Tajni sastojci za duži život

Alamy

Svega šačica gradića na svetu ima stanovnike izuzetne dugovečnosti. Šta je to u vezi sa načinom života u njima što može da poveća naše šanse da doživimo stotu?

Jedan je grad okružen tropskom šumom i plažama popularnim među surferima, dva su krševita ostrva u tirkiznima vodama Mediterana, četvrti se nalazi na repu japanskog arhipelaga, dok je poslednji gradić u Kaliforniji a ime mu znači „prelepo brdo“.

Na prvi pogled, ne izgleda da ima previše veza između ovih pet lokacija – Nikoja u Kostariki, Sardinija u Italiji, Ikarija u Grčkoj, Okinava u Japanu i Lomda Linda u Kaliforniji.

Raspršene su po različitim kucima sveta i ne bi mogli da izgledaju drugačije.

• Superhrana koja produžava život
• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultra-prerađena hrana
• Redovno vežbanje dobro za mentalno zdravlje

Ali ako neko želi da živi dugim i zdravim životom, ovo su verovatno pet najboljih mesta na kojima biste mogli da se rodite.

To su takozvane Plave zone, gde su šanse ljudi da dožive stotu deset puta veće od američkog proseka.

Izraz „Plava zona“ potekao je od italijanskog epidemiologa Đanija Pesa i belgijskog demografa Mišela Pulena, koji su istraživali stopu smrtnosti na Sardiniji.

Obeležavajući visoku dugovečnost plavom bojom ranih 2000-tih, oni su otkrili grozd izrazito visokog životnog veka u pokrajini Nuoro na tom ostrvu.

Radeći sa američkim novinarem Denom Betnerom, od tada su identifikovali šačicu drugih oblasti širom sveta – što je bio rad koji je 2008. godine izrodio bestseler knjigu na ovu temu.

Narednih 12 godina, mnogi naučnici nastavljali su istraživanje Plavih zona, sa mnogim intrigantnim hipotezama o tome šta bi moglo da objasni dugovečnost u tim oblastima.

Lutrija životnog veka

Pogledajmo prvo pobliže opšte obrasce. Kako je Betner objasnio u svojoj originalnoj knjizi, načini života ljudi u svim Plavim zonama imaju određene zajedničke karakteristike.

Prva je ishrana. Naročito u prošlosti, mnogi ljudi u Plavim zonama obično su jeli umereno. Na Okinavi, na primer, stariji ljudi slede drevno pravilo „Hara hači bu“ – jesti samo dok želudac nije 80 odsto pun.

Prema naučnim studijama, to znači oko 10 odsto kalorija manje nego što su aktuelne preporuke za prosečnu odraslu osobu.

I čini se da to usporava starenje.

Dugoročne studije na životinjama koje je sprovela Rozalin Anderson, koja istražuje metabolizam i starenje na Univerzitetu u Viskonsinu, pokazala je da makaki majmuni slede sličan režim ishrane „ograničen u kalorijama“ i oni imaju izrazito manji rizik od bolesti povezanih sa satrenjem kao što su rak, dijabetes i srčane bolesti.

Oni čak izgledaju mlađe – krznu makakija trebalo je duže vremena da posedi, na primer.

• Da li se crveno meso na velika vrata vraća u jelovnik
• Super hrana budućnosti: Pet jela koja su dobra za vas i za planetu

Ne razumemo još do kraja mehanizam koji stoji iza ovih efekata, mada ograničavanje kalorija deluje kao da smanjuje nagomilavanje toksičnih slobodnih radikala koji su obično posledica našeg metabolizma i koju mogu da oštete naše ćelije.

Neki naučnici tvrde da telo takođe doživljava smanjeni unos kalorija kao veoma blagi stres, što preusmerava njegovu signalizaciju na to da se usredredi na održavanje ćelija – umesto, na primer, na stvaranje novog tkiva.

Prema Didahaliju Govindaradžu, genetičaru sa Harvarda u Bostonu, u Masečusetsu, to smanjuje rizik od formiranja štetnih mutacija u našoj DNK, što bi moglo da dovede do bolesti kao što su rak.

„Čini se da ograničavanje kalorija smanjuje oštećivanje DNK i unapređuje popravku DNK“, kaže on.

„A integritet genoma izgleda kao redovna karakteristika među stogodišnjacima.“

Osim što je prilično oskudna, ishrana u Plavim zonama uglavnom se zasniva na bilju, što može da doprinese boljem zdravlju srca.

izvor: DANAS