U Srbiji godišnje nestane 2.000 ljudi

BEOGRAD –

Predstavnici Fondacije Tijana Jurić upozorili su danas, povodom Međunarodnog dana nestalih, da u Srbiji svakodnevno u proseku nestane troje ljudi, što je kako navode, zabrinjavajuća statistika.

Procena je da u Srbiji godišnje nestane između 1.500 i 2.000 ljudi, naveli su predstavnici Fondacije koja se bori da Srbija dobije javni registar nestalih u želji da se i celo društvo aktivno uključi u potragu za njima.

trgovina ljudima nasilje

U registru koji postoji evidentirana su samo imena 75 nestalih osoba u Srbiji, navodi Fondacija i dodaje da uprkos svim ozbiljnim podacima, koji su saopštili policija nikada nije precizirala broj nestalih niti je napravila registar nestalih.

„To su nečije majke, sestre, očevi, dede, sinovi, ćerke…

Ljudi nestaju iz raznih razloga – namernih, nenamernih, prisiljenih“, navode.

Iz Fondacije podsećaju da uzroci za nestajanje ljudi i dece mo gubiti anksioznost, depresija i druge mentalne bolesti, demencija, beskućništvo, nasilje u porodici, prirodne katastrofe ili zločin.

Fondacija ocenjuje da zbog sve nije dovoljno da se o nestalima govori samo na Međunarodni dan nestalih jer ti ljudi ne smeju biti zaboravljeni.

Dodaju da će se danas premijerno emitovati spot koji je napravila Fondacija pozivajući i institucije i društvo da ovom problemu pristupe sistematično i sa dozom ozbiljnosti koja do sada nije bila vidljiva.

Registar bi u budućnosti bio od velikog značaja jer bi se čitavo društvo moglo aktivno uključiti u potragu, samim tim što bi javnost imala saznanja da je neka osoba nestala.

I ne samo to, država bi time i institucionalno pokazala empatiju i razumevanje ka porodici nestale osobe, a ne kao do sada, gurala pod tepih problem i puštala porodice da se sami nose sa gubitkom.

Davidović: Netačni podaci Fondacije Tijana Jurić

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije demantovalo je danas navode Fondacije „Tijana Jurić“ o broju nestalih u zemlji i ocenilo da njen registar nestalih nije verodostojan i da se na njemu nalazi dosta netačnih podataka.

Načelnik Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminala UKP-a Milan Davidović naveo je u saopštenju za javnost da je prilikom provera ustanovljeno da za 14 lica nikada nije prijavljen nestanak MUP-u Republike Srbije.

On je naveo da je na sajtu „Nestali Srbija“ navedena osoba koja je boravila u ekstradicionom pritvoru, zatim lice koje je pre 20 godina otišlo za Italiju i još jedno lice koje je pre 32 godine otišlo u Nemačku, gde živi i radi.

Davidović dodaje da se na istom sajtu nalazi devet lica koja se vode kao nestali, a za kojima su potrage obustavljene jer su njihova tela pronađena ili su proglašeni mrtvim, kao i 11 lica koja se vode kao nestala a u međuvremenu su pronađena i za njima su obustavljene objave.

On je istakao da Ministarstvo unutrašnjih poslova brine o svakom građaninu Republike Srbije, čija je bezbednost apsolutni prioritet i da se sve čini da se „svako dete i svaka odrasla osoba osećaju sigurno i bezbedno – kako kod svoje kuće tako i na ulici“.

„Važno je praviti razliku između odlazaka od kuće i krivičnog dela otmica. Otmice su izuzetno retke u našoj zemlji i policija ih efikasno rešava, promptno i bez odlaganja“, dodaje se u saopštenju.

Davidović je naveo da se „često, nažalost, u javnosti govori o ogromnom broju nestalih, punoletnih građana, a koja apsolutno ne odgovara istini“, čime se „stvara lažni osećaj nesigurnosti i građani se dovode u zabludu“.

„Kada je reč o nestancima odraslih, radi se uglavnom o osobama koje su od svojih kuća otišle svojom voljom i ne žele da budu javno eksponirane na bilo koji način. Među njima ima i dementnih lica, psihički obolelih, osoba koje žele da napuste svoje partnere, ili pak stupaju u bračne i vanbračne zajednice. Stavljanje takvih ljudi u nekakav javni registar je jednako kršenje njihovog prava da odu od svoje kuće, pošto na to imaju apsolutno pravo i policija u tome ne može da ih spreči“, naveo je Davidović.

„Apelujemo na građane da svaki nestanak maloletnog ili punoletnog lica prijave policiji, koja će odmah i hitno preduzeti sve neophodne mere i radnje iz svoje nadležnosti u saradnji sa nadležnim tužilaštvom. Kao što sam rekao, bezbednost i sigurnost svakog građanina za nas je apsolutni prioritet”, naglasio je Davidović.

Veritas: Porodice nestalih da otvore zahtev za istragu

Sudbina 10.025 ljudi nestalih tokom ratova na području bivše Jugoslavije i dalje je nerasvetljena, a sa područja Hrvatske 1.975, saopštio je danas Veritas povodom Međunarodnog dana nestalih, na osnovu podataka Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.

„Međunarodni dan nestalih prilika je da se javnost podseti na patnju i bol porodica nestalih, ali i za poziv familijama da izvrše i svoju obavezu – otvore zahtev za traženje i daju krv za DNK, bez čega nema uspešne potrage“, navodi Veritas u saopštenju.

U Hrvatskoj je oko 400 neidentifikovanih posmrtnih ostataka, za koje i Hrvatska tvrdi da pripadaju srpskim žrtvama i koje ne mogu biti identifikovane bez uzorka krvi njihovih najbližih.

Veritas navodi da je za Upravu za zatočene i nestale, pri hrvatskom Ministarstvu za branitelje „nepoznata sudbina 1.482 osobe i mesto posmrtnih ostataka 411 osoba“, što je ukupno 1.869.

I MKCK i hrvatski nadležni organi, kako dodaje Veritas polaze od podataka iz poslednje Knjige nestalih iz 2015. godine, u kojoj je bilo 2.138 imena.

Na spisku nestalih Srba sa područja Hrvatske prema podacima Veritasa nalazi se 1.714 osoba, od kojih je 1.240 civila i 474 žena.

Međutim, kako dodaju, više od trećine sa tog spiska ne nalazi se u pomenutoj knjizi nestalih za područje Hrvatske.

Zbog toga je Komisija za nestale Vlade Srbije sastavila „operativnu listu“ osoba nestali u Hrvatskoj i bivšoj RSK, a za koje njihove porodice nisu otvorile zahteve za traženje kod crvenog krsta uz navode i zbog čega.

Veritas dodaje na toj listi bilo 635 imena i podseća da po pravilima MKCK zahtev mogu otvoriti samo najbliži članovi porodice.

EULEX : 20 nestalih lica moglo bi se identifikovati pomoću DNK

Do 20 nestalih lica na KiM moglo bi se identifikovati pomoću DNK, ako porodice svih nestalih daju uzorke krvi, izjavila je stručnjakinja Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu ( EULEX ) Tarja Formisto povodom Međunarodnog dan žrtava prisilnih nestanaka koji se obeležava danas.

EULEX odaje počast žrtvama prisilnih nestanaka i apeluje na sve rođake nestalih lica da daju uzorke krvi, kako bi omogućili da se završi postupak identifikacije određenih ljudskih posmrtnih ostataka u prištinskoj mrtvačnici, navodi se u saopštenju Misije.

Zamenica direktora kosovskog Instituta za sudsku medicinu i stručnjakinja EULEX -a, Tarja Formisto, rekla je da je jedan od problema s kojima se susreću tokom identifikacije ljudskih ostataka činjenica da nisu svi rođaci nestalih lica dali uzorke krvi za analizu DNK.

„Postoje porodice koje iz različitih razloga odbijaju da daju uzorke krvi. Neki veruju da su njihovi rođaci i dalje živi, dok drugi ne žele da daju uzorak krvi pre nego što počinioci budu izvedeni pred lice pravde“, kazala je Formisto.

„Procenjujem da bi se do 20 nestalih lica moglo identifikovati pomoću DNK, kada bi porodice svih nestalih lica dale uzorke krvi. Želim da apelujem na sve rođake nestalih lica da daju uzorak krvi, kako bismo mogli da privedemo kraju postupak identifikacije nekih od njih“, kazala je zamenica direktora kosovskog Instituta za sudsku medicinu.

Objašnjavajući razloge zbog kojih se 1.640 lica još uvek vodi nestalim na Kosovu, Formisto je rekla da nedostaju nove i verodostojne informacije o tačnoj lokaciji grobova, dodajući da su neki posmrtni ostaci nalaze u masovnim grobnicama, a neki u manjim, skrivenim grobovima, kao i na grobljima u različitim oblastima, što otežava postupak lociranja ostataka.

„Tu je i pitanje određenog broja pogrešnih identifikacija. Nakon sukoba, tela su identifikovana po kratkom postupku, na primer pomoću slika, odeće i ličnih stvari, što je rezultiralo greškama koje je danas teško pronaći i ispraviti „, kazala je stručnjakinja EULEX -a.

Stručnjaci EULEX -a nastavljaju da rade zajedno sa lokalnim kolegama na Institutu za sudsku medicinu, pružajući im ekspertizu i savet u identifikaciji potencijalnih skrivenih grobova i ekshumaciji i identifikaciji žrtava sukoba na Kosovu. Od početka mandata EULEX -a pa do danas, Misija je sprovela 656 terenskih operacija u cilju pronalaženja nestalih lica, uključujući 166 ekshumacija. Identifikovani su ostaci 456 pojedinaca, među kojima 316 nestalih lica.

Oteta istina: Dan nestalih obeležen u Gračanici

Polaganjem cveća ispred umetničke instalacije “ Missing ” i izložbom fotografija “Oteta istina”, u Gračanici je danas obeležen Međunarodni dan nestalih osoba.

Predstavnica Udruženja kidnapovanih i nestalih lica Kosova i Metohije Silvana Marinković izjavila je da porodice nestalih i kidnapovanih Srba više od dve decenije tragaju za svojim bližnjima, istakavši da neće odustati od zahteva da se rasvetli sudbina nestalih i da se odgovorni izvedu pred lice pravde.

“Mi se svakodnevno obraćamo svim nadležnim institucijama za rešavanje pitanja sudbine nestalih, oni nikada nisu bili zainteresovani da nam izađu u susret. Jako nam je teško, ne predajemo se i nastavljamo dalje da tragamo za našim nestalima. Još jednom bih zamolila sve nadležne institucije i političare da više obrate pažnju na nas i da se konačno sazna sudbina nestalih“, rekla je Marinkovićeva.

Kako prenosi Kosovo onlajn, ona je istakla da je dva dana teško živeti bez saznanja gde se nalazi član porodice, a ne 21 godinu bez ikakve informacije.

Podsetila je da dokazi postoje, navodeći izveštaj bivšeg specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima, zatraživši od relevantnih međunarodnih organizacija da se uključe u rešavanje ovog problema i da konačno procesuiraju hiljade zločina koje su počineji nad nedužnim Srbima.

Današnjem obeležavanju Međunarodnog dana nestalih u Gračanici prisustvovao je i Milorad Trifunović iz Resornog centra za nestala lica iz Prištine, koji je ujedno i jedan od predstavnika Udruženja nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohiji.

On je rekao da su od prvog dana zahtevali da se u pregovorima Beograda i Prištine pitanje nestalih uvrsti u dnevni red prioritetnih tema, ali kako kaže do sada nemaju informacije da se ikada o tome govorilo.

Trifunović je naveo da se prema nezvaničnim informacijama koje ima navodi da rešavanje sudbine nestalih i kidnapovanih Srba neće rešiti dok Srbija ne prizna Kosovo, što je po njemu nezamislivo.

“Nezvanično se priča da se neće raditi ništa dok ne dođe do međusobnog priznanja. Ako budemo čekali da se to dogodi, proći će mnogo vremena jer sam ubeđen da nema Srbina koji će potpisati nezavisnost Kosova, a to znači da nikada nećemo rešiti sudbinu nestalih”, kaže Trifunović.

Jasmina Živković iz Uroševca još traga za svojim ocem, koji je nestao 28. septembra 1999. godine. Ona kaže da je njen otac nestao pred stotinama svedoka i u sred dana, nakon dolaska međunarodnih snaga i obećanja da će oni štititi narod.

„Dan danas niko ne zna ništa, zapravo istine je da se istina krije… Mi čekamo, ali mislim da nisu spremni da nam saopšte istinu, jer je neverovatno da u 21. veku pored svedoka i tehnologije koja postoji ne može da se dođe do bilo kakvih saznanja, nažalost ja o mom ocu ne znam ništa ”, izjavila je Živković.

Napomenula je da je veliki problem i to što na Kosovu ne postoje dobri mehanizmi za zaštitu svedoka, jer se javljaju ljudi, i Srbi i Albanci, koji bi sa njima podelili svoja saznanja, ali se plaše jer je bilo brojnih problema u ranijem periodu kada su svedoci bili izloženi pritiscima i pretnjama.

IZVOR:RTV

FOTO:Ilustracija

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*