Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) dobio je informaciju o 40 slučajeva velikog kašlja u Splitsko-dalmatinskoj županiji, te još 12 slučajeva iz Dubrovnika, Rijeke, Zagreba i Zagrebačke županije.
Epidemiolozi splitskog Zavoda za javno zdravstvo imaju podatke o 40 oboljelih u županiji, uključujući potvrđene i sumnjive slučajeve, a oboljeli su od maja do sada, rekao je Bernard Kaić, voditelj Odeljenja za epidemiologiju zaraznih bolesti HZJZ-a.
Svih devetoro obolelih odojčadi je hospitalizovano, dok starija deca i odrasli nisu hospitalizovani. Većina obolelih su članovi sedam porodica, a 13 pacijenata nisu članovi grupe, odnosno izvor infekcije je nepoznat.
„Uglavnom se radi o nevakcinisanoj deci, a ovo je prilika da ponovo podsetimo roditelje na značaj vakcinacije dece protiv velikog kašlja, što kolege iz SDŽ-a aktivno sprovode od kada su primetili veći broj obolele dece na području županije“, istakao je Kaić.
On napominje da svi navedeni pacijenti još nisu zvanično registrovani, pa zvaničan broj prijava velikog kašlja ne odgovara stvarnom broju obolelih.
Iz Dubrovnika, Rijeke, Zagreba i Zagrebačke županije, prema izvješćima, ima još 12 oboljelih, a moguće je da je stvarni broj veći, s obzirom na to da je dijagnoza velikog kašlja potrebno ciljati kada se sumnja na ovu bolest, a često simptomi su atipični.
Kod pada pokrivenosti vakcinama, boginje i veliki kašalj se prvi javljaju
Zarazna bolest veliki kašalj, koja je češća kod nevakcinisane dece, nije tipično sezonska bolest koja se češće javlja zimi, već se javlja tokom cele godine.
S obzirom da je veliki kašalj jedna od najzaraznijih bolesti, slična morbilama, u slučaju pada vakcinacije, prve bolesti za koje se očekuje da izazovu epidemiju su boginje i veliki kašalj, rekao je Kaić.
„Bolest je teža kod male dece, kod kojih može izazvati komplikacije u vidu upale pluća, konvulzija i encefalitisa, a može dovesti i do smrti deteta. Nažalost, obuhvat vakcinacijom u Hrvatskoj posljednjih deset godina postepeno opada, a u Splitsko-dalmatinskoj županiji, kao i Dubrovačko-neretvanskoj, tradicionalno je najmanji“, upozorio je Kaić.
Posebnost vakcinacije protiv velikog kašlja je u tome što vakcinacija, kao i prebolevanje, ne pruža trajnu zaštitu, pa deset godina nakon vakcinacije više od polovine vakcinisanih više nema zaštitu od bolesti.
„Ovo je jedan od razloga zašto se, na primer, boginje mogu eliminisati, a veliki kašalj ne može. Zato je najvažnije da se odojčad vakciniše na vreme, da se vakcinacijom zaštiti od bolesti u vreme kada su najosetljivija i imaju najveći rizik od razvoja komplikacija“, objasnio je Kaić.
On je dodao da neke zemlje, u kojima veliki kašalj u detinjstvu predstavlja značajan javnozdravstveni problem, preporučuju vakcinaciju trudnica u drugom i trećem trimestru trudnoće.
„U Hrvatskoj još nemamo takvu preporuku jer veliki kašalj nije javnozdravstveni problem. Ukoliko bi se u većoj meri nastavilo da se širi među odojčadima, takva preporuka bi takođe došla u obzir, ali je za sada važnije postići da se deca vakcinišu po Programu vakcinacije na vreme, odnosno bez nepotrebnog odlaganja vakcinacije“, rekao je Kaić.
Prema ECDC-u, simptomi velikog kašlja u početku podsećaju na simptome obične prehlade, nakon čega sledi kašalj, dok odojčad možda nikada neće razviti tipičan „grip“ i mogu biti praćeni kratkim periodima respiratornog zastoja.
IZVOR:N1
Be the first to comment