Stočari su zabrinuti zbog niske otkupne cene svinja. Kilogram žive mere je u poslednih nekoliko meseci u konstantom padu na šta utiču smanjena kupovna moć i epidemija Kovida 19. Primera radi na farmi „Stari Tamiš“ u Pančevu kilogram žive mere se kreće od 150 do 155 dinara, što je znatno manje nego ranijih godina.
Sagledavajući aktuelnu situaciju u uzgoju svinja u Srbiji i nisku otkupnu cenu prof. dr Vitomir Vidović, renomirani stručnjak za ovu oblast ne samo kod nas nego i u regionu, kao glavni razlog navodi činjenicu da je Kina, vodeći svetski kupac mesa, zaustavila uvoz.
„Poznato je da Kina ima svojih preko 500 miliona svinja. U 2018. kineske farmere je zadesila afrička kuga svinja pa su bili prinuđeni da usmrte preko 200 miliona svinja , od čega preko 2 i po miliona krmača. Tako su došli u situaciju da kao veliki potrošači svinjskog mesa, čak 30 kg po glavi stanovnika, ne mogu da zadovolje ni približne potrebe. Zbog Kovida 19 zaustavljen je uvoz svih vrsta mesa u Kinu“, navodi Vidović i dodaje da je takva situacija rezultirala viškom svinjskog mesa u Evropi.
„Ne treba zanemariti ni činjenicu da je došlo do zastoja u oblasti turizma, što se može smatrati još jednim ozbiljnim razlogom za ovakvu situaciju . Zato je cena svinja u Srbiji sa 170 dinara pala na 150 – 155 dinara za kilogram žive mere“, sagledava dr Vidović.
Ovaj renomirani stručnjak još ukazuje na to da su svinjsko i živinsko meso berzanska roba , da su na slobodnoj trgovini i da sa proizvodnjom te dve vrste mesa u razvijenim zemljama institucije nemaju gotovo ništa. To praktično znači da se farmeri sami organizuju u svoje asocijacije , imaju svoje institute koje sami finansiraju, poput instituta za genetiku, veterinu, ishranu, tehnologiju… Kada je reč o daljim tendencijama, Vidović kaže da će cena ostati na sadašnjem nivou i verovatno neće se neće smanjivati.
„Malih farmera u Srbiji ima mnogo. Njima bi trebalo da se ustupi jedna klanica , podsećam da smo mnoge od njih ugasili, nekada smo imali 13 izvoznih klanica. U tom slučaju, a to bi bila vrsta čvrstog ugovora, ne bi bila potrebna pomoć države u tolikoj meri, kroz robne rezerve, i tako bi se državna kasa punila. Dakle ceo koncept bi se menjao i bila bi to izvozno orijentisana proizvodnja“, kaže Vidović.
Srbija je nekada imala milion i sto hiljada krmača, danas je to oko dve stotine i pedeset hiljada. Imamo kapacitete da odgojimo 30 do 35 miliona prasadi do 30 kilograma.
Stopiranje dozvola uvoza svinja na 60 dana je mera kratkog daha, ocenjuje Vidović i apeluje na državu da zaustavi uvoz mesa, naročito onog sečenog, koje je sumnjivog kvaliteta.
IZVOR:RTV
Be the first to comment