U Đurđevim stupovima u Beranu ustoličen vladika Metodije

Poželevši dobrodošlicu svima u manastir Đurđevi stupovi, kako je rekao, svetinju Nemanjićku, u „ovoj zemlji u koji su duboki koreni Vasojevića, u zemlju iz koje je iz tih korena izraslo stablo sa bogatom krošnjom i plodovima stablo koje je definisano najuzvišenijim duhovnom, ali i nacionalnim dometima narod, a koji pripada SPC i srpskom pravoslavnom narodu“.

U suštini, poručio je, to znači da su svesni samih sebe, koji poznaju ko su, šta su, koji znaju odakle su i koji znaju koji im je cilj.

„Ali baš zato bivaju kao narod jevanđelski i hrišćanski sposobni da mogu u istoj meri i na isti način kako poštuju sebe da prepoznaju vole i poštuju drugog…bilo da se radi o žiteljima i građanima jedne te iste države i bez obzira kojem narodu pripadaju, da li su Bošnjaci, Crnogorci ili Hrvati…“, rekao je patrijarh.

Oni su, poručio je da su oni otvoreni za drugog i drugačije, čak i kada se na drugi način mole Bogu.

Ponovio je da „u Crkvi nema granica, nema ništa pojedinačno, sve je saborno i sve je pozvano i kada je izvan granica Crkve da se u bogu sabere i prepozna kao jedno i jedinstveno“.

Patrijarh je istakao da Crkva nije tu da rešava socijalne i druge, pa i političke probleme i da bi učestvovala u raspravama i nadmetanjima u tome ko je u pravu.

„Crkva je celina, Crkva je saborna sve što se ne razume međusobno, sve ono što se zamera jedno drugom i suprotstavlja jedno drugom, u Crkvi Hristovoj u Bogu ima šansu da se susretne i da bude jedno“, naveo je poglavar SPC.

Ukazao je da naročito postoje oni koji ne razumeju šta je Crkva, koji misle da je to, kako je rekao, politička partijska organizacija.

„Oni koji misle da su Crkva kao i oni u najmanju ruku su se prevarili i prevareni su, ali imaju šansu da u Hristu pronađu sebe, a to je opet stvar njihova i njihovog odnosa sa Bogom“, rekao je Porfirije.

Istakao je da Crkva nema ambicije, jer ako ima, kaže, izdaje sebe, onda nije Hristova i ona, kazao je, ne može da zameni bilo koju političku stranku.

Poručio je da je Crkva u ovom svetu zbog toga što je religijsko biće, koje ima najsuštastveniju potrebu za Bogom, svesna da ima svoj početak, ali neće imati svoj kraj.

Metodije:Budimo jedinstveni, svi smo jedni drugima potrebni

Episkop budimljansko-nikšićki Metodije danas je, po ustoličenju u manastiru Đurđevi stupovi, pozvao na jedinstvo i poručio da reč identitet ima moralno i duhovno nasleđe, kao što ga ima i nacija.

„Da bi se savladala današnja duhovna kriza potreban je povratak izvornim duhovnim korenima. Sve što postoji dar je ljubavi, polazna tačka hrišćanske vere je ljubav jer jedino ona nikad ne prestaje“, rekao je episkop Metodije u pristupnoj besedi.

Pozvao je verni narod i sve građane da, kako je rekao, uzrastaju i podižu mir i krst prvo u sebi, jer „gradeći mir u sebi istinski ćemo ga graditi i izvan sebe“.

Njegova obaveza je, kazao je, da propoveda delo prethodnika i da nastavi njihovim putem.

„Ovaj žezal od zlata koji danas primam upravo je krst koji treba nositi. Podizati krst i pevati o Hristovoj pobedi znači verovati u Hrista. Crkva u sebi nosi budućnost sveta i svakome od nas nosi put prema budućnosti…“, rekao je vladika.

Istakao je da veličinu i snagu jedne zemlje i naroda ne čine brojnost populacije i njena veličina, već veličina duha koji u tom narodu obitava.

„Svima upućujem poziv na jedinstvo, svi smo jedni drugima potrebni. Gradimo mir i podižimo krst ljubavi najpre u sebi, pa gradeći mir u sebi gradićemo ga i oko sebe. Ostavimo obmane i sujete ovoga sveta….“, naveo je vladika.

Zahvalio je Svetoj sabornoj apostolskoj Crkvi i istakao da sa velikom radošću blagodari onog iz čijih ruku prima ovaj, kako je kazao, arhijerejski žezel.

„U ovom trenutku želim reći molite se za mene kako bih još više ljubio Gospoda i kako bi vas, povereni mi narod, ljubio još više…“, naveo je i dodao:

„U Crkvi je svako delo saborno i svi su odgovori za sve i svi su prizvani da budu svedoci i nosioci Božje svetosti…“.

Prisustvovalo hiljade građana,  Krivokapić, ministri, poslanici …

Metodije je izabran za episkopa budimljansko-nikšićkog na Svetom arhijerejskom saboru SPC u maju ove godine.

Liturgiju je služio patrijarh Porfirije, uz saslužanje više od dvadeset arhijera, zajedno sa mitropolitom crnogorsko primorskim Joanikijem, uz sasluženje episkopa.

Izvor: Eparhija budimljansko-niksicka

Pred početak ceremonije, vladika Metodije je dočekivao zvanice i goste.

U manastir su stigle kolone vozila sa istaknutim trobojkama iz Plava i Murine i drugih gradova Crne Gore i brojni verni narod i građani iz više gradova Crne Gore i Srbije.

Juče popodne u manastiru Đurđevi stupovi organizovan je doček patrijarha Porfirija, koji je prvi put u Berana od izbora na tu funkciju i drugi u Crnu Goru.

Ustoličenju vladike budimljansko-nikšićkog Metodija u manastiru Đurđevi stupovi prisustvovali su i premijer Zdravko Krivokapić sa ministrima, brojni poslanici i gradonačelnici Nikšića, Budve, Kotora.

Prisutni su poslanici stranaka vladajuće većine – Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore.

Od ministara ceremoniji su prisustvovali ministarka prosvete, nauke, kulture i sporta Vesa Bratić, ministri Milojko Spajić i Aleksandar Stijović i ministar Ratko Mitrović.

Biografija vladike Metodija

Vladika Metodije (ime po rođenju Ljubiša) Ostojić rođen je 1. aprila 1976. godine u Sarajevu, od pravoslavnih roditela Milinka i Dragice (rođene Milićević) kao treće dete.

Osmogodišnju školu i prva dva razreda gimnazije završio je u Sarajevu odakle se usled ratnih zbivanja sa porodicom preselio u Podgoricu, gde je dovršio gimnazijsko školovanje.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, 2001., a godinu kasnije došao je u Cetinjski manastir, gde je zamonašen 11. jula 2004. godine sa imenom Metodije (po Svetom Metodiju Slovenskom).

Za namesnika Cetinjskog manastira postavljen je 1. februara 2010. godine, a u čin arhimandrita je rukoproizveden na Petrovdan 2013. , kada je i diplomirao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Svetog Vasilija Ostroškog u Foči, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, sa diplomskim radom na temu „Vaspitni značaj monaštva“.

Magistrirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2015., a akademsku 2016/17. godinu proveo je na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu, gde je učio grčki jezik i doktorirao na Teološkom fakultetu tog Univerziteta.

Za episkopa budimljansko-nikšićkog izabran je na ovogodišnjem majskom Saboru SPC, održanom u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Otac Mijailo Backović uoči ustoličenja vladike Metodija kaže da je velika radost to što je on naslednik mitropolita Joanikija, koji je iz temelja obnovio Eparhiju budimljansko-nikšićku.

Izvor: Eparhija budimljansko-niksicka

On kaže da je svaki susret sa vladikom Metodijem velika radost i da „grli svakog čoveka sa kojima se sretne“, te je uz njega, kako kaže, i sam bolji čovek.

Osvrnuo se i na reakcije koje je u delu javnosti izaz

vao nedavni skok padobranom vladike Metodija na Kapinom polju u Nikšiću.

„Nema bojazni, jer šta god da vladika Metodije radi, to radi profesionalno, pa tako i taj skok padobranom, koji je izazvao buru reakcija i glasina koje idu čak i dotle da kažu da je naš vladika učestvovao u ratu u Sarajevu. Mi Srbi smo nebeski narod pa je prirodno da se, i fizički, ponekad spustimo sa neba“, rekao je u šaljivom tonu otac Mijailo za Rado Svetigora.

Ističe da vladika Metodije voli sport, a spuštanje padobranom je, kaže, pre svega sport.

Manastir Đurđevi stupovi je pet puta spaljivan i obnavljan

Manastir Đurđevi stupovi kod Berana, u kojem se održava ceremoni

ja ustoličenja izabranog mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija, je spomenik države Nemanjića i imao je kapitalnu ulogu u očuvanju nacionalne svesti, jedinstva srpskog naroda i širenju kulture na prostoru severa Crne Gore.

Podignut je 1213. godine i zadužbina je gospodara Budimlja, župana Stefana Prvoslava, sina Velikog župana Tihomira, a sinovca Stefana Nemanje.

Godine 1219. u Đurđevim Stupovima je Sveti Sava osnov

Izvor: Printscreen, TVCG

ao jednu od prvih sedam episkopija – četvrtu po redu, o čemu se u zapisu kaže: „Četvrtago vladiku postavi Sveti Savo u Budimlju u hram Svetoga Georgija“.

Zahvaljujući ulozi Budimljanske eparhije, sve do polovine XVII veka na ovim prostorima nije bilo islamiziranja stanovništva.

Đurđevi stupovi poznati su i po tome što je u njima 1857. godine doneta odluka o ujedinjenju Vasojevića sa Crnom Gorom.

Jedan je od manastira u Crnoj Gori koji su u prošlosti imali ulogu duhovnog centra oslobodilačke borbe protiv turskih osvajača.

Od 2001. godine, manastir je sedište Eparhije budimljansko-nikšićke. Po ustrojstvu je muški opštežiteljni manastir.

Crkva je posvećena Sv. velikomučeniku Georgiju.

Manastir je u prošlosti pet puta spaljivan i razaran, ali isto toliko puta i obnavljan.

Manastir je početkom avgusta 2013. obeležio osam vekova postojanja, a pokojni mitropolit Amfilohije je tada rekao da taj crkveni kompleks pokazuje vrednost zadužbine Nemanjića i vere naroda u hrišćanske svetinje.

„Manastir je nosio krst, koji je i nosio narod ovog podneblja. Raspeće naroda kroz vekova je bilo i raspeće manastira. Đurđevi stupovi su pet puta rušeni i paljeni za vreme turske okupacije“, podsetio je tada mitropolit Amfiloije.

Tadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović je kazao da je manastir Đurđevi stupovi simbol slobode, a time što je pet puta obnavljan poslao je večnu poruku neuništivosti.

„Manastir je i simbol kulturne vrednosti ovog kraja Crne Gore, kao i veze sa ostalim delovima naše države“, rekao je Vujanović i istakao da „manastir nosi i simboliku bliskosti Srbije i Crne Gore, odnosno dva stara i bratska naroda srpskog i crnogorskog“.

Tada episkop Joanikije, koji je do izbora za mitropolita crnogorsko-primorskog u manastiru stolovao dve decenije, rekao je da je malo manastira koji su u prošlosti stradali kao što je Đurđevi stupovi, ali je njegova veličina u tome što je svaki put ponovo obnavljan.