu onoga što su uradili Hrvatskoj i drugim susedima“.

„Apsolutno ću insistirati na pronalasku nestalih pre ulaska u EU“, rekla je Kitarović.

Miroslav Škoro je rekao da neće dići ruku za ulazak Srbije dok se ne reše pitanja nestalih, granice, ratne odštete, kulturnog blaga i arhiva koji se nalaze u Beogradu, preneo je sinoć HRT.

Zoran Milanović kazao je da je pitanje da li Hrvatska ima interes da to uradi.

„Sa članicama bivše Jugoslavije u robnoj razmeni imamo 30 odsto izvoza. Jedno je Vučić, drugo je Srbija“, rekao je Milanović.

Ivan Pernar je kazao je da ne mrzi ni Srbe ni Srbiju i da ih smatra bratskim narodom, već da se protivi ulasku Srbije u EU iz ljubavi prema njima, jer to može da dovede do „demografskog sloma i ekonomskog uništenja“.

Dalija Orešković smatra da Hrvatska treba da se pita o ulasku Srbije u EU jer njenom političkom scenom upravljaju iste strukture kao i u Hrvatskoj.

Anto Đapić rekao je da je srpska politika nepromenjiva prema Hrvatskog od rata do danas i da o ulasku Srbije treba da se pita narod u Hrvatskoj na referendumu.

Jedno od pitanja za predsedničke kandidate bilo je i da li treba postaviti ćirilične ploče u Vukovaru, a Grabar Kitarović se upitala zašto se forsira ćirilica pre zadovoljenja pravde i dodala da prvo treba rešiti kažnjavanje ratnih zločinaca, pa onda govoriti o ćirilici.

Miroslav Škoro je rekao da stanovnivi Vukovara o tome moraju da odluče, dok je Zoran Milanović istakao da je to pitanje idealan teren za trgovce mržnjom i da je to pre svega pitanje zakona i vladavine prava.

Anto Đapić smatra da je ćirilica provokacija koja traje godinama i da će taj problem rešiti promena Ustava, a Dalija Orešković da to nalaže Ustav i da će postavljanje ćiriličnih tabli naučiti mlade da poštuju druge kulture.

Svih 11 kandidata odgovaralo je na različita pitanja, između ostalog i o odnosu prema BiH i migrantima i zaštiti granica.

Vučić: Nije bilo naročito ohrabrujuće

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da ono što je čuo tokom sinoćnje televizijske debate predsedničkih kandidata u Hrvatskoj, nije bilo naročito ohrabrujuće i primetio kako su se dva od šest osnovnih pitanja koja su im postavljena ticala Srba, Srbije i ćirilice.

Vučić je to rekao u razgovoru sa novinarima vozeći se novom deonicom autoputa, Surčin – Obrenovac, a na konstataciju da su opet on i Srbija u Hrvatskoj glavna meta sučeljavanja tamošnjih predsedničkih kandidata.

„Gledao sam to, a dva od šest osnovnih pitanja, a nije to slučajno, tiču se Srba, ćirilice ili Srbije. Hteo sam to da vidim profesionalno i mogao bih da vam kažem koga vidim u drugom krugu, a koga kao pobednika. Ali, ako bih to rekao drugima bih omogućio da se približe. To je bilo toliko očigledno“, rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da ono što je mogao da čuje nije bilo naročito ohrabrujuće.

Istakao je da je srećan zbog toga, jer bi, kako kaže, u Srbiji u 60 pitanja koja bi eventualno bila postavljena, jedno možda, i to uopšteno, bilo o situaciji u regionu, a posebno o Hrvatskoj nijedno, što, kaže, mnogo dobro i lepo govori o Srbiji.

Dodao je da je Hrvatska u ekonomskom smislu ispred Srbije, ali da se polako približavamo, a da u deceniji koja dolazi možemo u tom smislu sasvim da im se približimo, jer uveliko smanjujemo tu razliku.

IZVOR:RTV

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*