– O datumu nije govorila, a bez toga formalni početak pregovora ne znači mnogo – kaže predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Naglašava da je evropski put važan jer predstavlja ispunjenje velikog nacionalnog cilja – život Srba u ekonomskom i političkom prostoru bez granica.
Ipak, upozorio je da nema evropskog puta sa stranim faktorom u BiH.
Srpski predstavnici u zajedničkim institucijama kažu da su dobre vijesti iz Brisela rezultat rada domaćih političara bez uplitanja stranaca i da nakon seta evropskih zakona, u aprilu na red dolazi Zakon o Ustavnom sudu i rješavanje statusa stranih sudija.
Ubrzano usvajanje zakona u sinergiji sa diplomatskom ofanzivom evropskih zvaničnika, urodilo je plodom. Zadovoljna urađenim, prva dama EU Ursula fon der Lajen preporučila je otvaranje pregovora sa BiH. Doduše, konačna odluka je na Evropskom savetu, 21. marta.
– Naravno, potrebno je još napredovanja da bi se pridružili našoj uniji. Ali zemlja pokazuje da može da ispuni kriterijume za članstvo i težnje svojih građana da budu deo naše porodice. Dobre vesti stižu sada. To je razlog što smo odlučili da preporučimo Savetu otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom – rekla je predsednica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen.
– Pozitivni signali iz Brisela, rezultat su ogromnog i presudnog doprinosa Republike Srpske. Samo Ministarstvo bezbednosti na čijem čelu je Nenad Nešić realizovalo je Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti i Sporazum sa FRONTEKS-om. Međutim, upitan je datum početka pregovora sa EU – kaže predsednik Republike Milorad Dodik.
– To govori da je to samo neka prelazna faza u kojoj će se ponovo tražiti mnoge stvari. Mi se zalažemo za 14 principa, a to podrazumeva da se rešimo OHR i lažnog visokog predstavnika, ali i sudija stranaca u Ustavnom sudu BiH. Dakle ako tu i dalje sedi neko ko se lažno predstavlja i podržava ga EU i podržava da ostane u strane sudije onda su to neke druge namere i to može zvati evropskim putem – dodaje predsednik Srpske.
Stranke Trojke preporuku doživljavaju kao konačnu odluku o otvaranju pregovora. Požurili su da se pohvale da su najzaslužniji za napredak na evropskom putu. Premer Srpske pak ne vidi ništa spektakularno u izjavi Fon der Lajonove i podseća da je BiH u odnosu na Ukrajinu i Moldaviju i neke susedne zemlje, ranije trebala dobiti taj status.
– BiH treba više njima nego oni nama. Iako ne spominju datum pregovora, negde u spekulacijama kažu – datum ćete dobiti posle izbora za Evropski parlament. To znači da ni oni nisu sigurni. Pitanje je hoće li ti koji su danas doneli odluke, posle juna biti na tim funkcijama – istakao je predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Predsedavajuća Saveta ministara euforična, očekuje da će Evropski savet 21. marta doneti pozitivnu odluku. Ipak, evroentuzijazam danas nije pomogao da se usvoji Zakon o sudu BiH, izjašnjenje je odgođeno za narednu sedmicu.
– Mi smo dobili potvrdu da smo ispunili dovoljnu razinu u Usklađenosti sa kriterijuma za članstvo u EU ali to ne znači da smo završili posao. To ne znači da ne moramo raditi, naša obaveza je da radimo i na Zakonu o sudu, Zakonu o graničnoj kontroli Zakonu o zapštiti ličnih podataka i Izbornom zakonu – kaže predsedavajuća Saveta ministara Borjana Krišto.
I dalje Srpska strana nema razuman odgovor od političkog Sarajeva zašto su protiv da sedište budućeg Apelacionog odeljenja bude u Banjaluci. Za Srpsku je sporna nadležnost Suda BiH nad nekim procesima u RS.
– Srpska ima kapacitet da može odrediti mesto sedišta apelacionog odeljenja Suda BiH. Najprije na osnovu činjenica da stranci i te kako utiču na pravosuđe u BiH i cenimo da lokacija Apelacionog odeljenja treba da bude što više udaljena od Sarajeva kako bi se smanjio uticaj – rekao je zamenik predsevajuće Saveta ministara Staša Košarac.
Ispod radara javnosti i euforije zbog preporuke o otvaranju pregovora ostao je deo izjave predsednice Evropske komisije o tome da se Ministarstvo pravde u Savetu ministara saglasilo da u domaće krivične evidencije uvrsti presude Tribunala za bivšu Jugoslaviju i mnogo važnije da je BiH praktično podržala politiku EU prema sukobu u Ukrajini.
– Prvo, BiH se u potpunostui svrstala uz našu spoljnu i bezbednosnu politiku, što je krucijalno u geopolitičkom trenutku – kaže predsednica Evropske komisije Ursula Fon Der Lajen.
Upravo taj geopolitički trenutak, tačnije namjera Brisela da potpuno eliminiše, kako kažu, ruski uticaj na Zapadnom Balkanu može odrediti odluku Evropskog saveta 21. marta.
Ako bude pozitivna, sa datumom otpočinjanja pregovora, potrebno je da je overe svih 27 zemalja članica Unije. Ako bude bez datuma, onda nam se može desiti kao i Turskoj koja je još 2005. otvorila pregovore, koji i dalje traju.
IZVOR:RTRS
Be the first to comment